Koje lekove bi uvek trebalo da imamo u kući?

PREVENCIJA, DIJAGNOZA I TERAPIJA

 

Male kućne nezgode, sezonske bolesti ili iznenadne tegobe su nešto što može da se dogodi u svakodnevnom životu. Imati na raspolaganju malu, dobro snabdevenu kućnu apoteku jeste ne samo mudra mera predostrožnosti, već i stvarna potreba za rešavanje ovih situacija. Od iznenadnih migrena do temperature kod dece, preko lakših povreda tokom obavljanja kućnih poslova, trenutni pristup osnovnim lekovima pravi razliku. U ovom članku ćemo istražiti koji lekovi nikada ne bi trebalo da nedostaju u Vašoj kućnoj apoteci, a ponudićemo i praktične savete kako biste bili sigurni da je Vaša lična apoteka uvek spremna da vam pomogne, bez obzira na Vaše potrebe.

KUĆNA APOTEKA: ZAŠTO JE VAŽNO DA JE PAŽLJIVO POPUNJAVAMO

Mala količina lekova predstavlja suštinskog saveznika u upravljanju svakodnevnim zdravstvenim stanjem. Imati prave lekove pri ruci je zaista praktična stvar, ali pre svega preventivna mera koja značajno utiče na dobrobit cele porodice. Konkretno, u domovima u kojima ima dece ili ljudi sa specifičnim zdravstvenim stanjima, potreba za adekvatnim i pažljivo odabranim lekovima u kućnoj apoteci je još važnija.

Deca su, na primer, podložnija sezonskim bolestima kao što su prehlade, temperatura i gastrointestinalni poremećaji. Imati u kućnoj apopteci sve odgovarajuće lekove za lečenje ovih uobičajenih simptoma znači biti u mogućnosti da mališanima trenutno olakšate tegobe, izbegavajući noćne nelagodnosti ili hitne odlaske u dežurnu zdravstvenu službu. Slično tome, za odrasle sa hroničnim oboljenjima, od suštinskog je značaja da im uvek budu dostupni specifični lekovi koji će držati pod kontrolom njihove bolesti, da bi se održao optimalni kvalitet života.

 

Lekovi neophodni za suzbijanje bola ili temperature

Među lekovima koje morate da imate u kući, istaknuto mesto zauzimaju antipiretici i analgetici poput paracetamola i ibuprofena. Ovi lekovi su neophodni za lečenje dva najčešća i najdosadnija simptoma: bola i temperature.

Paracetamol je poznat po svojoj efikasnosti u snižavanju temperature i ublažavanju širokog spektra bolova, od glavobolje do zubobolje i bolova u mišićima. Njegova podnošljivost ga čini pogodnim za skoro sve uzraste, uključujući decu i starije osobe, sve dok se poštuju preporučene doze.

S druge strane, Ibuprofen, koji pripada kategoriji nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), posebno je efikasan u ublažavanju upala i intenzivnijeg bola, kao što su oni povezani sa uganućima ili artritisom. Pored analgetičkog dejstva, ibuprofen takođe ima antipiretičko i antiinflamatorno dejstvo.

 

Lekovi za digestivne poremećaje

U Vašoj kućnoj apoteci ne bi trebalo da nedostaju lekovi za lečenje najčešćih digestivnih poremećaja. Antacidi i lekovi za zaštitu želuca kao što je Omeprazol doprinose olakšanju simptoma koje prouzrokuju gorušica i želudačna kiselina, štiteći sluznicu želuca. Posebno su korisni nakon teških i obilnih obroka ili u prisustvu poremećaja kao što je gastritis.

S druge strane, za lečenje crevnih poremećaja kao što su dijareja ili zatvor, koriste se antidijaroici (na primer, Loperamid) koji normalizuju pokretljivost creva i laksativi koji doprinose boljoj peristaltici odnosno pokretanju creva u slučaju opstipacije. Ove lekove treba koristiti oprezno, poštujući preporučene doze i konsultovati lekara ukoliko simptomi potraju.

Osnovni lekovi za lečenje alergija i prehlade

Za lečenje alergija i prehlade, dobro snabdevena kućna apoteka treba da sadrži antihistaminike i nazalne dekongestive. Antihistaminici, kao što su Cetirizin ili Loratadin, neophodni su za kontrolu alergijskih reakcija, oni ublažavaju simptome kao što su kijanje, svrab i curenje iz nosa. Takođe su efikasni u ublažavanju tegoba povezanih sa prehladom.

Za začepljenost nosa koja je tipično stanje za prehladu i grip, nazalni dekongestivi kao što su Pseudoefedrin ili fiziološki sprejevi za nos nude trenutno ublažavanje simptoma, olakšavajući disanje.

Komplet za rane i povrede

Da bismo se suočili sa manjim ranama i povredama kod kuće, neophodno je da imamo komplet za prvu pomoć sa svim neophodnim sredstvima. Sredstva za dezinfekciju ili etil alkohol su neophodni za čišćenje rana, eliminisanje klica i sprečavanje infekcija. Antiseptičke kreme i kreme za zarastanje rana, poput onih koje sadrže povidon jod ili lokalne antibiotike, koriste se za tretiranje posekotina i ogrebotina, jer ubrzavaju proces zarastanja i smanjuju rizik od nastanka ožiljaka.

Ne treba zaboraviti na zavoje i flastere koji su korisni za pokrivanje i zaštitu rana jer omogućavaju da one ostanu čiste i zaštićene od daljeg povređivanja. U kućnoj apoteci treba imati različite veličine i vrste flastera, uključujući i vodootporne jer omogućavaju fleksibilnost prilikom tretiranja svih vrsta rana.

 

Lekovi za specifična stanja

Kod lečenja specifičnih stanja, kao što su astma ili bronhitis, neophodno je da uvek imate na raspolaganju ciljane lekove. Bronhodilatatori ili inhalatori, na primer, neophodni su za obolele od astme i nude trenutno olakšanje u slučaju napada gušenja. Važno je, međutim, da se konsultujete sa lekarom za dobijanje recepta i uputstva o pravilnoj upotrebi ovih uređaja.

Za hronične bolesti kao što su dijabetes ili povišeni krvni pritisak (hipertenzija), neophodno je imati na raspolaganju specifične lekove koje propisuje lekar. Ovi lekovi, koji mogu da variraju od antihipertenzivnih lekova do hipoglikemika, od vitalnog su značaja za držanje ovih zdravstvenih stanja pod kontrolom i sprečavanje nastanka komplikacija. Ključno je striktno se pridržavati plana lečenja dogovorenog sa specijalistom, vodeći računa o obnavljanju recepata na vreme i pažljivom pridržavanju datih uputstava.

 

SAVETI ZA UPRAVLJANJE KUĆNOM APOTEKOM

Efikasnost kućne apoteke zavisi i od pažljivog i odgovornog upravljanja istom. Evo nekoliko praktičnih saveta kako biste bili sigurni da Vaši lekovi uvek mogu da Vam pomognu na bezbedan i efikasan način tokom svakodnevnih lakših hitnih slučajeva.

Redovno proveravanje rokova

Lekovi, kao i svi proizvodi za zdravstvenu zaštitu, imaju rok trajanja nakon kojeg više neće biti efikasni, a u nekim slučajevima mogu da postanu i štetni. Stoga je preporučljivo vršiti periodične kontrole kako bi se proverili datumi isteka svih proizvoda koje sadrži naša kućna apoteka. Lekove kojima je istekao rok trajanja treba zameniti što je pre moguće kako bi se osiguralo da su bezbedni i efikasni u trenucima kada su nam potrebni. Dobar metod bi mogao da bude postavljanje periodičnih podsetnika (na primer, svakih šest meseci) za proveru i ažuriranje sadržaja Vaše apoteke.

 

Važnost pravilnog čuvanja

Pravilno skladištenje lekova je ključno za održavanje njihove efikasnosti i bezbednosti. Mnogi lekovi moraju da se čuvaju na hladnim i suvim mestima, daleko od izvora toplote i vlage, što bi moglo da ugrozi njihovu stabilnost. Neophodno je pažljivo pročitati detaljna koja sadrži svako pakovanje i poštovati preporučene uslove skladištenja.

Podjednako je važno osigurati da se lekovi čuvaju na bezbednan način, van domašaja dece. Lekovi mogu da budu opasni ukoliko se slučajno progutaju, pa je preporučljivo koristiti ormariće sa sigurnosnim bravama ili visoke police koje su nedostupne najmlađima.

 

Edukacija o upotrebi lekova

Naposletku, neophodno je da svi članovi porodice budu informisani o pravilnoj upotrebi lekova koje poseduju u kućnoj apoteci. Ovo podrazumeva poznavanje odgovarajućih doza, uključujući i doze za decu, metode primene i moguće interakcije ili kontraindikacije. Kratak sastanak članova porodice na kojem će se razgovarati o ovim informacijama može da bude efikasan način da se osigura da su svi spremni da preduzmu odgovarajuće mere ukoliko se za tim ukaže potreba.

 

Naše zdravlje je dragocena imovina, zbog čega je preporučljivo ulagati u rešenja kao što su polise koje pruža DDOR dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Svaka polisa je kreirana za specifične potrebe i omogućava da se iskoriste prednosti preventivnih sistematskih pregleda ili pristup popustima u poređenju sa tržišnim cenama.

 

 

 

Izvori:

webmd.com

nhs.uk

uppa.it

humanitasalute.it

Izvor: https://blogunisalute.it/farmaci-in-casa/

 

Autorka članka: Martina Melgaci (Martina Melgazzi), 7. mart 2024.