Prekomerna telesna masa je stanje koje karakteriše prekomerna akumulacija telesne masti. Sve je rasprostranjenije među adolescentima, ima značajne posledice na njihovo fizičko i psihičko blagostanje i na kvalitet života, kao i veoma ozbiljan uticaj na njihovo zdravlje. Višak kilograma, naime, povećava rizik od razvoja hroničnih patologija u odraslom dobu, poput kardioloških, metaboličkih oboljenja i karcinoma, a svakako je povezano sa mnogim problemima već u mladosti.
U ovom članku ćemo otkriti koliko je prekomerna telesna masa uobičajena u adolescenciji i detaljnije se upoznati sa opasnostima kojima su adolescenti izloženi. Zatim ćemo ispitati uzroke i faktore rizika od viška kilograma, detaljnije ćemo objasniti kako ga prepoznati i, na kraju, otkrićemo kako ga treba lečiti i sprečiti njegov nastanak odgovarajućim terapijama i pravilnim načinom života.
wundervisuals/gettyimages.it
KOLIKO JE RASPROSTRANJENA PREKOMERNA TELESNA MASA MEĐU ADOLESCENTIMA
Gojaznost i prekomerna telesna masa predstavljaju pravu društvenu krizu i jedan od glavnih javnozdravstvenih problema, koji je, nažalost, u stalnom porastu, kako među odraslima, tako i među decom i adolescentima, ne samo u Italiji, već i širom sveta. Istraživanje HBSC (Health Behaviour in School-aged Children – Ponašanje povezano sa zdravljem dece školskog uzrasta) Sistema nadzora Italije iz 2022. godine, kojim je koordinisao Viši Institut za zdravlje (Istituto Superiore di Sanità (ISS)), a koje analizira svake četvrte godine ponašanje u vezi sa zdravljem kod adolescenata, istaklo je da je u našoj zemlji, u odnosu na prethodnu anketu 2017/2018, povećan broj adolescenata sa prekomernom telesnom masom i gojaznih adolescenata, kako kod muškog pola, tako i kod ženskog pola: iz poslednjeg praćenja utvrđeno je da je dece i tinejdžera sa viškom kilograma 22,6%, od čega je 4,4% gojazno, dok je 18,2% sa prekomernom telesnom masom. Konkretnije, 23,3% 11-godišnjaka ima prekomernu telesnu masu, 21,4% 13-godišnjaka i 15-godišnjaka i 19,8% 17-godišnjaka. Među devojčicama i adolescentkinjama, 15% 11-godišnjakinja, 14,9% 13-godišnjakinja, 12,1% 15-godišnjakinja i 11,7% 17-godišnjakinja ima prekomernu telesnu masu. Alarmantne brojke, koje su, kako ćemo kasnije videti, povezane pre svega sa nepravilnim ponašanjem, konkretno, sa neuravnoteženim navikama u ishrani i preterano sedelačkim načinom života koji decu i adolescente izlažu ogromnim opasnostima po zdravlje.
RIZICI OD PREKOMERNE TELESNE MASE U ADOLESCENTNOJ DOBI
Koje su moguće posledice prekomerne telesne mase kod adolescenata? Kao i kod gojaznosti, ovo stanje ima značajan uticaj na fizičko i psihičko zdravlje. Hajde da se detaljnije upoznamo sa efektima ovog stanja.
Koje bolesti može da izazove prekomerna telesna masa kod adolescenata
Sa fizičke tačke gledišta, izražena prekomerna telesna masa i kod dece i kod adolescenata može da dovede do povećanog rizika od nastanka hroničnih patologija u odraslom dobu, kao što su bolesti srca i metabolički poremećaji, patologije jetre, karcinomi, respiratorna oboljenja, kao i da izazovu oštećenja mišićno-skeletnog sistema. Štetni efekti prekomerne telesne mase, međutim, ne ispoljavaju se samo na duži rok, jer značajan višak kilograma može da izazove ozbiljne probleme već u mladosti.
Glavni rizici se tiču zdravlja kardiovaskularnog sistema, pošto prekomerna telesna masa izlaže osobu već od adolescencije nizu rizika za zdravlje srca, kao što su:
- ukrućenje arterija koje gube svoju elastičnost: ovo stanje se naziva ateroskleroza i karakteriše ga formiranje plakova koji ometaju ili ugrožavaju normalan protok krvi, povećavajući mogućnost od razvoja kardioloških oboljenja;
- arterijska hipertenzija;
- insulinska rezistencija;
- dijabetes tipa 2;
- dislipidemija, odnosno promena nivoa lipida u krvi, konkretno, vrednosti holesterola i triglicerida;
- metabolički sindrom, u kome je višak masnog tkiva u stomaku povezan sa hipertenzijom, neravnotežom glikemije ili insulinskom rezistencijom, dislipidemijom.
Osim što izaziva kardiovaskularne i metaboličke probleme, prekomerna telesna masa u adolescenciji može da dovede i do razvoja koštano-zglobnih patologija, na primer, skolioze, jer višak kilograma dovodi do prevelikog opterećenja kičme, i respiratornih bolesti, poput astme, hrkanja i sindroma opstruktivne apneje za vreme spavanja (OSAS), zbog pritiska koju vrše masti, posebno abdominalne masti, a koja ometa normalan protok vazduha kroz disajne puteve.
Psihološke posledice prekomerne telesne mase
Pored fizičkih posledica, posledice viška kilograma su veoma izražene i na psihološkom nivou. U stvari, kod mladih ljudi prekomerna telesna masa može da doprinese sklonosti ka izolaciji i da dovede do razvoja depresivnih stanja, anksioznih poremećaja, epizoda samopovređivanja: ovi problemi mogu da budu posledica društvene stigme koja često okružuje i prati osobe sa viškom kilograma, a ponekad i epizoda maltretiranja i nasilja putem interneta (tzv. cyberbulling), čije žrtve adolescenti mogu da budu, sa ozbiljnim reperkusijama na sliku o sebi i samopoštovanje, što ih čini posebno ranjivim i krhkim sa psihološke tačke gledišta.
fstop123/gettyimages.it
PREKOMERNA TELESNA MASA KOD ADOLESCENATA: UZROCI I FAKTORI RIZIKA
Ali šta bi moglo da izazove prekomernu telesnu masu kod adolescenata? Ovo stanje može da ima organske uzroke, odnosno može da bude povezano sa fizičkim ili psihičkim zdravstvenim problemima kao što su:
- genetska predispozicija;
- endokrine bolesti kao što su hipotireoidizam (povišen nivo TSH hormona koji stimuliše štitnu žlezdu) i sindrom policističnih jajnika (PCOS);
- farmakološke terapije, kao što je uzimanje kortikosteroida, tokom dugog perioda;
- poremećaji u ishrani kao što je poremećaj prejedanja (binge eating disorder) ili nekontrolisani unos hrane, koji se manifestuje kompulzivnim prejedanjem koje nije praćeno kompenzatornim ponašanjem, kao što je povraćanje, što može da dovede do povećanja telesne mase.
U mnogim slučajevima, međutim, u poreklu prekomerne telesne mase kod adolescenata su pogrešne navike u ishrani i preterano sedelački način života, koji na duge staze dovode do viška kilograma. To potvrđuju i neki od podataka koji proizilaze iz gore pomenutog istraživanja HBSC, koje je pokazalo, na primer, da adolescenti:
- ne bave se dovoljno sportom: manje od jednog od 10 adolescenata dnevno praktikuje najmanje 60 minuta umereno intenzivne fizičke aktivnosti, prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije (SZO);
- provode previše vremena na društvenim mrežama;
- konzumiraju previše šećera: svaki deseti tinejdžer konzumira gazirana i/ili slatka pića svakog dana, a ova navika je, prema nedavnoj međunarodnoj studiji objavljenoj u časopisu JAMA Network Open, usko povezana sa prekomernom telesnom masom i gojaznošću;
- preskaču doručak, obrok koji igra ključnu ulogu u kontroli telesne mase;
- ne konzumiraju dovoljno voća i povrća, a glavne smernice za zdravu ishranu preporučuju konzumiranje najmanje 5 porcija dnevno.
KAKO ZNATI DA LI ADOLESCENT IMA VIŠAK KILOGRAMA
Videli smo koliko je prekomerna telesna masa rasprostranjena među adolescentima i koji su uzroci i rizici koje ovo stanje nosi sa sobom za decu i mlade. Ali kako to prepoznati? Procena prekomerne telesne mase i gojaznosti zasniva se na izračunavanju indeksa telesne mase (Body Mass Index – BMI), vrednosti koja se smatra najindikativnijom za utvrđivanje prisustva viška telesne masti, a koja se dobija deljenjem telesne mase izražene u kilogramima sa kvadratom visine izražene u metrima, prema sledećoj formuli:
BMI = telesna masa (u kilogramima) / kvadrat visine (u metrima).
Kroz BMI je moguće razumeti da li je osoba pothranjena, ima normalnu telesnu masu ili višak kilograma ili je gojazna, prema klasifikaciji sažetoj u ovoj tabeli:
- vrednost BMI niža od 18,5 ukazuje na stanje pothranjenosti;
- ukoliko je BMI između 18,5 i 24,9, to znači da osoba ima normalnu telesnu masu;
- BMI između 25 i 29,9 je znak stanja prekomerne telesne mase;
- BMI iznad 30 ukazuje na stanje gojaznosti.
Izračunavanje BMI je univerzalno važeće merenje za odrasle, međutim, kod adolescenata i dece ne mora da bude pouzdano jer različiti parametri koji se koriste za sprovođenje ovog merenja fiziološki variraju tokom rasta, u zavisnosti od pola i starosti, pa je, stoga, postavljanje dijagnoze prekomerne telesne mase i gojaznosti složenije, odnosno neophodno je korišćenje drugog merila za njeno formulisanje. Zbog toga se koriste percentilne krive BM indeksa, instrument zasnovan na statističkoj obradi i proračunima sprovedenim na referentnoj populaciji dece i mladih da bi se razumeo odgovarajući raspon telesne mase u pedijatrijskom i adolescentskom uzrastu, u zavisnosti od oblika i dimenzija tela, visine, pola i starosti.
Tumačenje BMI percentila se vrši pomoću ove tabele:
- ispod 5. percentila – stanje pothranjenosti;
- između 5. i 85. percentila – normalna telesna masa;
- između 85. i 95. percentila – osoba ima višak kilograma;
- u rasponu iznad 95. percentila – deca i mladi su u stanju gojaznosti.
Velika akumulacija telesne masti i povećanje telesne mase su potencijalni znaci stanja prekomerne telesne mase ili gojaznosti, koji takođe mogu da se prepoznaju po nekim simptomima, kao što su otežano disanje nakon minimalnog napora ili teškoće u svakodnevnim pokretima povezane sa viškom kilograma. Šta da radite ukoliko shvatite da Vaše dete adolescent ima višak kilograma? I, što je još važnije, kako možete da mu pomognete da održi normalnu telesnu masu? Hajde da vidimo koje su glavne strategije prevencije i lečenja ovog problema.
cometary/gettyimages.it
KAKO SE BORITI PROTIV PREKOMERNE TELESNE MASE ODNOSNO SPREČITI NJEN NASTANAK KOD ADOLESCENATA
U borbi protiv prekomerne telesne mase kod adolescenata, prvi korak je izbegavanje svih onih loših navika koje mogu da dovedu do nastanka viška kilograma, kako bi se smanjila verovatnoća suočavanja sa ovim stanjem.
Prevencija mora da se zasniva pre svega na akciji podizanja svesti dece i mladih o ispravnim životnim navikama, posebno za trpezom i kada je reč o fizičkoj aktivnosti, sa kojima je neophodno da se počne od detinjstva i nastavi u adolescenciji: cilj je da se adolescenti podstiču da se zdravo hrane kroz obrazovanje o ishrani i da se redovno bave fizičkom aktivnošću. Jednako je važno dijagnostikovati i lečiti one zdravstvene probleme koji mogu da dovedu do povećanja telesne mase, kako bi se ovo stanje izbeglo ili obuzdalo što je više moguće.
Pored preventivnog delovanja, neophodno je blagovremeno intervenisati kako bi se pomoglo adolescentima sa prekomernom telesnom masom da povrate zdravu kilažu: u tu svrhu je neophodan rani dijagnostički okvir i aktiviranje personalizovanog terapijskog puta koji utiče na uzrok ili uzroke prekomerne telesne mase, kao i na sve povezane patologije, a njega će propisati lekar specijalista. U mnogim slučajevima ovo stanje ima multifaktorsko poreklo, pa je za njegovo lečenje potreban multidisciplinarni pristup koji deluje na više nivoa, uključivanjem zdravstvenih radnika iz različitih specijalnosti u timski rad, od porodičnog lekara do nutricioniste, od kardiologa do psihologa. Pored pribegavanja najprikladnijim farmakološkim tretmanima, ključno je stimulisati promenu načina života, koja ima za cilj, pre svega, poboljšanje navika u ishrani i smanjenje sedelačkog načina života.
Naše zdravlje je dragocena imovina, zbog čega je preporučljivo ulagati u rešenja kao što su polise koje pruža DDOR dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Svaka polisa je kreirana za specifične potrebe i omogućava da se iskoriste prednosti preventivnih sistematskih pregleda ili pristup popustima u poređenju sa tržišnim cenama.
IZVORI:
Autorka članka: Ticijana Landi (Tiziana Landi), 5. februar 2024.
Izvor: https://blogunisalute.it/sovrappeso-adolescenti-rischi/