Kortizon i kortikosteroidi su lekovi koji se koriste za lečenje brojnih zdravstvenih stanja. Međutim, često čujemo da se priča o njihovim mogućim nuspojavama, aspektu koji može da zabrine one koji moraju da uzimaju terapiju ove vrste, posebno ukoliko je dugotrajna. Pokušajmo, stoga, da razjasnimo ovu temu kako bismo zajedno razumeli šta su kortizon i kortikosteroidi, čemu služe, kakvo je njihovo dejstvo na organizam i, iznad svega, koje neželjene efekte mogu da izazovu.
Lyndon Stratford/gettyimages.it
ŠTA JE KORTIZON?
U svakodnevnom govoru, kada se priča o „kortizonu“, obično se misli na kortikosteroide, grupu lekova koji se koriste zbog njihovog antiinflamatornog (protivupalnog) dejstva i imunosupresivnih sposobnosti. Sa medicinske i hemijske tačke gledišta, kortizon je hormon koji prirodno proizvode nadbubrežne žlezde našeg organizma u uslovima stresa, sa antiinflamatornim svojstvima. Otkrio ga je tridesetih godina prošlog veka Edvard C. Kendal, američki hemičar, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu, potom je kortizon sintetizovan u laboratoriji i, nakon dobrih rezultata dobijenih na pacijentima sa reumatoidnim artritisom i drugim patologijama, počela je farmaceutska proizvodnja. Kortikosteroidi o kojima je reč su, stoga, lekovi sa hemijskom strukturom sličnom strukturi kortizona koji proizvodi naš organizam, sintetizovani da imaju isto dejstvo.
Vrste kortikosteroida i načini upotrebe
Postoje različite vrste kortikosteroida, a među njima su kortizon, prednizon, hidrokortizon i deksametazon, da spomenemo samo neke. Kortikosteroidi mogu da se koriste na različite načine, na primer, mogu da se uzimaju oralno ili inhalacijom – metoda koja je obično indikovana za hronične patologije koje zahtevaju ovu vrstu terapije – mogu da se aplikuju putem injekcija, koje se uglavnom koriste u hitnim slučajevima, i mogu da se primenjuju lokalno, putem krema, losiona i gelova za nanošenje na kožu ili kapi za oči.
ČEMU SLUŽI KORTIZON I KOJI SU NJEGOVI EFEKTI?
Kortizon i kortikosteroidi imaju antiinflamatorno i imunosupresivno dejstvo: pomažu u smanjenju inflamatornog odgovora ili ga sprečavaju i deluju na način na koji organizam reaguje na određene stimuluse imunološke vrste.
Anti-inflamatorna (protivupalna) funkcija deluje na simptome u cilju smanjenja smetnji izazvanih stanjem od kojeg se boluje, dok se, kada je reč o imunološkom sistemu, ovi lekovi koriste u prisustvu autoimunih patologija ili u slučaju transplantacije organa, na primer, odnosno u situacijama u kojima je neophodno umanjiti ili suzbiti imunološku reakciju.
Iz ovih razloga, kortikosteroidi mogu da se koriste za lečenje različitih problema, među kojima su:
- teške alergije;
- astma;
- reumatoidni artritis;
- sistemski eritematozni lupus, hronična autoimuna inflamatorna bolest vezivnog tkiva;
- ulcerozni kolitis, hronična inflamatorna bolest creva;
- dermatitis;
- problemi sa očima, kao što su uveitis (zapaljenje oka) i keratitis (upala rožnjače);
- nefritis, zapaljenje bubrega.
LukaTDB/gettyimages.it
MOGUĆI NEŽELJENI EFEKTI (NUSPOJAVE) KORTIZONA
Mnogi ljudi se plaše kortikosteroida zbog neželjenih efekata koje mogu da izazovu. Kortikosteroidi su, naime, povezani sa raznim neželjenim dejstvima koja se, međutim, ne javljaju nužno kod svih ljudi i koja zavise pre svega od trajanja i doze leka, a tek u manjoj meri od vrste kortikosteroida koji se koristi. Kako objašnjava Viši Institut za zdravlje (Istituto Superiore di Sanità – ISS), ove posledice mogu da nastanu u slučaju intenzivnih i dugotrajnih terapija, dok kratki ili lokalni tretmani obično ne podrazumevaju veće posledice.
Među glavnim negativnim efektima koje upotreba kortikosteroida može da izazove su, na primer:
- povećanje telesne mase: kortikosteroidi mogu da pojačaju osećaj gladi i da zadržavaju tečnost u organizmu, međutim, ova moguća posledica može da se suzbije odgovarajućom fizičkom aktivnošću i adekvatnom ishranom.
- preraspodela telesne masti: takođe može da dođe do preraspodele telesne masti, koja ima tendenciju da se akumulira, naročito u delovima tela kao što su stomak i lice, dajući licu puniji i zaobljeniji izgled.
- Tanja koža: posebno kod starijih, kortikosteroidi mogu da učine kožu osetljivijom, uzrokujući stanjivanje i pojavu modrica.
- Akne: kod mlađih ljudi ovi lekovi mogu da izazovu pogoršanje stanja akni.
- Osteoporoza: dugotrajna terapija zasnovana na kortikosteroidima može da dovede do demineralizacije kostiju i osteoporoze. U ovom slučaju, izabrani lekar ili specijalista će primeniti najprikladnije preventivne mere za smanjenje ovog rizika.
- Hipertenzija (povišeni krvni pritisak): kortikosteroidi su u stanju da izazovu zadržavanje tečnosti, a to je faktor koji pogoduje povećanju krvnog pritiska.
- Hiperglikemija (stanje povišenog nivoa šećera u krvi): Kortikosteroidi mogu da izazovu hiperglikemiju, što je povećanje nivoa glukoze (šećera) u krvi. Međutim, ovi nivoi se obično vraćaju u normalu kada se prestane s uzimanjem leka.
Od ostalih mogućih neželjenih dejstava treba navesti i promene raspoloženja, otežano uspavljivanje, slabost mišića i kostiju i povećanu osetljivost na infekcije, zbog činjenice da su kortizon i kortikosteroidi imunosupresivi. Međutim, ovo je mali rizik, uopšteno govoreći povezan sa terapijama visokim dozama na subjektima koji su skloniji infekcijama, na primer, zbog toga što su imunokompromitovani.
Podsećamo da bi trebalo obavestiti izabranog lekara o svim farmakološkim terapijama koje se eventualno koriste, kako bi se izbegle moguće interakcije kortikosteroida sa drugim lekovima, kao i da dugotrajne terapije zasnovane na ovim supstancama ne treba naglo prekidati. Kada se kortikosteroidi uzimaju duže vreme, nadbubrežne žlezde mogu da luče manje kortizona nego što bi inače radile. Ako se lečenje iznenada blokira, nadbubrežne žlezde ne dobijaju dovoljno vremena da ponovo počnu da ga proizvode u odgovarajućoj količini, čime se rizikuje nastanak niza bolesti povezanih sa odsustvom ovog hormona. Kao rezultat toga, ključna stvar jeste postepeno smanjivanje doze leka pod nadzorom lekara.
gorodenkoff/gettyimages.it
Dakle, kao što smo već razumeli, kortizon i kortkosteroidi su veoma važni lekovi u određenim situacijama: oni predstavljaju najčešće korišćeni tretman za rešavanje specifičnih problema i u nekim slučajevima mogu doslovno da spasu život. Kao i kod drugih lekova, oni mogu da izazovu niz neželjenih efekata. Međutim, objašnjavaju stručnjaci, nema potrebe da ih se plašimo kada se kortikosteroidi prepisuju u pravim dozama i pod nadzorom lekara, i iz razloga što su ovi efekti sada poznati i moguće ih je kontrolisati, a ne javljaju se kod svih pacijenata.
Lekar uvek mora biti taj koji procenjuje mogućnost prepisivanja ove vrste leka, na osnovu individualne situacije i uzimajući u obzir moguće prisustvo stanja zbog kojih bi upotreba kortikosteroida mogla da bude kontraindikovana. Ukoliko imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica o mogućim neželjenim efektima, trebalo bi da se obratite svom izabranom lekaru ili specijalisti koji Vas prati: to je najbolji način da odagnate sve sumnje i budete svesniji rizika i prednosti ovih načina lečenja.
Kako biste uvek imali na raspolaganju dijagnostičke metode i usluge lekara specijaliste prema svojim potrebama, dobro je znati da vam je na rapolagnju polisa DDOR Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja sa širokim mogućnostima izbora pokrića.
Izvori:
issalute.it
msdmanuals.com
mayoclinic.org
humanitas.it
ausl.re.it
paginemediche.it
arthritis.org
gavazzeni.it
Autorka članka: Mara D’Anđeli (Mara D’Angeli), 25. jul 2023.
Izvor: https://blogunisalute.it/cortisone-effetti-collaterali/