Koji su rizici od sedelačkog načina života?

U kancelariji, kod kuće ispred televizora ili kompjutera, u tramvaju ili u kolima: koliko sati dnevno provodimo sedeći? Previše, a posledice ove loše navike nisu za potcenjivanje. U stvari, sedelački način života izlaže većem riziku od prerane smrti, čineći organizam ranjivijim za niz hroničnih degenerativnih bolesti, od srčanih oboljenja do dijabetesa.

Ipak, iako studije i istraživanja odavno tvrde da je ograničavanje količine fizičke aktivnosti greška, mnogi priznaju da se ne kreću mnogo u svakodnevnom životu. Hajde da onda vidimo koji su rizici sedelačkog načina života i šta možemo da uradimo da poboljšamo svoje navike.

AKTIVAN ŽIVOT I SEDELAČKI NAČIN ŽIVOTA: DEFINICIJE SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE (SZO-A)

Prema Ministarstvu zdravlja, koje preuzima definiciju SZO-a (Svetske zdravstvene organizacije), fizička aktivnost podrazumeva „svako kretanje tela određeno mišićno-skeletnim sistemom koje dovodi do veće potrošnje energije nego u uslovima mirovanja“. Suprotno tome, međutim, su sedelačke aktivnosti, koje se definišu kao „one koje karakteriše niži utrošak energije od stanja odmaranja“.

Definicija motoričkih aktivnosti podrazumeva ne samo one sportskog tipa, već i one koje se obavljaju, na primer:

• radeći;
• igrajući se;
• baveći se kućnim poslovima i baštovanstvom;
• vozeći bicikl;
• hodajući.

Stoga treba pojasniti da ovaj pojam nije sinonim za fizičku aktivnost (vežbanje), jer je za ovu drugu karakteristična činjenica da je planirana, strukturisana i da se redovno sprovodi.

Količina fizičke aktivnosti koju preporučuje SZO, u skladu sa smernicama za 2020. godinu, je sledeća:

• za decu i adolescente između 5 i 17 godina: najmanje 60 minuta dnevno aktivnosti umerenog do snažnog intenziteta;
• za odrasle između 18 i 64 godine: najmanje 150-300 minuta umerene aerobne fizičke aktivnosti nedeljno (ili najmanje 75-150 minuta fizičke aktivnosti snažnog intenziteta, ili ekvivalentne kombinacije ove dve vrste aktivnosti);
• za osobe starije od 65 godina: važe preporuke date za odrasle.

Smernice SZO-a – pored davanja drugih specifičnih uputstava za ove starosne grupe i referenci za decu mlađu od 5 godina, trudnice i žene posle porođaja, osobe sa hroničnim bolestima i one sa invaliditetom – naglašavaju da, kako bi se smanjili negativni efekti sedelačkog načina života, sve odrasle i starije osobe treba da pokušaju da pređu preporučene nivoe umerenog do intenzivnog kretanja.

KADA NAČIN ŽIVOTA MOŽE DA SE NAZOVE SEDELAČKIM I KOLIKO JE ON RASPROSTRANJEN?

Voditi sedelački način života znači provoditi mnogo vremena (npr. 8 ili više sati) tokom dana u sedećem ili ležećem položaju, osim kada se spava. Ovo je sve rašireniji trend u današnjem društvu, čiji se uzroci, prema SZO-u, nalaze pre svega u sve većem sedelačkom načinu života na poslu i kod kuće, u smanjenju kretanja u slobodno vreme, ali i u većem korišćenju prevoznih sredstava koje ne zahteva trošenje energije savremenog čoveka.

Sedelački način života: koliko je rasprostranjen?

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, sedelački način života je problem koji pogađa više od četvrtine odrasle populacije u svetu (1 od 3 žene i 1 od 4 muškarca ne praktikuju dovoljno fizičke aktivnosti), a stepen neaktivnosti se dvostruko povećava u zemljama sa visokim nacionalnim dohotkom, u odnosu na one u kojima je isti nizak. Nažalost, iako se godinama govori o važnosti aktivnijeg života, od 2001. godine nema poboljšanja u ovom pogledu.

Što se tiče Italije, konkretno, prema podacima nadzora PASSI koji je sproveo Viši institut za zdravlje (Istituto Superiore di Sanità), sedelački način života je još intenzivniji sa protokom godina, tj. starenjem: odnosi se na oko 32% osoba između 18. i 34. godine života, a dostiže 41% u starosnoj grupi između 50 i 69 godina. Takođe ima tendenciju povećanja među ženama i među onima koji žive u nepovoljnim ekonomskim uslovima. Naviku sedelačkog načina života takođe pogoršava Covid-19. U poređenju sa periodom pre pandemije, u stvari, procenat „neaktivnih“ raste sa 25% na 30% stanovništva, kako je primećeno u UniSalute-ovom izveštaju o stanju zdravlja Italijana (Osservatorio Sanità), koji je realizovan uz pomoć Nomisma-e (konsulentske kuće za istraživanje tržišta). Smanjuje se i procenat onih koji se posvećuju sportu: 28 odsto Italijana se  redovno bavilo sportom pre zaključavanja, dok danas to radi samo 21 odsto ljudi.

Sedelački način života kod mladih

Sedelački način života je problem koji sve više pogađa čak i najmlađe slojeve stanovništva. Prema podacima SZO-a, u stvari, širom sveta 81% dečaka između 11 i 17 godina nije bilo dovoljno fizički aktivno u 2016. godini, što je trend koji je otkriven pre svega kod ženskog pola: 85% devojčica je bilo manje aktivno u poređenju sa 78% dečaka.

KOJI SU RIZICI SEDELAČKOG NAČINA ŽIVOTA?

Iako su potrebna dalja istraživanja o uticaju sedelačkog načina života na zdravlje, naučna zajednica se slaže da fizička neaktivnost može da dovede do rizika od razvoja različitih zdravstvenih problema. Naime, loše kretanje se smatra jednim od glavnih faktora rizika za smrtnost od nezaraznih bolesti (na primer, kardiovaskularni problemi, kancer, dijabetes).

Hajde da konkretno vidimo koji su to glavni poremećaji i patologije vezane za sedelački način života.

• Rizik od raka, naročito kada je reč o karcinomu bešike, raku dojke, debelog creva i kanceru endometrijuma (da spomenemo samo neke).
• Kardiovaskularni problemi: kretanje pomaže da srce bude snažno i otporno, a cirkulacija efikasnija. Doprinosi smanjenju mogućnosti nastanka moždanog udara i srčanog udara (infarkta) jer drži pod kontrolom faktore rizika kao što su povišeni krvni pritisak (hipertenzija), dijabetes, gojaznost, povišeni holesterol.
• Artroza i osteoporoza: fizička neaktivnost dovodi do ukočenosti zglobova (što uzrokuje osteoartritis, tj. artrozu) i osobu izlaže većem riziku od osteoporoze, bolesti koja dovodi do propadanja koštanog tkiva.

Osim toga, među mogućim posledicama sedelačkog načina života su i pad raspoloženja, povećanje stanja anksioznosti i depresije i, naposletku, preuranjeno starenje.

NEKOLIKO IDEJA ZA POKRETANJE I BORBU PROTIV SEDELAČKOG NAČINA ŽIVOTA

Dakle, važno je da pokušate da što je više moguće dostignete (ili premašite) nivoe fizičke aktivnosti koje predlaže SZO, kako biste ostali zdravi i sprečili nastanak svih ozbiljnih posledica povezanih sa sedelačkim načinom života. Osim toga, da bi se popravio neaktivni način života, može da bude korisno proučiti alternativna rešenja koja treba primeniti kod kuće ili na poslu. Hajde da ih vidimo zajedno.

Strategije za borbu protiv sedelačkog načina života na poslu i u svakodnevnom životu

Ukoliko obavljamo posao koji dovodi do toga da konstantno budemo za radnim stolom ili da se malo krećemo, preporučuje se sledeće:

• praviti pauzu svakih pola sata ustajući sa stolice (u vezi sa tim, da li su Vam poznati rizici zbog lošeg držanja?);
• iskoristiti sve trenutke u kojima je moguće biti na nogama: na primer, kada razgovaramo telefonom možemo da ustanemo;
• prošetati što je pre moguće, možda tokom pauze za ručak;
• koristiti stepenice umesto lifta;
• ići na posao peške ili biciklom, ako razdaljina to dozvoljava;
• organizovati se tako da se upražnjavaju fizičke vežbe kod kuće uz upotrebu opreme za teretanu;
• u slobodno vreme iskoristiti svaku priliku za šetnju ili vožnju biciklom;
• sprovesti u delo jedan od saveta predloženih u članku o „Sportu za lenje“.

Osim toga, da bismo ostali zdravi, neophodno je kombinovati zdravu, raznovrsnu, uravnoteženu ishranu i odgovarajuću hidrataciju sa aktivnijim načinom života. Pre nego što se otpočne sa bavljenjem novom fizičkom aktivnošću, naročito ukoliko nismo navikli da se krećemo, poželjno je krenuti postepeno i uvek se prvo konsultovati sa stručnjakom, kako bismo saznali koje vežbe najviše odgovaraju našim potrebama i kako da ih pravilno izvodimo  da bismo izbegli moguće povrede, kao što su kontrakture mišića.

Osim toga, za one koji žele da koriguju svoj način života ili su u riziku od oboljevanja od  kardiovaskularnih bolesti, takođe može da bude veoma korisno da sklope polisu Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja DDOR-a koje primarno nude godišnje preventivne preglede, ali nude i dopunska pokrića fizikalne terapije. U slučajevima kada je neizbežna potreba za hirurškom intervencijom, mora se ugovoriti paket koji uključuje bolničko lečenje.

Da li ste bili upoznati sa rizicima sedelačkog načina života?

 

Članak prethodno uredio Renco Sana (Renzo Sanna).

Izvor: https://blogunisalute.it/vita-sedentaria-rischi/

Izvori:

who.int
salute.gov.it
epicentro.iss.it
health.gov.au
cancer.gov
cuore.iss.it
humanitas-care.it
mayoclinic.org