Mnogi od nas su iskusili bolove u lumbalnom delu kičme, naročito ako patimo od sporadičnih ili dugotrajnih bolova u leđima. To je poremećaj koji ne poznaje godine: rasprostranjen je uglavnom među odraslima, ali se javlja i kod najmlađih i starijih osoba, uglavnom zbog brojnih patologija koje ga izazivaju. Među njima, diskus hernija je jedna od najčešćih dijagnoza onesposobljavajućeg bola u leđima, koja ponekad onemogućava i najjednostavnije pokrete. Ali koji su simptomi lumbalne diskus hernije i koje su mogućnosti lečenja danas dostupne? O tome, u ovom članku, razgovaramo sa doktorom Jakopom Lencijem, neurohirurgom na klinici Sanatrix u Rimu.
ONESPOSOBLJAVAJUĆI BOL U LEĐIMA: MOŽE LI DA POTIČE OD LUMBALNE DISKUS HERNIJE?
Bolovi u leđima nisu nužno simptom ozbiljne patologije, ali ih ne treba zanemariti. Potrebno je razjasniti njihovo poreklo i proceniti moguće posledice na naše zdravlje.
Ispitivanje najčešćih uzroka bolova u leđima pre svega znači razlikovanje pokretačkih faktora bola i primarnih faktora koji dovode do njegovog nastanka, a koji se razlikuju prema patološkom profilu bolova u leđima. Primarni faktori sa kojima se lekar najčešće susreće tokom anamneze uglavnom su:
- nepravilno držanje
- nepravilni pokreti
- preterano naprezanje
- starenje i dehidratacija hrskavičnih tkiva.
Jedan ili više ovih primarnih faktora mogu tokom našeg života da dovedu do nastanka lumbalne diskus hernije: to je patološko stanje koje pogađa kičmu i koje je često uzrok bolova u leđima.
LUMBALNA DISKUS HERNIJA: ŠTA JE I KOJI SU RIZICI
Pršljenovi našeg mišićno-skeletnog sistema imaju diskove, odnosno ovalne jastučiće hrskavice sastavljene od prstena i jezgra i smeštene između jednog i drugog pršljena. Njihova funkcija je da amortizuju rad mišića i da pruže zaštitu pršljenovima od udaraca i povreda.
Sunlight19/gettyimages.it
„Pucanje ili prolaps diska – objašnjava dr Lenci – je zapravo curenje, koje može biti minimalno ili ozbiljnije, dela jezgra diska, odnosno kašastog jezgra intervertebralnog diska, koji na taj način komprimuje radikularne strukture (nerve) ili kičmenu moždinu unutar kičmenog stuba“. Stanje se naziva lumbalna diskus hernija ili lumbalna hernija diska i često se javlja. Diskovi ovog dela kičme su zapravo podložniji degeneraciji zbog svog položaja, jer upravo lumbalni deo podnosi celo opterećenje pokreta.
Curenje jezgra diska uključuje nedostatak amortizacije između pršljenova i posledično širenje bola duž brojnih snopova nerava: zbog toga se, kako ćemo videti, posledice ne tiču samo leđa, već i zadnjice, karlice, nogu i stopala. Simptomi ovog stanja nisu samo bolni, ističe naš sagovornik: „diskus hernija, u stvari, u najozbiljnijim slučajevima može da dovede do neuroloških poremećaja“.
UZROCI DISKUS HERNIJE: NEKE LOŠE NAVIKE KOJE TREBA IZBEGAVATI
Uzroci diskus hernije uključuju mnoge faktore: „neki su urođene prirode, kao što su unutrašnja slabost strukture kičmenog stuba, ligamenata i koštanih delova. Postoje i drugi faktori koji povećavaju mogućnost razvoja diskus hernije sa simptomima, poput stanja prekomerne telesne mase kod pacijenta, ili bavljenja poslom ili sportovima koji su posebno naporni”.
Konačno, postoje i nezavisni uzroci, kao što su, na primer, nepravilni pokreti i prekomerna opterećenja kičme koji se nesvesno događaju, a koji se mogu izbeći prevencijom.
„Ponašanje i način života su važni, naročito kada je reč o urođenoj predispoziciji koju smo prethodno pomenuli. Konkretno, apsolutno je štetno biti gojazan, te bi trebalo slediti uravnoteženu ishranu, redovno se baviti fizičkom aktivnošću, koja očigledno ne sme biti naporna i traumatična za kičmu“.
PREVENCIJA DISKUS HERNIJE: KOJE SU TO NAPORNE AKTIVNOSTI?
Doktor Lenzi precizira da različite vrste fizičke aktivnosti, bilo sportske, bilo vezane za posao ili za neke druge situacije, mogu da predstavljaju napor, kako za kičmene diskove tako i za celu kičmu. „U svakodnevnom životu to može biti preseljenje zbog kojeg premeštamo veoma masivni nameštaj, sa posledičnim značajnim opterećenjem međupršljenskih diskova. Može da bude reč i o sportu kojim se bavimo: kao što znamo, neki sportovi su posebno traumatični za kičmu i mogu dovesti do razvoja određenih problema“.
AndreyPopov/gettyimages.it
U ovom slučaju je reč o kontaktnim sportovima, poput američkog fudbala, ragbija, „gde sigurno postoji znatna trauma na strukturu i dinamiku kičme. I trčanje može da bude naporno, jer stalno ponavljanje trauma ne prija ni uopšteno govoreći, a još manje pacijentima koji već imaju unutrašnju slabost nekih struktura“.
Nemaju svi pacijenti koji se bave ovim sportovima problem sa diskusom: ove aktivnosti mogu da budu uzrok koji doprinosi eventualnom nastanku problema, precizira sagovornik, „faktor životne sredine koji sam po sebi ne određuje razvoj diskus hernije: ne želim da uplašim ljude koji se bave trčanjem govoreći im da moraju da prestanu, jer to nije rešenje, a ja to kažem kao trkač”.
LUMBALNA DISKUS HERNIJA: SIMPTOMI I DIJAGNOZA
Bol u leđima je simptom koji je zajednički lumbalnoj diskus herniji i mnogim drugim patologijama mišićno-skeletnog sistema. Stoga je tokom dijagnostike potrebno proveriti oštećenje diska putem magnetne rezonance, ali generalno se može reći da pacijent na pregledu zbog sumnje na lumbalnu diskus herniju uglavnom prijavljuje sledeće simptomatske epizode:
- uporna nelagodnost u donjem delu leđa
- akutni bol u leđima, zadnjici i nozi do stopala
- smanjena osetljivost na delovima jednog ili oba donja uda
- lokalizovani bol u predelu prepona
- poremećaji mokrenja
Da bi se došlo do precizne dijagnoze lumbalne diskus hernije, lekar će pažljivo analizirati držanje tela i svako odstupanje od fiziološke krivine kičme. Pored toga, proceniće nervni odgovor mišića na stimulaciju i, ako je potrebno, izvršiće neurološki pregled kako bi proverio eventualno prisustvo lumbalne diskus hernije, obično smeštene između petog lumbalnog pršljena i prvog sakralnog pršljena.
Albina Gavrilovic/gettyimages.it
LEČENJE LUMBALNE HERNIJE: OPERATIVNI I NEOPERATIVNI TRETMANI
Oštećenje diska ponekad zahteva operaciju, ali to nije jedini način da se tretira ovaj problem. „U našim istorijama slučajeva i u našem ličnom iskustvu – objašnjava dr. Lenci – samo 10-20% pacijenata koji dolaze na pregled zbog diskus hernije mora na kraju da bude podvrguto operaciji. U velikoj većini slučajeva, oko 80-90%, možemo da delujemo na konzervativan način“.
To je lečenje koji se sastoji od niza farmakoloških i fizioterapeutskih praksi koje se primenjuju u skladu sa neurološkim oštećenjima i stepenom tolerancije pacijenta. Među obično propisanim lekovima su, pre svega, lekovi protiv bolova i antiinflamatorna (protivupalna) sredstva, posebno korisna za lečenje akutne faze bola, dok se ponekad paralelno primenjuju kortizon i relaksanti mišića koji pomažu u obnavljanju njihove funkcije.
„Međutim, želeo bih da kažem da se o procesu lečenja mora odmah odlučiti. Važno je da se problem sagleda, da se izbegne potcenjivanje onesposobljavajućih patologija koje mogu da prouzrokuju neurološki poremećaj, i da se izbegne da pacijent krene putem koji najverovatnije nije dobar. Zbog toga je dobro osloniti se na kompetentnog i iskusnog specijalistu, koji će pratiti pacijenta“.
#DOKTORODGOVARA: DOKTOR LENCI ODGOVARA NA PITANJA NAŠIH ČITALACA
Nakon intervjua, dr. Jakopo Lenci odgovorio je na brojna pitanja koja su stigla na Facebook stranicu UniSalute-a. Ovde ih prenosimo za naše čitaoce.
BOL U LEĐIMA ZBOG TRI DISKUS HERNIJE
Čitateljka Violeta kaže da ima tri diskus hernije: najbolnija je ona između lopatica, te kada se upali izaziva bol i između rebara. Isprobala je različite vrste terapija i protivupalnih sredstava, ali još uvek nije rešila problem. Želela bi mišljenje doktora Lencija.
„Da bismo pronašli efikasno rešenje, pre svega moramo da sagledamo problem sa radiološkog stanovišta“, komentariše dr Lenci. „Neophodno je izvršiti tačnu procenu putem magnetne rezonance kako bi se isključili ili potvrdili problemi povezani sa kompresijom korenskih struktura, dakle nerava ili strukture kičmene moždine“.
Bol između rebara može da bude pruzrokovan cervikalnom ili leđnom diskus hernijom: „kada isključimo postojanje kompresije kičmene moždine ili nervne strukture, koja u tom slučaju može da zahteva hiruršku intervenciju, mogu da se primene mnoge vrste lečenja. Danas radimo sa timom fizioterapeuta i fizijatara koji lečenjem posturalnih poremećaja i ciljanim manipulativnim tehnikama, rešavaju mnoge od ovih bolnih simptoma. Tamo gde ove metode ne daju rezultate, isključivo bolni simptomi se mogu lečiti ciljanim infiltracijama. One se izvode u operacionoj sali pod strogim nadzorom“.
SUŽENJE PROSTORA DISKUSA
Karmela kaže da je, rendgenskim snimkom, otkrila da ima suženi prostor na potezu L5 S1. Već ima tri hernije diska, pa pita doktora Lencija šta bi preporučio u ovom slučaju.
„Sužavanje prostora diskusa sigurno nije bolest, jer može da bude deo normalnog fenomena starenja, dakle povezan sa trećim dobom“, precizira doktor. „Činjenica da gospođa Karmela zna da već ima neke diskus hernije može da ukaže na problem povezan sa dinamikom kičme, sa kojim se često susrećemo. Stoga diskus hernije zapravo nisu odgovorne za smetnje, ali su epifenomen, jer se kičma u našim normalnim dnevnim pokretima ne kreće na ispravan način“.
Što se tiče terapija, naš sagovornik kaže da su one često mnogo jednostavnije nego što se može zamisliti. „Ako je problem u dinamici kičme, delujemo kroz ciljane radiofrekvencije na površini i na receptorima za bol kičme i dovodimo do utrnuća, kao što se to, na primer, radi pri devitalizaciji zuba, isključujemo bolne receptore koji su veoma upaljeni kada se promene ravnoteža i pokretljivost kičme, usled čega postoje bolni simptomi koji se ponavljaju“.
STENOZA KIČMENOG KANALA NA POTEZU L3 S1
Naša čitateljika Virdžinija kaže da je patila od bolova u leđima nekoliko godina, do te mere da je često ukočena i mora da uzima protivupalna sredstva i kortizon. Njen problem je stenoza kičmenog kanala na potezu L3 S1, posebno na nivou prostora L3 L4 i L4 L5. Pita lekara za savet u vezi sa svojim stanjem.
„Stenoza kanala je očigledno sužavanje strukture kičmenog stuba unutar kojeg prolaze nervi koji su pod kompresijom (pritiskom). Svakako, nisu sve stenoze iste: sa apsolutno blagih kliničkih slika prelazimo na druge koje definišemo kao „apsolutne“, u kojima je prolaz nervnih struktura vrlo ograničen i neophodno je pribeći operaciji“, objašnjava dr Lenci.
Lečenje je često konzervativnog tipa: deluje se baš na dinamiku kičme, putem fizijatrijskih i fizioterapeutskih tretmana. Često se, dodaje sagovornik, „rezultati postižu i ciljanim infiltracijama. Ono što se može učiniti u slučaju stenoze kanala je da se proceni ozbiljnost, i da se, u slučaju očiglednog odsustva neuroloških poremećaja ili vrlo ozbiljne stenoze, započne sa konzervativnim lečenjem. Ako lečenje nema efekta, moguće je započeti sa radiofrekvencijom fasetnih zglobova, pod lokalnom anestezijom i u dnevnoj bolnici. U ozbiljnijim slučajevima, međutim, neophodno je pribeći hirurškoj intervenciji, koja se danas izvodi na apsolutno konzervativan način, ili u većini slučajeva endoskopijom ili uz upotrebu operativnog mikroskopa, a hospitalizacija traje obično jednu noć. Često pacijent može da ustane već isto veče nakon operacije“.
BOL MESEC DANA NAKON OPERACIJE
Zaključujemo pitanjem Antonijete, koja i dalje oseća bolove mesec dana posle operacije, uprkos uzimanju lekova protiv bolova i vežbanju u bazenu. Pita koje su metode i koliko je vremena potrebno za efikasnu rehabilitaciju.
Što se tiče vremena, lekar precizira da „posle mesec dana nije normalno da i dalje imate jaku bolnu simptomatologiju, tako da je prva stvar koju bih želeo da preporučim gospođi Antonijeti kontrola kod specijaliste koji ju je lečio i procena da li je potrebno izvršiti provere kako biste bili sigurni da je sa hirurške tačke gledišta sve išlo prema unapred utvrđenim planovima“.
Obično se mesec dana nakon hirurškog zahvata pacijenti u potpunosti vraćaju normalnom životu. „U slučaju profesionalnih sportista, oporavak se odvija u još kraćem roku, kroz rad sa fizijatrima i fizioterapeutima. U drugim slučajevima povratak u normalne aktivnosti se planira nakon mesec dana, a povratak u sportske aktivnosti, u potpunosti, dva meseca nakon operacije, te tada možemo da vodimo život kakav smo vodili pre operacije. U ovom procesu, uloga fizijatara i fizioterapeuta je da pomognu u pronalaženju najboljeg procedure koja će se jasno razlikovati u zavisnosti od toga sa kim radimo, sa profesionalnim sportistom ili penzionerom od koga se ne zahteva intenzivna fizička aktivnost. Zbog toga je veoma važno raditi zajedno i menjati terapiju tokom rada, kako bi se pacijent brže oporavio“.
DISKUS HERNIJA: VAŽNOST FIZIKALNE TERAPIJE
Doktor Lenci zaključuje ovaj razgovor podsećajući da kod operacije diskus hernije i post-operativnog perioda postoje tri ključne figure – hirurg, fizijatar i fizioterapeut. Njihov rad, koji se odvija u timu, služi da omogući brz i potpuni oporavak, kao i povratak pacijenta normalnom životu.
Fiziikalna terapija predstavlja osnovni korak na putu konzervativne nege: niz posebnih vežbi koje se rade bar u početku, pod nadzorom profesionalca, igraju vodeću ulogu u fazi uspostavljanja ponovne ravnoteže zglobova.
Imajući ovo na umu, konsultacije sa fizioterapeutom su veoma korisne tokom i, pre svega, nakon postavljanja dijagnoze: zapravo, samo stručnjak može da pruži konkretnu podršku u lečenju bolova i pruži savete o prevenciji narednih epizoda.
Članak napisan uz doprinos Kjare Lakvinte.
Izvor: https://blogunisalute.it/ernia-lombare-sintomi-diagnosi-terapia/