Dvodnevna konferencija „Deset godina posle poplava 2014“ u organizaciji UNPD-a I uz podršku Evropske Unije, održana je 22. i 23. oktobra u Beogradu. Konferencija je okupila predstavnike i predstavnice vlada, razvojnih i međunarodnih partnera, kao i donosioce odluka u oblasti finansiranja rizika od katastrofa sa Zapadnog Balkana, da bi se ojačala regionalna saradnja u izgradnji otpornosti na katastrofe, i to posebno u kontekstu evrointegracija zemalja regiona.
Gospodin Frančesko Maši, predsednik Izvršnog odbora DDOR-a, učestvovao je na panelu „Razvoj pristupa za finansiranje rizika od katastrofa u Zapadnom Balkanu“, održanom drugog dana konferencije. Ukazao je na glavne inicijative upravljanja rizicima uzrokovanim efektima klimatskih promena, integrisane u osnovni biznis DDOR-a, kao i na glavne stubove implementirane u strategiju Grupe. Gospodin Maši je objasnio kako industrija osiguranja doprinosi ciljevima održivog razvoja UN Agende 2030 u svoja tri glavna pravca delovanja (preuzimanje rizika, finansijske investicije i aktivnosti u vezi sa nekretninama), i priprema se za suočavanje sa rizicima u vezi sa klimatskim promenama ali i koristi prilike u istoj meri.
U nastavku panela, gospodin Maši govorio je i o tome kako DDOR integriše održivost i upravljanje klimatskim rizicima u proizvode i usluge kompanije (s obzirom na to da su to najveći rizici u osnovi strategije Grupe, kao i akcije koje se preduzimaju na nivou grupe, da bi se uhvatili u koštac sa njima i ublažili ih). Naglasio je i da sektor osiguranja može da omogući da se namenskim merama doprinosi sigurnijem i ekonomičnijem okruženju, uključujući korišćenje tehnoloških rešenja i dostupnih podataka kako bi se interes zajednice stavio na prvo mesto.
“Klimatske promene ostaju centralni deo strategije Grupe, usvajanjem holističkog pristupa okrenutog ka budućnosti, a koji je u potpunosti podržan Grupinim okvirom za upravljanje rizicima u nastajanju. Identifikovano je 10 najvećih rizika u nastajanju, uključujući i klimatske promene, a njihova međusobna povezanost procenjuje se zajedno sa njihovim uticajem i akcijama koje je Grupa preduzela da ih reši i ublaži. Što se tiče proizvoda i usluga koje se nude, vredi pomenuti:
• rešenja napravljena da podrže ublažavanje ili prilagođavanje klimatskim promenama,
• kreiranje modela određivanja cena klimatskih rizika,
• kontinuirana proizvodnja alata iz Leitha-e, naučno-tehničkog generatora Grupe, koja razvija rešenja i aplikacija uz intenzivnu primenu podataka kao i druge alate za prevenciju rizika i podršku u upravljanju potraživanjima,
• izdavanje zelenih obveznica i na kraju, ali ne i najmanje važno,
• razvoj projekata javnog i privatnog partnerstva”.
„Među ključnim zaključcima i glavnim prioritetima za jačanje finansiranja rizika u zemljama Zapadnog Balkana, potrebno je naglasiti kritičnu ulogu koju bi javno-privatno partnerstvo moglo odigrati, jer cifre vezane za prirodne katastrofe iz prve polovine 2024. potvrđuju povećan rizik od klimatskih promena. Osim toga, dok s jedne strane dostupni podaci o osiguranim gubicima iskrivljuju globalni obrazac ekonomskih troškova prema bogatijim nacijama i regionima, s druge strane, katastrofe su sve samo ne nepristrasne, kada pogode siromašnije zemlje poništavaju decenije teško dostignutog napretka. Pored toga, postoji nevidljivi ekonomski, razvojni i društveni uticaj katastrofa, što je dodatno otežano visokim jazom u zaštiti. Osim toga, dobro upravljanje je ključno za smanjenje rizika od katastrofe. Međutim, navike će se promeniti tek kada zelena tranzicija postane održiva, i sa ekološke i sa ekonomske tačke gledišta, pa je veoma važno da uskladimo angažovanje svih relevantnih aktera sa našom ambicijom usmerenom ka pravičnom klimatskom akcijom“, zaključio je gospodin Maši.
Drugog dana konferencije predstavljena je nova verzija Registra rizika od katastrofa, geografske I informacione baze podataka o identifikovanim rizicima za teritoriju Republike Srbije, koja će u sebi sadržati i podatke o zdravstvenim rizicima, kao i informacije od ključnog značaja za zaštitu zdravlja ljudi u vanrednim zdravstvenim situacijama i prirodnim katastrofama, poput onih o kapacitetima zdravstvenih ustanova.
U Studiji predstavljenoj na konferenciji, navodi se da bi šteta od poplava sada bila značajno manja zahvaljujući unapređenju zakonskog okvira, boljoj koordinaciji između institucija u prevenciji i reagovanju na katastrofe, ulaganjima u infrastrukturu za odbranu od poplava, kao i programima stručnog usavršavanja u oblasti upravljanja rizikom.