Onkološka prevencija
Kada je reč o melanomu kože, prevencija je od suštinske i presudne važnosti. Za odbranu od melanoma, posebno je važno zaštititi kožu od UVA i UVB zraka, a takvo ponašanje ove godine dobija dodatno na značaju usled vanredne situacije izazvane Covidom-19.
Tokom perioda zaključavanja bili smo manje izloženi suncu. I ne samo to. Povećalo se i vreme provedeno ispred ekrana računara i mobilnih telefona, što je možda oštetilo našu kožu: plavo svetlo koje emituju njihovi ekrani, zapravo pripada sunčevom spektru UV i IR zraka, zbog čega prekomerna upotreba ovih uređaja može da izazove posledice slične onima izazvanim nepravilnim izlaganjem suncu (na primer pojava bora, linija i znakova umora na licu). A da ne pominjemo da je koža tela možda patila od suvoće i iritacije, zbog manje oksigenacije i velikog stresa; ruke su naročito patile zbog čestog pranja i upotrebe sredstava za dezinfekciju. Posle karantina, zaštita kože postaje još važnija.
Vraćajući se na glavnu temu, a to je melanom kože, u ovom članku ćemo videti koji su simptomi, kako postaviti dijagnozu, koje se terapije koriste i šta treba uraditi da bismo ga sprečili.
MELANOM KOŽE: ŠTA JE I KOLIKO JE RASPROSTRANJEN?
Melanom kože je tumor kože i čini oko 5% slučajeva karcinoma koji pogađaju ovaj organ. Konkretno, dolazi do maligne transformacije melanocita, ćelija koje se nalaze u epidermisu (pokožici) ili u spoljnom „sloju“ kože: u normalnim uslovima oni proizvode melanin koji štiti od UV zraka i može dovesti do stvaranja mladeža. Maligna transformacija ćelija može trajati godinama, a tumor može zavisiti od promena koje su se pojavile čak i u detinjstvu.
Što se tiče njegovog širenja, prema podacima AIRTUM-a (Italijansko udruženje registara malignih bolesti), u Italiji se svake godine dijagnostikuje 7.300 novih slučajeva među muškarcima i 6.700 među ženama, prosečne starosti između 45 i 50 godina. Poslednjih decenija postoji dvostruki trend: s jedne strane, snižavanje starosne granice u kojoj se otkriva melanom kože i, s druge strane, udvostručavanje incidence odnosno javljanja.
zoramn/istock.com
KOLIKO VRSTA MELANOMA POSTOJI?
Postoje četiri vrste melanoma kože:
- Melanom koji se širi po površini. To je najčešći oblik i čini oko 70 posto svih melanoma: kod žena se češće javlja na nogama, dok se kod muškaraca češće javlja na trupu.
- Lentigiozni melanom (Lentigo maligna). Rasprostranjen je kod starijih ljudi, obično se javlja na delovima tela koji su hronično izloženi suncu, poput kože lica.
- Akralni lentiginozni melanom. To je oblik melanoma koji se razvija ispod noktiju, na stopalima ili na dlanovima ruku. Pošto mu je izgled sličan rani ili modrici, može da prođe neprimećeno i ne bude blagovremeno otkriven i dijagnostikovan.
- Nodularni melanom. To je najagresivniji tip i čini oko 10-15 posto svih slučajeva melanoma: brzo se razvija i može se proširiti duboko u tkiva od najranijih stadijuma.
U sva četiri slučaja tumor može nastati i na netaknutoj koži i od mladeža, bilo urođenog ili stečenog.
KOJI SU SIMPTOMI MELANOMA KOŽE?
Glavni znak razvoja melanoma je nastanak novog mladeža ili promena izgleda postojećeg mladeža. Stručnjaci AIRC-a predlažu sistem za praćenje simptoma melanoma kože zasnovanog na akronimu A.B.C.D.E., koji sumira osobine mladeža koje mogu da ukazuju na prisustvo tumora:
- Asimetrija oblika, jer melanomi imaju tendenciju da budu nepravilnog oblika;
- Nepravilne i nejasne ivice;
- Promenljiva boja unutar samog mladeža;
- Povećanje dimenzija, i po pitanju širine i u slučaju debljine;
- Evolucija mladeža koji menja izgled.
Faktori kao što su krvarenje, svrab mladeža, prisustvo kvržice ili crvenila oko mladeža su takođe znaci upozorenja.
Anagramm/istock.com
MELANOM: DIJAGNOZA
Simptome koji ukazuju na moguće prisustvo melanoma kože može da utvrdi dermatolog, ali se mogu zapaziti i samostalno, kroz samoposmatranje mladeža: ovo u mnogim slučajevima omogućava da se identifikuju sumnjive lezije i da se na vreme obrati lekaru.
Za ranu dijagnozu važna je epiluminescentna mikroskopija ili dermatoskopija, neinvazivni pregled koji se odvija putem optičkih instrumenata koji omogućavaju stručnjaku da razlikuje unutrašnju strukturu sumnjive kožne formacije. Ako dermatolog identifikuje sumnjivi mladež, za sigurnu dijagnozu melanoma potrebna je biopsija kojom se uzima i analizira uzorak tkiva. U slučaju melanoma, biopsija daje informacije o stepenu ćelijske proliferacije, nivou dubinskog rasta tumora i prisustvu ulceracija. Na osnovu podataka koji se dobiju, utvrđuju se koje naknadne intervencije treba izvršiti.
LEČENJE MELANOMA KOŽE: NOVE GRANICE TERAPIJE
Izbor načina lečenja koji treba usvojiti zavisi od niza faktora, među kojima su osobine melanoma i njegova faza progresije. Prvo rešenje za melanome kože je pribegavanje hirurškoj intervenciji: skoro svi melanomi se uklanjaju na ovaj način, a hirurškom intervencijom se često konačno izleči tumor u ranoj fazi. Tip operacije varira u zavisnosti od stanja melanoma: operacija se uglavnom sastoji od uklanjanja mladeža sa bolesnim tkivom i delom okolnog zdravog tkiva. Cilj je, u stvari, uklanjanje svih obolelih ćelija njihovim uklanjanjem iz tela. Ponekad je takođe potrebno hirurški ukloniti ono što se naziva „sentinel limfni čvorovi“, odnosno one delove koji bi prvo primali limfu iz obolelih ćelija i koji bi, prema tome, širili bolest u telu. Osim toga, hirurški zahvati se mogu koristiti i za uklanjanje eventualnih metastaza.
LightFieldStudios/gettyimages.it
Za naprednije stadijume melanoma kože se može predložiti hemioterapija, ali ima i sve više pozitivnih i ohrabrujućih iskustava povezanih sa upotrebom imunoterapije. Trenutno je prvi korak nakon dijagnoze metastatskog melanoma potraga za prisustvom genetske mutacije: konkretno, pacijenti su podeljeni na one koji imaju mutirani gen BRaf i one koji nemaju ovu mutaciju. Samo se druga grupa već danas leči imunoterapijom.
U vezi sa ovom temom postavili smo nekoliko pitanja profesoru Antoniju Maestriju, onkologu i direktoru onkologije OUC bolnice USL iz Imole. „Slučaj melanoma kože je posebno zanimljiv sa stanovišta imuno-onkologije“, objasnio je on, „jer je ustanovljeno da kombinacija dva različita imunomodulirajuća leka, Nivolumaba i Ipilimumaba, ima veću efikasnost“. Dakle, perspektivu predstavljaju proučavanje i istraživanje novih kombinacija ove vrste lekova kako bi iste ispoljavale sve bolja dejstva na pacijente.
Za grupu ljudi kod koje je otkriven mutirani gen BRaf, ne predlaže se imunoterapijsko lečenje, već ciljani molekularni tretman. „I u ovom slučaju je reč o kombinovanom lečenju – objašnjava Maestri – jer se udruženo primenjuju lekovi koji su klasifikovani kao Mek inhibitori. U stvari, zbog mutacije Braf gena ovi lekovi prepoznaju ćelije raka i ciljano ih pogađaju: zato je reč o ciljanoj molekularnoj terapiji. Lek ulazi direktno u ćeliju koja ima „defekt“, a samim tim je i bolesna, a ne u ostale zdrave ćelije“.
Među ostalim postojećim mogućnostima lečenja treba spomenuti takozvane „loko-regionalne“ terapije, koje uključuju izolovanu perfuziju udova i elektrohemioterapiju, a sastoje se od primene lekova na delovima tela izolovanim od ostatka tela (udovi na primer) i radioterapiju, koja se obično koristi u slučaju metastaza.
FAKTORI RIZIKA ZA RAZVIJANJE MELANOMA KOŽE
Istraživači su identifikovali neke elemente koji mogu da predstavljaju faktor rizika za razvoj ove neoplazije odnosno tumora. Prvenstveno je primećeno kako je često povezan sa izlaganjem UVA i UVB zracima, koje se odnosi na sunčeve zrake, ali i na upotrebu solarijuma tj. lampi za sunčanje: s tim u vezi, AIRC podseća da solarijume i lampe treba koristiti oprezno i umereno, budući da su izvori ultraljubičastih zraka. Neka nedavna istraživanja takođe sugerišu da se ovaj rizik može proširiti i na neke aparate koji se koriste za učvršćivanje polutrajnog laka za nokte koji „pogađaju“ zracima celu ruku, a ne samo nokte.
Postoje i drugi faktori rizika kao što su:
- insuficijencija imunog sistema
- neke nasledne bolesti koje menjaju sposobnost tela da reaguje na zračenje
- prisustvo mnoštva mladeža
- prethodni slučajevi obolevanja u porodici.
Ljudi sa svetlom kožom, kosom i očima imaju veći rizik od razvoja melanoma kože.
VAŽNOST PREVENCIJE
CasarsaGuru/shutterstock.com
Upravo zato što je jedan od glavnih faktora rizika za razvoj melanoma kože izloženost UVA i UVB zracima, očigledno je kako pravilna preventivna strategija može da napravi razliku. Izlaganje suncu bez potrebnih mera predostrožnosti, leti, kao i tokom ostatka godine, može biti opasno, kao i prečesto podvrgavanje sunčanju u solarijumima ili posećivanje centara za nanošenje polutrajnih lakova za nokte koji nisu opremljeni najsavremenijim aparatima.
Leti je poželjno izbegavati boravak na suncu tokom centralnog dela dana, dakle od 10 do 16 h, a naročito se mora posvetiti posebna pažnja deci koja su vrlo sklona opekotinama od sunca: kao što je naglašeno, melanom se može razviti tokom godina, čak i od promena nastalih u detinjstvu.
S druge strane, neophodan je pravilan i čest samopregled mladeža. Detaljni pregled obavlja dermatolog, ali on često može i sam da predloži sistematske i česte načine za praćenje razvoja mladeža, čak i samostalno ili uz pomoć člana porodice za složenija područja koja treba pregledati. S tim u vezi, posvetili smo poseban članak mapiranju mladeža.
Prevencija može da napravi razliku jer, kao što je već rečeno, rano utvrđivanje dijagnoze melanoma omogućava pravovremenu i efikasnu hiruršku intervenciju. Poseta dermatologu bi zato trebalo da postane jedna od rutinskih stvari koje treba ponavljati svake godine. Da li ste već znali kako da prepoznate melanom kože?
Članak napisan u saradnji sa Anđelom Kaporale.
Izvori:
blogunisalute.it
fondazioneveronesi.it
airc.it
airtum.it