Metabolički sindrom je stanje koje karakteriše skup patoloških stanja koja imaju tendenciju da se javljaju zajedno i koja povećavaju rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa.
Visoke brojke statistike naglašavaju važnost proaktivnog pristupa u upravljanju i prevenciji ovog sindroma. Ključni element u ovom scenariju je ishrana. U ovom članku ćemo istražiti kako uravnotežena i ciljana ishrana može da bude moćan saveznik u prevenciji i upravljanju metaboličkim sindromom.
ŠTA JE METABOLIČKI SINDROM
Uprkos svom nazivu, metabolički sindrom nije sam po sebi bolest, već skup kliničkih stanja koja, kada su istovremeno prisutna kod pojedinca, značajno povećavaju rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2. Ove patologije su hiperlipidemija – visok nivo masnoća u krvi -, hipertenzija – visok krvni pritisak -, hiperglikemija – visok nivo šećera u krvi – i gojaznost, posebno u predelu stomaka.
Neće sve osobe sa ovim problematikama razviti ovaj specifični poremećaj, ali kombinacija ovih faktora rizika u velikoj meri povećava verovatnoću za nastanak metaboličkog sindroma.
U stvari, Svetska zdravstvena organizacija definiše metabolički sindrom kao prisustvo dijabetesa tipa 2 ili insulinske rezistencije, zajedno sa još dva prethodno pomenuta stanja.
Efekti
Skup stanja koja čine metabolički sindrom ne samo da ugrožava opšte zdravlje pojedinca, već stvara i plodno tlo za razvoj brojnih patologija, od kojih su neke potencijalno veoma zabrinjavajuće.
Prvi i najvažniji rizik vezan za ovaj poremećaj je kardiovaskularni. U stvari, metaboličke promene, kao što su prethodno pomenuta hiperlipidemija i hipertenzija, su među glavnim faktorima rizika za razvoj ateroskleroze, patološkog procesa koji uzrokuje otvrdnjavanje i sužavanje arterija. Ovo stanje može da dovede do ozbiljnih kardiovaskularnih događaja, kao što su infarkt miokarda ili moždani udar.
Pored toga, prisustvo hiperglikemije ili insulinske rezistencije, tipične za metabolički sindrom, povezano je sa razvojem dijabetesa tipa 2, problema koji povećava rizik od srčanih komplikacija.
Osim ovih stanja, ovaj kompleksni metabolički sindrom je povezan sa nizom drugih patologija. Među njima je steatoza jetre (poznata i kao masna jetra), bolest jetre uzrokovana prekomernim nakupljanjem masti, koja može da evoluira u cirozu ili rak. Apneja u snu, poremećaj spavanja koji uzrokuje kratke prekide u disanju tokom sna, je još jedno uobičajeno stanje kod osoba sa metaboličkim sindromom. Štaviše, postoje naučni dokazi koji ukazuju na vezu između metaboličkog sindroma i nekih vrsta raka, kao što su kolorektalni rak i rak dojke.
MStudioImages/gettyimages.it
Uzroci nastanka metaboličkog sindroma
Ove naizgled različite patologije su povezane dvema ključnim karakteristikama metaboličkog sindroma: insulinskom rezistencijom i upalom.
Prva je stanje u kojem ćelije organizma ne reaguju na odgovarajući način na insulin, hormon koji reguliše nivo glukoze. Akumulacija ovog šećera u krvi povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.
Nasuprot tome, hronična upala je produženi imunološki odgovor koji može da dovede do oštećenja tkiva i organa. Ovo konstantno inflamatorno stanje doprinosi nastanku brojnih bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti, bolesti jetre i neke vrste raka.
U začaranom krugu, previsoka koncentracija šećera u krvotoku podstiče upalu, što, s druge strane, povećava insulinsku rezistenciju.
METABOLIČKI SINDROM I ISHRANA
Način ishrane igra ključnu ulogu u upravljanju metaboličkim sindromom. U stvari, ono što konzumiramo direktno utiče na naše zdravlje, pogoršavajući ili ublažavajući simptome. Ishrana bogata zasićenim mastima, rafinisanim šećerima i ugljenim hidratima sa visokim glikemijskim indeksom može da pogorša insulinsku rezistenciju, hipertenziju i hiperholesterolemiju. Nasuprot tome, uravnotežena ishrana sastavljena uglavnom od hranljivih materija pomaže u poboljšanju ovih parametara. Hajde da, stoga, detaljno ispitamo koje namirnice treba izbegavati, a kojima treba dati prednost ukoliko osoba pati od metaboličkog sindroma.
milan2099/gettyimages.it
Hrana koju treba izbegavati
Upravljanje ovim stanjem kroz ishranu uglavnom uključuje smanjenje unosa ili eliminisanje određenih namirnica koje mogu da doprinesu pogoršanju simptoma metaboličkog sindroma. Ove namirnice, uopšteno govoreći, dovode do povećanja nivoa šećera u krvi, doprinose razvoju prekomerne telesne mase i gojaznosti i dovode do srčanih komplikacija.
- Rafinisani šećeri i slatkiši: rafinisani šećeri koji se nalaze u slatkišima, zaslađenim gaziranim pićima, keksu i drugoj prerađenoj hrani, uzrokuju nagli porast nivoa glukoze u krvi i dovode do povećane insulinske rezistencije. Pored toga, višak šećera je povezan sa povećanjem telesne mase, još jednim faktorom rizika za nastanak metaboličkog sindroma.
- Hrana bogata zasićenim mastima: Ova hrana, koja uključuje masno meso, punomasne mlečne proizvode i neka ulja, može da poveća nivo lošeg holesterola (LDL) u krvi, doprinoseći pojavi ateroskleroze i povećavajući rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti.
- So: prekomerna upotreba ovog začina može negativno da utiče na krvni pritisak. Zato je preporučljivo ograničiti njegov unos i davati prednost drugim začinima i aromatičnom bilju.
- Prerađena hrana i brza hrana: Često sadrže mnogo šećera, zasićenih masti i soli — tri supstance koje, kao što smo upravo videli, treba da budu ograničene u ishrani osoba sa metaboličkim sindromom.
- Alkohol: Prekomerna konzumacija alkoholnih pića može da podigne krvni pritisak i nivoe triglicerida, dve ključne komponente metaboličkog sindroma.
- Namirnice sa visokim glikemijskim indeksom: namirnice kao što su beli hleb, beli pirinač i krompir remete nivo šećera u krvi, doprinoseći razvoju insulinske rezistencije.
Važno je zapamtiti, međutim, da je svaki pojedinac jedinstven i da izbor hrane koji može da odgovara jednoj osobi ne mora nužno da odgovara drugoj. Uvek je najbolje razgovarati o sopstvenoj ishrani sa specijalistom za higijenu ishrane ili dijetologom.
HRANA KOJU TREBA DA KONZUMIRAJU OSOBE KOJE IMAJU METABOLIČKI SINDROM
Većina dijetologa i stručnjaka za ishranu se slaže da, u prisustvu metaboličkog sindroma, postoje određene namirnice kojima treba dati prednost zbog njihove potencijalne koristi. Ove namirnice, sa kojima ćemo se detaljnije upoznati, igraju važnu ulogu u upravljanju simptomima metaboličkog sindroma i doprinose boljem opštem zdravlju.
- Integralne žitarice: spelta, ovas, smeđi pirinač i heljda su bogati vlaknima koja snižavaju nivo glukoze i holesterola u krvi. Oni takođe doprinose osećaju sitosti i na taj način ograničavaju unos kalorija.
- Voće i povrće: Sadrže velike količine vlakana i obezbeđuju brojne antioksidante, vitamine i minerale koji pomažu u poboljšanju opšteg zdravlja i metaboličkog blagostanja.
- Nemasni proteini: Piletina, ćuretina, riba i mahunarke su dobri izvori nemasnih proteina koji pomažu u izgradnji mišića i održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi.
- Omega-3 masne kiseline: koje se nalaze u namirnicama kao što su masna riba — losos, skuša, inćuni —, laneno seme i orasi pomažu u smanjenju nivoa triglicerida u krvi i imaju više korisnih svojstava za ceo kardiovaskularni sistem.
- Orašasti plodovi i semenke: Orasi, bademi, čia semenke i laneno seme su bogati vlaknima i zdravim masnim kiselinama. Oni regulišu nivo šećera u krvi, drže LDL holesterol pod kontrolom i podstiču sitost.
- Biljna ulja: Ulja masline, repice i avokada sadrže mononezasićene masti, koje pomažu u poboljšanju nivoa holesterola i smanjuju rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti.
- Mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti: mleko, jogurt i sirevi sa niskim sadržajem masti obezbeđuju kalcijum i vitamin D koji su potrebni za dobro zdravlje kostiju.
- Zeleni čaj: Bogat antioksidansima, poznato je da zeleni čaj pomaže u gubitku telesne mase i snižava nivo šećera u krvi.
monkeybusinessimages/gettyimages.it
Kada se određuje način ishrane, važno je zapamtiti da je umerenost ključna. Iako su ove namirnice zdrave, njihovo prekomerno konzumiranje može da bude štetno. Kao i uvek, preporučljivo je da o svim značajnim promenama u ishrani razgovarate sa stručnjacima.
Suočavanje sa metaboličkim sindromom zahteva višestruki pristup, koji uzima u obzir i opšte navike i ishranu. Uravnotežena ishrana, u kombinaciji sa vežbanjem, pravi razliku u kontroli ovog stanja. Međutim, pored prevencije kroz promene načina života, neophodno je voditi računa o svom blagostanju kroz rutinske lekarske preglede i specijalističke testove i analize.
U tom smislu, polisa DDOR dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja pruža mogućnost standardnih, ali i ugovaranja dopunskih pokrića, kao i sistematskog pregleda kojim se može proveriti opšte stanje i dobiti dragocene informacije od medicinskih stručnjaka kako da se unapredi zdravlje i način života.
Izvori:
healthy.thewom.it
nutridoc.it
istitutotumori.mi.it
humanitas.it
Autorka članka: Martina Melgaci (Martina Melgazzi), 27. jun 2023.