U današnjem vrtlogu modernog života, dok jurimo kroz radne zadatke i ostvarujemo ciljeve, često zaboravljamo na važnost pravilnog sedenja. Možda se čini banalno, ali pravilno držanje tela za radnim stolom može biti ključni faktor između vitalnosti i bolova koji nas prate i koji mogu narušiti kvalitet života.
Mnogi nisu svesni koliko nepravilno sedenje može postati tajna pretnja koja se neprimetno uvlači u naše živote, dok je naše telo je svakako neumorni svedok svakodnevnog nemara. Kako kaže doktorka Jelena Petrović Atanacković iz AciBadem Bel medic klinike na prvom mestu je bitan položaj stolice, a zatim i položaj ekrana jer u većini slučajeva sedimo za računarom.
„Položaj treba da bude takav da noge budu postavljene paralelne, da je ugao natkolenice i potkolenice 90 stepeni i da budu u potpunosti oslonjene na podlogu. Što se tiče gornjeg dela tela idealno bi bilo da ruke budu oslonjene tako da je rame potpuno opušteno, što znači da visina stola ili tastature ne sme da bude ni previsoka, ni preniska, da ne bismo grčili vratno rameni region koji i jeste najčešće problem ljudi koji puno sede. Što se ekrana tiče, bitno je da on bude postavljen tako da nam glava bude što rasterećenija, tj vrat ne sme biti u ekstenziji, što znači da mi kada gledamo pravo, vidimo najveći deo ekrana“, ističe dr Petrović Atanacković.
Ona dodaje i da je najznačajniji faktor bola koji se javlja kod dugotrajnog sedenja je dugotrajno sedenje bez pauze. To upravo znači da položaj tela mora da se menja s vremena na vreme, te da se pravi predah u toku radnog vremena, te promeni položaj.
„Zglobovi kičme, kao i svi ostali, nemaju svoje krvne sudove, te da bi se oni ishranili neophodno je da postoji mišićna pumpa koja njima dovodi adekvatnu hranu. Pri dugotrajnom sedenju, bez pauze dolazi do ubrzavanja degenerativnih promena, zato mi danas degenerativne promene vidimo kod mnogo mlađe populacije nego što je to nekada bilo. Ono definitivno dovede do konstante napetosti istih mišića i preveliko opterećenje dovodi do spazma pa dugoročno dovodi do svih ostalih tegoba, pritiska na nerve, pojave bola, trnjenja, slabosti na kraju“, ističe doktorka.
Definitivno jeste da je fizička aktivnost imperativ kada je ovaj problem u pitanju.
„Fizička aktivnost, minimalno dva do tri puta nedeljno, je neophodna. S tim što nije dovoljna samo teretana, vežbe snage, jako je bitno da uvedemo dosta hodanja, to je negde prirodna aktivnost čoveka koju smo zamenili sedenjem, to definitivno nije adekvatna zamena i zglobovi pate zbog toga. Ovo možemo podvesti pod higijenu muskulo skeletnog sistema koja je neophodna da bismo mogli da izdržimo ogroman napor. Ljudi doživljavaju sedenje kao relaksaciju, sedenje je za kičmu veliki napor. Znači da bismo izdržali napor, moramo da imamo jaku muskulaturu koja se gradi redovnim vežbanjem“, zaključuje Petrović Atanacković.
Doktorka Jelena Atanacković Petrović svakako da je podcrtala značaj preventivne brige o zdravlju, ističući tako važnost adekvatne zaštite zdravlja kroz celokupan spektar zdravstvenih usluga. Kako je zdravlje najdragocenija imovina, preporuka je svakako ulagati u rešenja kao što su polise koje pruža DDOR dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Svaka polisa je kreirana za specifične potrebe i omogućava da se iskoriste prednosti preventivnih sistematskih pregleda ili pristup popustima u poređenju sa tržišnim cenama.