Operacija katarakte: Čemu služi, kako se izvodi i koliko traje oporavak

Prema podacima koje je objavilo Italijansko oftalmološko društvo, približno 650.000 Italijana se svake godine podvrgne operaciji katarakte. Reč je o poremećaju koji pogađa 90% stanovništva starijeg od 75 godina i javlja se u vidu zamućenja sočiva. Operacija se izvodi u dnevnoj bolnici i ne predstavlja naročit rizik: kako se izvodi i u kom periodu dolazi do oporavka, kao i koje su eventualne komplikacije? Da bismo odgovorili na ova pitanja, intervjuisali smo dr Klaudija Savarezija (Claudio Savaresi), šefa Centra za blagostanje vida wellness klinike Palazzo della Salute u Milanu. Sa njim ćemo razgovarati o katarakti i njenim simptomima.

 

ŠTA JE KATARAKTA? SIMPTOMI, VRSTE I DIJAGNOZA

Katarakta je bolest koja pogađa sočivo, prirodno sočivo koje se nalazi u oku, iza irisa, kojim se fokusiraju slike na mrežnjači. Ono nam omogućava da vidimo na skoro svaku daljinu, iz daljine i izbliza. Agregacija i oksidacija njegovih proteina izazivaju zamućenje sočiva, koje se „manifestuje smanjenjem vida, koje je u početku neznatno, ali zatim, tokom godina i/ili vremena, ima tendenciju povećanja intenziteta”, objašnjava dr Savarezi. Slike postaju sve mutnije, ali simptomi mogu da budu različiti, u zavisnosti od toga koliko i kako na sočivo utiče problem; ponekad, na primer, pacijent kaže da je zaslepljen frontalnim svetlom i da vidi duple slike. Takođe, nije neobično da se u početku opaža poboljšanje vida.

Od katarakte najviše pate starije osobe, jer je, naglašava naš sagovornik, „u starijoj dobi češće zamućenje sočiva. Kad se rodimo, ono je potpuno prozirno, dok vremenom teži da poprimi boju koja u većini slučajeva ide ka braon“. Boja otežava ulazak svetlosti u oko i shodno tome počinje da se pojavljuje problem sa vidom. Videćemo, međutim, u sledećim pasusima, da starenje nije jedini faktor rizika i da postoje različite vrste katarakte.

KOJI SU UZROCI ZA NASTANAK KATARAKTE?

Upravo smo videli da je starosna dob svakako vrlo relevantna kada je reč o uzrocima koji mogu da dovedu do pojave prvih simptoma katarakte. Dr Savarezi, međutim, podseća da bolest „može takođe da se poveže sa metaboličkim disfunkcijama, izlaganjem suncu ili unosom određenih lekova„. Hajde da zajedno detaljno istražimo ove stavke.

ZNAČAJ STILA ŽIVOTA

Način života je nesumnjivo faktor rizika, pa je neophodno upražnjavati zdrave navike koje podrazmevaju pravilnu i uravnoteženu ishranu, bogatu voćem i povrćem, i redovnu fizičku aktivnost. Pored toga, toplo se preporučuje život bez cigareta jer je pušenje glavni faktor oksidativnog stresa.

OPREZNO SA KORTIZONOM

Lekovi mogu da utiču na nastanak i odrede tok katarakte, jer neki od njih mogu da izazovu promenu prozirnosti sočiva. U stvari, naš sagovornik podseća da bi, na primer, one osobe koje uzimaju kortikosteroide, dakle kortizon, mogle lakše da razviju kataraktu, odnosno da ispolje simptome.

Sunčanje – da, ali uz adekvatnu zaštitu

Ne bismo smeli da zaboravimo da je među posledicama koje nastaju zbog nepravilnog izlaganja sunčevoj svetlosti i moguća pojava katarakte. Osobe koje provode mnogo vremena na suncu bez zaštite naočara sa zaštitnim sočivima mogu u svakom slučaju da ispolje ovu patologiju.

KOLIKO VRSTA KATARAKTE POSTOJI?

Pre nego što se pozabavimo uspostavljanjem dijagnoze i operacijom, moglo bi biti korisno dati detaljni pregled različitih vrsta katarakte:

• Nuklearna. Obično se javlja sa starenjem, a uzrokuje je zamućenje centralnog dela sočiva, jezgra.
• Kortikalna: utiče na spoljni deo sočiva i može biti uzrokovana povredom.
• Zrela ili potpuna: sočivo je potpuno zamućeno i funkcija vida je ozbiljno oštećena.
• Sekundarna, takođe nazvana kapsularna fibroza, povezana sa zamućenjem kapsule u kojoj se nalazi veštačko sočivo. Javlja se kod gotovo svih pacijenata koji su operisani od katarakte i, u ovom slučaju, da bi se problem rešio trajno, operacija podrazumeva ambulantno lečenje ad hoc laserom (YAG laser).
• Kongenitalna (urođena): jedan je od najčešćih uzroka slepila u detinjstvu. U 30% slučajeva je nasledna i može da se poveže sa sistemskim bolestima ili sindromima, ali još uvek nije jasno koji sve faktori mogu da dovedu do njenog nastanka.

 

KAKO SE DIJAGNOSTKUJE KATARAKTA?

Budući da katarakta u ranoj fazi može da bude asimptomatska, u mnogim slučajevima je teško prepoznati je i dijagnostikovati blagovremeno. Zbog toga pojava bolesti, kao i drugi problemi usko povezani sa starenjem, mora da se prati čak i u odsustvu određenih simptoma, periodičnim oftalmološkim pregledima nakon 60. godine.

 

Za uspostavljanje dijagnoze katarakte koriste se različite metode:

• kompletan biomikroskopski pregled precepnom lampom (špalt);
• kompletan pregled refrakcije i oštrine vida;
• ekobiometrija;
• biomikroskopija endotela rožnjače;
• ultrazvuk očne jabučice;
• kompjuterizovana kampimetrija i pahimetrija rožnjače;
• procena pokretljivosti uz ortoptički pregled.

 

TERAPIjA za kataraktu: hirurška intervencija

Da bi se korigovao poremećaj vida izazvan kataraktom, potrebna je hirurška intervencija. Operacija se izvodi u dnevnoj bolnici u operacionim salama opremljenim za dnevnu hirurgiju i sastoji se u zameni prirodnih sočiva veštačkim. Doktor Savarezi objašnjava da danas postoje različite metode za to: najinovativnija uključuje upotrebu femtolasera, o čemu ćemo detaljno pričati u sledećim poglavljima. Procena kada je najbolji trenutak da se pacijent podvrgne lečenju povezana je sa napredovanjem zamućenja i nelagodom koju ono uzrokuje u svakodnevnom životu, pa lekar i pacijent zajedno odlučuju o ovom pitanju.

U KOJIM SLUČAJEVIMA JE NEOPHODNO PODVRGNUTI SE OPERACIJI?

Uopšteno govoreći, oftalmolog predlaže pacijentu da se podvrgne lečenju kada zamućenje sočiva počne značajno da utiče na kvalitet života, u smislu da svakodnevne aktivnosti poput čitanja ili vožnje u mraku postaju teške ili nemoguće. Specijalisti se slažu u tome da je generalni savet da se operacija ne odlaže preterano kako bi se sprečilo da se katarakta previše proširi. Zbog predugog odlaganja kod sočiva može da dođe do pogoršanja zamućenja, što može da kulminira povećanjem očnog pritiska koji može da postane konstantno prisutan u strukturama za vid. U nekim slučajevima zanemarena katarakta može prouzrokovati jedan oblik glaukoma (fakolitički glaukom).

KAKO SE OBAVLJA OPERACIJA?

Operacija se izvodi u lokalnoj anesteziji, bez pribegavanja injekcijama: oko petnaest minuta pre operacije pacijentu se inokulišu kapi za oko na bazi lidokaina, a zatim se zenica maksimalno širi zbog delovanja druge doze kapi za oči. Peribulbarna anestezija, ubrizgana u očnu jabučicu, koristi se za potpuno blokiranje kretanja kapaka samo u izuzetnim slučajevima ili ukoliko se proceni da će intervencija biti izuzetno složena.

Operacija ne podrazumeva posebne rizike, bezbolna je i sastoji se u uklanjanju područja sočiva koja su ugrožena zamućenjem pod operativnim mikroskopom.

Hirurg pravi rez tradicionalnim skalpelom ili femtosekundnim laserom. Ova tehnika omogućava da se rez rožnjače napravi uz bolji pregled njegovog povećanja i dubine, sa većom preciznošću. Uklonjeni deo se zamenjuje plastičnim sočivom (veštačkim sočivom) i obično nisu potrebni šavovi. U nekim slučajevima ugrađuju se sočiva sa specifičnim karakteristikama koje ispunjavaju posebne potrebe pacijenta:

• multifokalna sočiva koja omogućavaju fokusiranje na dve udaljenosti;
• torična sočiva koja ispravljaju astigmatizam;
• sferna sočiva, stvorena da nadoknade oštećenja rožnjače;
• filtrirana sočiva koja apsorbuju štetne zrake za mrežnjaču, poput ultraljubičastih zraka.

Sama operacija traje kratko, između 15 i 20 minuta, duže su faze pre i posle hirurške intervencije.

Ako je na oba oka utvrđena katarakta, hirurg će morati da je operiše u dva navrata, s tim što će uvek  prvo operisati oko na kojem je poremećaj u poodmakloj fazi.

FEMTOLASER

Kod hirurškog lečenja katarakte, specijalista može da odluči da koristi femtolaser ili femtosekundni laser. To je, kako dr Savarezi ističe, „izuzetno precizan instrument koji prikuplja sve dijagnostičke podatke napravljene u preoperativnom trenutku i shodno tome je u stanju da izvede savršenu, preciznu operaciju, što daje mogućnost da se sočivo umetne u oko u položaju koji je utvrđen pre operacije i koji omogućava pacijentu da na najbolji mogući način optimizuje svoj vid“. Njegova posebnost se zasniva na emisiji svetlosnih impulsa mnogo većom brzinom od klasičnog lasera: to znači da tkivo oka može još preciznije da se tretira, što znači da se smanjuje rizik od greške i nema razvoja toplote.

OPORAVAK

Nakon operacije oko mora da ostane pokriveno 24 sata. Oporavak vida započinje posle nekoliko dana i završava se u roku od dve nedelje. Nakon ovog vremena moguće je otkloniti sve eventualne preostale nedostatke.

Tokom oporavka biće neophodno i da:

• nosite naočare za sunce da biste se zaštitili od odsjaja izazvanog širenjem zenica;
• ne trljate oko podvrgnuto operaciji najmanje mesec dana;
• zaštitite oko plastičnom školjkom tokom noći;
• ukapavate nekoliko kapi antibiotskih kapi u oko, onako kako je naznačeno na receptu specijaliste.

 

MOGUĆE KOMPLIKACIJE

Komplikacije nisu česte i vrlo retko su ozbiljne. Najčešće se mogu javiti tokom hirurške intervencije i sastoje se od pucanja omotača koji pokriva katarakta sa posledičnom disperzijom fragmenata u oku. U nekim slučajevima se mogu javiti mala krvarenja. Među komplikacijama vezanim za postoperativnu fazu je povećanje pritiska unutar oka. Mogućnost razvoja infekcije je ozbiljna, ali retka komplikacija.

PREVENcija katarakte

Iako se pojava prvih siptoma katarakte mora uzeti u obzir kako se povećava starosna dob, moguće je umanjiti rizik sledeći nekoliko jednostavnih pravila prevencije:

• dopunite ishranu voćem i povrćem koji sadrže prirodne antioksidante;
• držite nivo šećera u krvi pod kontrolom;
• koristite naočare za sunce;
• izbegavajte pušenje

 

#lekarodgovara: DOKTOR SAVAREZI odgovara na pitanja čitalaca

Nakon intervjua, Dr Savarezi je odgovorio na neka od pitanja koja su pristigla na Facebook stranicu UniSalute-a i koja prenosimo ovde u korist svih čitalaca.

Da li je uvek neophodna hirurška intervencija kada je reč o katarakti?

Prva čitateljka, Stefanija, pita u kojim slučajevima je hirurška intervencija odgovarajuća mera lečenja i da li je uvek neophodna.

Da bi odgovorio, dr Savarezi podseća da je najbolje izvesti operaciju kada poremećaj vida koji izaziva katarakta počne da bude značajan, ali naravno treba uzeti u obzir niz faktora. Na primer, „ako dva pacijenta imaju isti stepen katarakte, ali jedan stalno koristi računar i mobilne telefone ili vozi noću, dok drugi ne radi ništa od ovoga, potreban kapacitet vida je sigurno drugačiji. Prvom je, zapravo, potreban maksimalan kapacitet, drugom nije i, shodno tome, neće imati problema ako je bolest u početnoj fazi“. Za pacijenta koji svakodnevno mora da koristi računar ili tablet, podseća naš sagovornik, problem će sigurno biti očigledniji, na primer kada je reč o suzenju koje će tokom godina uvek imati tendenciju povećanja i lečiće se raznim kapima za oči koje mogu da budu toksične za zdravlje očiju ako se koriste duže vreme. „Na ovaj način može da dođe do pogoršanja stanja koje bi, da se odmah pribeglo hirurškoj intervenciji, bilo značajno poboljšano. Stoga to mnogo zavisi od navika pacijenta: moramo da razmišljamo i u opštem kontekstu procenimo koje su potrebe i, shodno tome, odredimo da li je pogodno da se operacija katarakte izvrši ranije ili ne“.

Operacija katarakte uz prisustvo aneurizme

Druga čitateljka koja traži mišljenje dr. Savarezija je Dorina, koja mora na operaciju katarakte na levom oku, ali strahuje da će biti komplikacija jer ima aneurizmu koja se oslanja na očni nerv.

Lekar ističe da je zabrinutost čitateljke opravdana jer je aneurizma na tom mestu nesumnjivo važno patološko stanje. Iz tog razloga, objašnjava on, neophodno je da se čitateljka obrati hirurgu za kataraktu sa velikim iskustvom, koji će biti u mogućnosti da obavi operaciju u optimalno bezbednim uslovima.

Zamagljen vid nakon hirurške intervencije

Potom, ima mnogo čitalaca bloga koji su nam preneli da im je vid zamagljen nakon operacije  katarakte i žele da im dr. Savarezi pojasni ovu pojavu: da li je ovo uobičajeno za postoperativni tok?

Doktor objašnjava da je rezolucija vida – a samim tim i eventualni vid koji nije savršeno jasan – u ovim slučajevima potpuno normalna. To bi mogla da bude posledica defekta pre operacije: „na primer, pacijent koji pati od astigmatizma koji nije korigovan tokom operacije katarakte, može da se požali na vid koji nije optimalan. Takođe, bolesti na nivou mrežnjače ili makule mogu da izazovu isti efekat. U svakom slučaju, važno je da hirurg pažljivo razgovara sa pacijentom i objasni mu šta je to postoperativni tok i, pre svega, precizira da mogu postojati razlike u konačnom rezultatu, odnosno da su isti individualni”.

Crvenilo nakon hirurške intervencije uklanjanja katarakte

Osim toga, drugi čitaoci su želeli da se konsultuju sa lekarom jer su se posle operacije suočili sa upornim crvenilom očiju. I u ovom slučaju se njihovo pitanje odnosi na to da li je reč o  uobičajenom prolaznom efektu ili bi isti mogao da predstavlja problem kojim se treba pozabaviti.

S tim u vezi, dr Savarezi precizira da i crvenilo i osećaj stranog tela mogu da budu posledica toga što nisu inokulisane veštačke suze nakon operacije katarakte. Obično se pre operacije koristi sredstvo za dezinfekciju unutar oka, kako bi se izbegle infekcije: ova supstanca uklanja u potpunosti ili gotovo sve suze, tako da se očna površina više ne hidrira kako bi trebalo, a to može da dovede do crvenila oka ili osećaja stranog tela, poput peska. U ovim slučajevima je veoma važno da se odmah nekoliko puta tokom dana počne sa primenom zamena za suze, tj. veštačkih suza, kako bi se suzna površina unutar oka vratila u prvobitno stanje i kako bi došlo do nestanka ove simptomatologije.

Očuvanje zdravlja očiju je važno, posebno u trećem dobu. Redovni skrining i nekoliko jednostavnih pravila prevencije zaista mogu da doprinesu poboljšanju kvaliteta života: kao i kod svih bolesti povezanih sa starenjem, i katarakta mora pažljivo da se prati periodičnim kontrolama i obraćanjem  oftalmologu od poverenja, koji će znati da dâ savet o tome kada je vreme za operaciju i da pojasni sve u vezi sa ishodom intervencije i vremenom oporavka. Da bi se to postiglo i da bi moglo da se u potpunosti i spokojno vodi računa o sopstvenom zdravlju, možda bi bilo korisno znati da postoje polise osiguranja, poput UniSalute kućna nega za osobe preko 65 godina starosti, koje omogućavaju pristup nizu medicinskih usluga po sniženim cenama.

Da li ste  već imali saznanja o tome kako se leči katarakta?

Članak napisan uz doprinos Erike Di Ćilo (Erica Di Cillo).

Ostali izvori:
microchirurgiaoculare.com
fondazioneveronesi.it

Izvor: https://blogunisalute.it/intervento-cataratta/