Uho, jedan od ključnih organa našeg organizma, ne samo da nam omogućava da percipiramo zvukove, već takođe igra osnovnu ulogu u održavanju statičke i dinamičke ravnoteže. Sastoji se od tri glavna područja – spoljašnjeg, srednjeg i unutrašnjeg uha. Ovaj organ je izuzetno osetljiv i podložan raznim stanjima, posebno infekcijama. Među njima, otitis je jedna od najčešćih.
Reč je o upali koja je jedan od glavnih uzroka otalgije, odnosno bolova u uhu. Ovo stanje može da se manifestuje u različitim oblicima i da ima različito poreklo, uključujući virusne ili bakterijske infekcije. Štaviše, otitis je čest kod onih koji se bave vodenim sportovima ili tokom letnje sezone, posebno na moru, zbog dužeg izlaganja vlazi i vodi.
U ovom članku ćemo istražiti glavne vrste infekcija uha, analizirati simptome povezane sa ovim uobičajenim, ali neprijatnim stanjem. Takođe ćemo ispitati uzroke i dostupne opcije lečenja, pružajući sveobuhvatni pregled za bolje razumevanje i suočavanje s infekcijom uha.
VRSTE OTITISA: SIMPTOMI I UZROCI
Otitis se ispoljava u različitim oblicima, svaki sa svojim specifičnim simptomima i uzrocima. Obično se ova upala javlja nakon upale grla ili prehlade, ili kao rezultat dužeg izlaganja vlazi i vodi. Bolest varira od hroničnih oblika, koji zahtevaju produženo lečenje, do akutnih koji imaju tendenciju da se brzo povlače.
Bol u uhu ili otalgija je najočigledniji simptom otitisa, sa intenzitetom koji zavisi od područja uha zahvaćenog upalom. Ostali simptomi uključuju svrab, otok i crvenilo u spoljašnjem uhu i ušnom kanalu. U ozbiljnijim slučajevima, pojava gnoja ili krvi može da dovede do smanjenja sluha. S druge strane, otitis unutrašnjeg uha, ili labirintitis, karakterišu simptomi kao što su vrtoglavica, problemi sa ravnotežom, mučnina i bledilo.
Uzroci infekcije uha variraju od virusnih ili bakterijskih infekcija do prekomernog izlaganja vlazi i neadekvatnih načina čišćenja ušiju. Druga prisutna zdravstvena stanja – kao što su alergije, česte prehlade, hronični sinuzitis i uvećani adenoid (treći krajnik) kod dece – takođe mogu da povećaju podložnost upali uha.
U sledećim paragrafima ćemo detaljno analizirati različite vrste infekcija uha, istražiti simptome i specifične uzroke svake od njih.
Otitis spoljašnjeg uha: simptomi i uzroci
Otitis spoljašnjeg uha, koji se često naziva „plivačko uho“, pogađa osobe koje provode dosta vremena u vodi, posebno tokom leta. Ovo zapaljenje spoljašnjeg uha nastaje usled neprekidnog kontakta sa vodom i vlagom. Deca i mladi ljudi su posebno ugroženi infekcijama izazvanim virusima, bakterijama ili gljivicama prisutnim u vodi.
Još jedan čest uzrok otitisa spoljašnjeg uha je prekomerno čišćenje ušiju, koje može da ošteti tanku i osetljivu kožu ušnog kanala, omogućavajući gljivicama i bakterijama da prodru. U nekim slučajevima, otitis spoljašnjeg uha prati akutni otitis srednjeg uha, odnosno infekcija srednjeg uha.
Kod dece, simptomi uključuju otok, crvenilo i bol u uhu, ponekad sa iscetkom. Trajanje otitisa spoljašnjeg uha varira: neki slučajevi se brzo rešavaju specifičnim načinom lečenja, dok drugi mogu da traju duže.
Faktori rizika uključuju vlažnu sredinu, nakupljanje ušnog voska (cerumena), imunosupresivna stanja, dijabetes, povrede uha i prekomerno znojenje: ovi elementi stvaraju povoljno okruženje za infekcije u spoljašnjem ušnom kanalu.
Maligno zapaljenje spoljašnjeg uha: uzroci i simptomi
Maligno zapaljenje spoljašnjeg uha, redak, ali ozbiljan oblik infekcije uha, prvenstveno pogađa starije odrasle osobe i osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom, kao što su dijabetičari. Ovo stanje, ozbiljnije od običnog zapaljenja spoljašnjeg uha, često je uzrokovano agresivnim bakterijama, konkretno bakterijom Pseudomonas aeruginosa.
Simptomi malignog zapaljenja spoljašnjeg uha uključuju intenzivan, uporan i progresivan bol u uhu, koji se širi u vilicu i vrat. Ostali znaci uključuju ispuštanje gnoja ili tečnosti iz ušne školjke, temeperaturu, otežano žvakanje, a ponekad i paralizu facijalnih nerava. Za razliku od običnog otitisa spoljašnjeg uha, koji zahvata samo ušni kanal, maligni otitis može da se proširi na okolne kosti i tkiva, što zahteva hitnu medicinsku intervenciju i specifične tretmane, kao što je produžena terapija antibioticima i, u nekim slučajevima, hirurška intervencija.
Otitis srednjeg uha: uzroci i simptomi
Ovo zapaljenje srednjeg uha (u prostoru između bubne opne i unutrašnjeg uha) pogađa uglavnom decu i zapravo je jedna od najčešćih pedijatrijskih patologija. Dovoljno je videti da prema Smernicama za lečenje akutne upale srednjeg uha Italijanskog pedijatrijskog društva, preko 60% dece mlađe od tri godine života ima najmanje jednu epizodu akutne upale srednjeg uha, a 24% će ih imati tri. Eustahijeva tuba, koja spaja srednje uvo sa nazofarinksom, je kraća i horizontalna kod dece i stoga je pogodne za refluks nazofaringealnog sekreta i razmnožavanje virusa i bakterija koji izazivaju upalu. Bubna opna je otečena i crvena i više ne vibrira kao pre te izaziva privremeni gubitak sluha.
Ova vrsta infekcije uha često može da se poveže sa infekcijom gornjih disajnih puteva, kao što je obična prehlada. Međutim, ukoliko se ne leči na odgovarajući način, upala srednjeg uha može da izazove perforaciju bubne opne, ozbiljno ugrožavajući kvalitet sluha pacijenta.
Otitis unutrašnjeg uha: karakteristike i prepoznavanje
Otitis unutrašnjeg uha, ili labirintitis, je upala koja utiče na lavirint, složenu strukturu u unutrašnjem uhu odgovornu za ravnotežu i sluh. Ovo stanje je teško dijagnostikovati, jer su njegovi uzroci različiti i nije ih uvek lako utvrditi. Međutim, često se povezuje sa bakterijskim infekcijama kao što su akutni otitis srednjeg uha, zauške, alergijske reakcije na određene lekove ili meningitis.
Simptomi otitisa unutrašnjeg uha podrazumevaju vrtoglavicu, gubitak ravnoteže, tinitus (zviždanje ili zujanje u uhu), mučninu, i u nekim slučajevima gubitak sluha. Ovi simptomi se razlikuju po intenzitetu i trajanju, što otežava trenutno prepoznavanje stanja.
Kod dece, otitis unutrašnjeg uha se ispoljava simptomima kao što su razdražljivost, gubitak ravnoteže ili otežano hodanje, a ponekad i mučnina ili povraćanje. Štaviše, kod malih pacijenata postavljanje dijagnoze je često još složenije zbog njihove nemogućnosti da jasno izraze simptome.
Trajanje otitisa unutrašnjeg uha varira u zavisnosti od uzroka i težine infekcije i traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Neophodno je konsultovati lekara za tačnu dijagnozu i odgovarajući način lečenja, koji će uključivati lekove za delovanje na simptome kao što su vrtoglavica i, u težim slučajevima, antibiotsku ili antivirusnu terapiju.
Kataralni otitis: uzroci i trajanje
Kataralni otitis je oblik upale srednjeg uha koji se često razvija nakon infekcije gornjih disajnih puteva, kao što je prehlada. Tipično za ovo stanje je nakupljanje sluzi u srednjem uhu, što izaziva bol, osećaj da je uho začepljeno, a ponekad i poteškoće sa sluhom.
Značajan aspekt kataralne infekcije uha je njena povezanost sa putovanjem avionom. Tokom leta, promene pritiska naglašavaju osećaj začepljenja i nelagodnosti u srednjem uhu, posebno tokom sletanja. Ovaj fenomen nastaje zbog poteškoća u izjednačavanju pritiska u srednjem uhu kroz Eustahijevu tubu.
Trajanje kataralnog otitisa varira u zavisnosti od osnovnog uzroka i individualnog odgovora na lečenje: uopšteno govoreći, simptomi traju od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Važno je konsultovati lekara koji će proceniti potrebu za specifičnim načinima lečenja, naročito ukoliko simptomi potraju ili se pojave komplikacije.
Gnojni otitis: simptomi i zaraznost
Gnojni otitis, i kod odraslih i kod dece, je akutni oblik upale srednjeg uha koji karakteriše prisustvo gnoja u srednjem uhu. Ovo stanje se ispoljava simptomima kao što su oštar bol u uhu, temperatura, razdražljivost i, u nekim slučajevima, privremeni gubitak sluha.
Smatra se „akutnim“ kada su simptomi posebno intenzivni i brzo se razvijaju. Gnojni otitis može da bude uzrokovan bakterijama ili virusima i često prati infekciju gornjih disajnih puteva. Sam po sebi se ne smatra zaraznim, ali infekcije disajnih puteva koje dovode do gnojnih infekcija uha često to jesu.
Načini lečenja gnojnog otitisa mogu da budu različiti: u većini slučajeva simptomi se sami povlače, ali će kod ozbiljnijih ili upornijih infekcija biti neophodno uvođenje antibiotske terapije.
OTITIS: POSTAVLJANJE DIJAGNOZE
Postavljanje dijagnoze otitisa varira u zavisnosti od vrste i razlikuje se kod odraslih i dece, zbog razlika u strukturi ušne školjke i u ispoljavanju simptoma. U narednim paragrafima ćemo detaljno govoriti o dijagnostičkom procesu različitih infekcija uha o kojima smo prethodno govorili.
Dijagnoza otitisa spoljašnjeg uha
Da bi se dijagnostikovao otitis spoljašnjeg uha, i kod odraslih i kod dece, lekari se uglavnom oslanjaju na otoskopiju, analizu koja omogućava direktnu vizualizaciju ušnog kanala i bubne opne. Prisustvo crvenila, otoka i, u nekim slučajevima, gnojnog ili gljivičnog sekreta pomaže u identifikaciji ovog oblika infekcije uha. U slučaju velike količine iscetka, biće neophodna mikrobiološka analiza kako bi se utvrdilo prisustvo određenih gljivica ili bakterija.
Dijagnoza upale srednjeg uha
Ova varijanta zahteva detaljniju dijagnozu. Pored otoskopije, koristi se timpanogram za otkrivanje tečnosti ili sluzi u srednjem uhu i procenu funkcionalnosti Eustahijeve tube, kao i timpanometrija, kojom se proverava pomeranje bubne opne i pritisak u srednjem uhu. Možda će biti neophodna i audiometrijska analiza da bi se procenio stepen gubitka sluha. Kod dece je dijagnoza upale srednjeg uha česta, s obzirom na njihovu veću predispoziciju za infekcije gornjih disajnih puteva i različitu anatomiju Eustahijeve tube.
Dijagnoza otitisa unutrašnjeg uha
Za otitis unutrašnjeg uha, dijagnoza je složenija. Analize koje se koriste uključuju elektronistagmografiju, koja beleži pokrete očiju radi procene ravnoteže i vestibularnih funkcija, CT skener i magnetnu rezonancu, koji su posebno korisni u slučajevima teških ili upornih simptoma, kao što su teška vrtoglavica ili gubitak sluha. Ove analize su neophodne da bi se isključila druga stanja koja mogu da izazovu slične simptome.
KAKO SE LEČI OTITIS
Lečenje infekcija uha varira u zavisnosti od vrste i starosti pacijenta, sa specifičnim tretmanima za odrasle i decu. U narednim paragrafima ćemo istražiti specifične terapije, pružajući dragocene informacije kako bi se bolje razumelo na koji način treba upravljati ovim neprijatnim stanjem.
Lečenje otitisa spoljašnjeg uha
Kod otitisa spoljašnjeg uha, i kod odraslih i kod dece, upotreba antiseptičkih preparata za čišćenje ušnog kanala pokazala se veoma efikasnom. U nekim slučajevima, mogu da budu prepisani lokalni antibiotici ukoliko je prisutna bakterijska infekcija. Terapija za ublažavanje bolova igra važnu ulogu u upravljanju bolom.
Lečenje upale srednjeg uha
U lečenju upale srednjeg uha, posebno kod dece, kod kojih se češće javlja, uobičajena je upotreba antibiotske terapije za borbu protiv bakterijske infekcije. U slučajevima virusnih infekcija, lečenje se fokusira na ublažavanje simptoma, pošto antibiotici nisu efikasni protiv virusa.
Lečenje otitisa unutrašnjeg uha
Za lečenje labirintitisa se obično koriste kortikosteroidni lekovi za smanjenje upale. Pored toga, lekar može da prepiše lekove za kontrolu simptoma kao što su vrtoglavica i mučnina.
U nekim slučajevima, prirodni ili homeopatski lekovi – poput toplih obloga, kamilice i toplog maslinovog ulja – podjednako su efikasni u smanjenju blagih simptoma upale uha, posebno unutrašnjeg, ali i spoljašnjeg i srednjeg. Međutim, važno je konsultovati lekara pre upotrebe takvih lekova, posebno kod dece.
Ako infekcija uha ne reaguje na lečenje antibiotikom, neophodno je da se ponovo konsultuje lekar radi ponovne procene. Možda će morati da se promeni antibiotik ili razmotre drugi uzroci infekcije.
Vreme neophodno za ozdravljenje varira u zavisnosti od vrste infekcije uha i reakcije na lečenje. Otitis spoljašnjeg i srednjeg uha obično prolazi u roku od nekoliko dana ili nedelja uz odgovarajuće lečenje. S druge strane, otitis unutrašnjeg uha traje duže, posebno ukoliko postoje komplikacije kao što je jaka vrtoglavica.
PONAVLJAJUĆI OTITIS: ŠTA TREBA RADITI U SLUČAJU ČESTIH EPIZODA OTITISA?
U lečenju rekurentnog otitisa, glavni cilj je smanjenje učestalosti i težine recidiva. Ovo zahteva ciljanu strategiju koja uzima u obzir kako specifične okidače za pacijenta, tako i opšte preventivne mere.
Bliska saradnja sa specijalistom otorinolaringologije je, stoga, neophodna, da bi se identifikovali mogući uzroci recidiva. Na primer, kod dece sa ponavljajućim infekcijama srednjeg uha, speciijalista može da predloži ispitivanje eventualnih stanja kao što su alergije, česti sinuzitisi ili anatomski problemi. Kada se uzroci utvrde, lekar će predložiti ciljane tretmane ili preporučiti promene u načinu života.
Osim toga, da bi se sprečili recidivi, važno je preduzeti preventivne mere kao što je održavanje dobre higijene, posebno tokom epizoda respiratornih bolesti, i korišćenje čepića za uši prilikom plivanja. Ovi jednostavni koraci pomažu da se značajno smanji rizik od nastanka infekcija spoljašnjeg i srednjeg uha.
Lečenje rekurentnih infekcija uha uključuje propisivanje ciklusa malih doza antibiotika kako bi se sprečile buduće bakterijske infekcije. Kod dece koja pate od ponavljajućih infekcija uha, efikasno rešenje za sprečavanje novih epizoda je hirurško umetanje malih cevčica u bubne opne, poznatih kao ventilacione cevčice ili cevčice za timpanostomiju. Ova procedura pomaže u održavanju ventilacije srednjeg uha, olakšavajući drenažu tečnosti koja bi inače mogla da se akumulira i izazove infekcije.
PREVENCIJA NASTANKA OTITISA, PREPORUČENE METODE
Usvajanje preventivnih mera je od suštinskog značaja za smanjenje rizika od nastanka otitisa, kako spoljašnjeg, tako i srednjeg uha. Temeljno pranje ruku, kako je predložilo Italijansko udruženje pedijatara, je jednostavna, ali efikasna praksa, koja značajno može da smanji rizik od infekcije. Podjednako je važan i unos vitamina D, koji je posebno koristan za jačanje imunog sistema kod dece i sprečavanje recidiva.
Tokom letnjih meseci, kada su češće aktivnosti u vodi, fokus je na otitisu spoljašnjeg uha. Da bi se to sprečilo, neophodno je dobro osušiti uši nakon plivanja i ograničiti produženo izlaganje vodi. U prisustvu početnih simptoma kao što su bol ili nelagodnost, preporučljivo je odmah konsultovati lekara radi pregleda, čime se izbegava pogoršanje infekcije.
Što se tiče malignog otitisa spoljašnjeg uha, rana dijagnoza je od presudne važnosti.
Ova vrsta stanja, koja, kao što smo rekli, obično pogađa starije osobe i osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom, zahteva brzu intervenciju kako bi se sprečile ozbiljne komplikacije. Pažljivo praćenje simptoma i traženje medicinske pomoći ukoliko se pojave bilo kakvi uporni ili neobični znaci su od ključnog značaja za uspešno lečenje.
Nakon što smo se upoznali sa različitim vrstama infekcija uha, njihovih uzroka, simptoma i metoda lečenja, postaje jasno koliko je važno imati pristup pravovremenoj i odgovarajućoj medicinskoj nezi. Konkretno, za porodice sa decom, koja su često podložnija stanjima kao što su ponavljajuće infekcije uha, mogućnost da se u ovakvim situacijama medicinskim troškovima upravlja bez dodatnog stresa je ključna.
Dobro je znati da je moguće ugovoriti polise DDOR Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje obuhvataju u specijalističke preglede
Izvori:
nurse24.it
uppa.it
humanitas-sanpiox.it
issalute.it
msdmanuals.com
Autorka teksta: Martina Melgaci, (Martina Melgazzi), 11. decembar 2023.