Paraliza sna jeste jedan od najneobičnijih i najsloženijih fenomena s naučne tačke gledišta. U ovom stanju, koje se dešava tokom faze REM – koja je nejasna granica između sna i budnog stanja – osoba je potpuno svesna, ali privremeno nesposobna da se kreće ili govori. Iako može da izgleda kao izolovano i retko iskustvo, reč je o poremećaju koji je poznat u medicini sna, i koji otkriva ključne aspekte o radu našeg mozga tokom faze noćnog odmora.
U ovom članku ćemo se detaljno baviti paralizom sna, opisujući njene manifestacije, razloge za pojavu i efekte koje može da ima na kvalitet života osobe koja pati od ovog poremećaja, razotkrivajući mitove i uobičajene pogrešne koncepcije. Osim toga ćemo razmatrati strategije i najbolje prakse za upravljanje paralizom sna i, ako je moguće, njenu prevenciju u cilju poboljšanja opšteg blagostanja i boljeg sna.
Tatiana Oleshko/gettyimages.it
KAKO SE MANIFESTUJE PARALIZA SNA
Paraliza sna je složen fenomen koji može različito da se manifestuje kod različitih osoba. Postoje, međutim, neki zajednički elementi koji karakterišu ovo iskustvo.
- Nemogućnost kretanja i govora: prilikom buđenja ili u trenutku zaspivanja osoba je u stanju privremene paralize, gde su voljni mišići u potpunosti inhibirani. Ovo stanje može da traje od nekoliko sekundi do nekoliko minuta.
- Svest o prostoru:tokom paralize, osoba je potpuno svesna i sposobna da percipira okolinu. Ovaj kontrast između mentalne svesti i nepokretnosti tela dovodi do uznemirenosti i straha.
- Halucinacije: često paralizu sna prate žive halucinacije koje mogu da budu vizuelne, zvučne ili taktilne. Hipnagoškehalucinacije se dešavaju u procesu uspavljivanja, hipnopompičke se dešavaju prilikom buđenja. Ovakva iskustva mogu da uključe osećaj da je neko prisutan u prostoriji, uznemirujuće zvuke ili percepciju da nas neko dodiruje.
- Osećaj pritiskanja u grudnom košu:uobičajeno iskustvo tokom paralize sna jeste osećaj težine u grudnom košu, što otežava disanje. Ovaj simptom se obično povezuje s jakim osećajem uznemirenosti.
- Poteškoće s disanjem:iako disanje i dalje radi normalno, subjektivni osećaj može da bude da postoje poteškoće u disanju, naročito zbog uznemirenosti i panike koji mogu da prate paralizu.
- Strah:među efektima paralize sna na psihu postoji i kombinacija nepokretnosti, halucinacija i osećaj pritiskanja, što dovodi do velikog straha.
- Brza promena stanja budnosti i sna: do paralize sna može da dođe kada osoba brzo ulazi u stanje REM (brzi pokreti očiju) iz stanja budnosti, ili obratno. Ovaj neuobičajeni prelaz može da poremeti normalne mehanizme sna i budnosti i na taj način dovede do paralize.
- Nemogućnost pozivanja pomoći:pošto mišići, uključujući i mišiće za fonaciju, ne mogu da se pomeraju, osoba koja proživljava paralizu sna često ne može da pozove pomoć ili da verbalno izrazi svoju teskobu.
Ovi aspekti ističu složenost paralize sna i njen potencijalan uticaj na emotivno i fizičko blagostanje osobe koja od nje pati. Razumevanje ovih manifestacija je od ključnog značaja da bismo se efikasno suočili s poremećajem: to je još važnije ako je poremećaj praćen simptomima iz iste oblasti, kao što su opstruktivne apneje u snu, koje zahtevaju specifičnu medicinsku procenu da bi se prepoznali uzroci i da bi se njima bavilo. Holistički pristup je, dakle, neophodan u proceni poremećaja spavanja, budući da treba uzeti u obzir sve moguće faktore koji utiču na poboljšanje kvaliteta sna i, posledično, kvaliteta života.
Da li je paraliza sna opasna?
Iako predstavlja zastrašujuće i uznemirujuće iskustvo, sadašnja istraživanja pokazuju da ne predstavlja neposrednu opasnost za fizičko zdravlje. Česte epizode, međutim, mogu da imaju negativan uticaj na emotivno i psihološko blagostanje, da povećaju stres i uznemirenost vezane za san. Važno je obratiti se zdravstvenom stručnjaku ako se paraliza sna redovno javlja ili ako je povezana s velikim poremećajima sna, kao što je apneja u snu, da bi se isključila teža stanja u osnovi poremećaja i da bi se razmatrale odgovarajuće opcije lečenja.
blackCAT/gettyimages.it
KAKO SE SUOČITI S NJOM? REŠENJA
Upravljanje paralizom sna je često bilo predmet proučavanja naučne zajednice, što je dovelo do razvoja različitih strategija. Nedavne studije su istraživale efikasnost praksi higijene spavanja, kao što su održavanje istog ritma odlaska na spavanje i buđenja, smanjenje konzumacije kofeina i izbegavanje elektronskih uređaja pre odlaska na spavanje, što se svuda preporučuje. Prostor za odmor treba da bude udoban, miran i mračan, a i pozicija u kojoj se spava jeste faktor koji ne treba zanemarivati: spavanje glave okrenute nadole se često vezuje s povećanom učestalošću epizoda paralize sna. Stoga promena pozicije, pri čemu se daje prednost poziciji na boku, može da bude od koristi.
Psihološke intervencije, naročito kognitivno bihevioralna terapija (KBT), veoma su korisne u smanjenju učestalosti i težini epizoda paralize sna. Tehnike opuštanja i meditacije mogu da pomognu u upravljanju teskobom koja se vezuje za ovakva iskustva, uz mogućnost da se smanji njihova pojava.
Mindfulness, praksa koja pospešuje svest o sadašnjem trenutku bez osuđivanja prepoznata je kao koristan instrument. Neke studije su pokazale da redovna meditacija možda da smanji stres i poboljša kvalitet sna, čime pozitivno utiče na učestalost epizoda paralize sna. Osim toga, prakse kao što su joga, meditacija, autogeni trening i duboko disanje pomažu da se smanji stres i uznemirenost, što su faktori koji često otežavaju paralizu sna.
U slučajevima čestih i naročito uznemirujućih, slučajeva paralize sna ključno je obratiti se lekaru ili specijalisti za san. Stručnjak bi mogao da preporuči dublje analize da bi se isključili ostali poremećaji spavanja, kao što je apneja u snu, i da razmotri eventualnu upotrebu lekova.
U okviru upravljanja paralizom sna i njenom prevencijom, terapeutski pristupi su se tokom poslednjih godina razvijali u smeru razumevanja uzroka i strategija direktnog uticaja. Ključ je, u svakom slučaju, prepoznati pristup ili kombinaciju pristupa koji najbolje funkcioniše za konkretnu osobu, u zavisnosti od njenih okolnosti i zdravstvenog stanja.
Kako biste bili sigurni, vi i vaša porodica, svakako jedan od saveta je takođe, sklapanje polise Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u DDOR-u. Ova važna odluka treba da nađe svoje mesto na vašoj listi prioriteta, jer pruža ključnu podršku za očuvanje mentalnog zdravlja.
Izvor: https://blogunisalute.it/paralisi-del-sonno/