Sa dolaskom nove godine svi bismo želeli da okrenemo novi list, krenemo dalje i promenimo neke aspekte svog života. U stvari, dobre navike su u agendama mnogih ljudi, koji smatraju da je ovaj period idealno vreme za početak svih onih stvari koje su možda dugo odlagane. Naravno, od 31. decembra do 1. januara u nama se ne menja ništa konkretno što nas odjednom čini odlučnijim da sledimo neki cilj: ali ako možemo da se suočimo sa ovim izazovom sa više želje i entuzijazma, zašto to ne bismo iskoristili? Dakle, evo pet dobrih odluka za brigu o svom fizičkom i mentalnom zdravlju.
DA LI NOVOGODIŠNJE ODLUKE ZAISTA FUNKCIONIŠU?
Pre nego što razmotrimo neke korisne savete za blagostanje, trebalo bi da se zadržimo na psihološkim mehanizmima koji su u osnovi novogodišnjih odluka. Nekoliko studija je analiziralo efekat koji vremenske reference mogu da imaju na ljudsku psihu. Početak novog perioda, zapravo, daje osećaj da nesavršenosti i greške mogu da se potisnu u prošlost, a da u isto vreme mogu da se obnove neke dobre navike i način pristupa životu.
Ponekad, međutim, ovaj efekat može da dovede do precenjivanja sopstvenih sposobnosti, do postavljanja nerealnih i teško dostižnih ciljeva, što dovodi do stvaranja frustracije i mrzovolje, zbog čega je važno ostati „s obe noge na zemlji“. Zbog toga moramo da pristupimo ovoj velikoj prilici za promenu svesno, u duhu stalnog napredovanja, uz snagu volje i odlučnost.
Takođe je neophodno shvatiti kako donositi dobre odluke tokom cele godine, pretvarajući ih u postojane navike i postepeno ih uvodeći u svakodnevni život. Na primer, moglo bi da bude korisno:
- Podeliti novogodišnje odluke sa drugima da bismo imali podršku onih koji su nam bliski i koji nas vole i koji će nas ohrabriti u trenucima kada naiđemo na poteškoće;
- Ići korak po korak, beležiti rezultate napretka i ne očekivati „čudo“ za kratko vreme;
- Ne osuđivati sebe i ne biti prestrogi prema sebi ukoliko ne postignemo željeni cilj;
- U svakom slučaju, zatražiti lekarski savet i pomoć odnosno obratiti se stručnjaku ukoliko se dobre odluke za novu godinu tiču zdravstvenih pitanja.
Anna Gorbacheva/gettyimages.it
PET DOBRIH ODLUKA ZA NOVU GODINU
Sastavljanje liste dobrih odluka na kraju godine je, dakle, uobičajena stvar, ali ono što je najteže jeste uspeti u nameri da se u njima istraje tokom vremena. Naročito kada se tiču našeg blagostanja i zahtevaju dodatni napor da se promenimo. Kako onda da ispoštujemo tačke sa naše liste i da ih pretvorimo u trajne zdrave navike? Kojim aktivnostima treba dati prioritet da bismo ostali zdravi? Hajde da ih vidimo zajedno.
Oslobodite se loših navika
Nova godina zaista može da postane prekretnica za promenu načina života i oslobađanje od navika koje negativno utiču na naše zdravstveno stanje, kako kratkoročno, tako i dugoročno. Među njima je nesumnjivo i pušenje: pušenje je, nažalost, veoma rasprostranjeno u našoj zemlji čak i među vrlo mladom populacijom – oko 20% adolescenata između 13 i 15 godina puši cigarete ili duvan. Posledice su brojne, jer ova navika ne samo da povećava rizik od razvoja određenih karcinoma, poput karcinoma grla i pluća, već izaziva i mnoge druge bolesti respiratornog i kardiovaskularnog sistema; štaviše, može da izazove neplodnost, halitozu, prerano starenje kože i ošteti mnoge sisteme našeg organizma. Stoga je oslobađanje od ove štetne navike važan čin brige o sebi, u cilju prevencije.
Konzumirajte češće domaća jela
Ishrana je još jedna ključna tačka od koje zavisi naše blagostanje: raznovrsna i uravnotežena ishrana pomaže ne samo da ostanemo u formi i održavamo konstantnu telesnu masu, već je i pravi čin ljubavi prema nama samima.
Prostock-Studio/gettyimages.it
U cilju promene, možete da razmišljate o započinjanju nove godine tako što ćete se na najbolji mogući način organizovati da češće spremate obroke kod kuće i konzumirate svežu, sezonsku hranu i na radnom mestu, čime se izbegavaju gotova jela koja često sadrže konzervanse i imaju značajan procenat masti i šećera. Međutim, nije uvek moguće držati ovaj aspekt pod kontrolom kada se obroci konzumiraju van kuće i ponekad se proizvodi biraju tako da se “žrtvuje” nutritivni aspekt u korist praktičnosti. Uz malo planiranja, naročito ukoliko imate čajnu kuhinju ili mikrotalasnu pećnicu na svom radnom mestu, možete svaki dan da pojedete nešto zdravo i ukusno, a da istovremeno i znatno uštedite novac.
Izbegavanje grickalica i gaziranih pića je dobra odluka i kada radite na daljinu, od kuće: način života i ishrana su uvek naši saveznici kada je u pitanju prevencija bolesti kao što su dijabetes, hronične kardiovaskularne i respiratorne bolesti i rak. Za bilo kakve nedoumice i pre promene navika, savet je da se konsultujete sa svojim lekarom ili nutricionistom, koji će vas usmeriti ka donošenju najboljeg izbora u skladu sa Vašom starosnom dobi i eventualnim prethodnim patologijama koje treba uzeti u obzir.
Dosledno praktikujte fizičku aktivnost
Komplementarni aspekt raznovrsnoj i uravnoteženoj ishrani je fizička aktivnost, drugi kamen temeljac našeg blagostanja: kretanje je veoma važno za održavanje zdravlja našeg organizma u svim uzrastima. Sa novom godinom, mogli biste da razmislite o napuštanju nekih sedelačkih hobija, poput previše gledanja televizije ili provođenja mnogo vremena za računarom, da bi se nekoliko sati dnevno potrošilo na aktivan način. Od šetnje do joge, od kućnih treninga do teretane, grupnih ili individualnih sportova: motorna aktivnost je izbor koji će doprineti našem blagostanju, ne samo fizičkom, već i mentalnom. Važno je da se fizička aktivnost uvek upražnjava postepeno i svesno, uz konsultacije sa izabranim lekarom koji će dati korisne savete i zeleno svetlo za praktikovanje jedne ili više aktivnosti bez ikakvog rizika.
Antonio_Diaz/gettyimages.it
Trenirajte svoje pamćenje
Kada je reč o vežbanju, ono nije potrebno samo našim mišićima, već i mozgu. Neke navike, u stvari, pomažu da se suprotstavimo progresivnom i neizbežnom opadanju kognitivnih funkcija kojima su nervne ćelije podvrgnute tokom vremena. Igre pamćenja, na primer, naročito kod starijih osoba doprinose održavanju uma mladim. Štaviše, u svim uzrastima, sposobnost učenja može da se poboljša metodama zasnovanim na zaključivanju i ponovnoj razradi koncepata: ovo posebno može da bude korisno za učenike i studente koji moraju da pamte veliki broj informacija. U stvari, mnoge studije su pokazale veću efikasnost ovih metoda u odnosu na ponovno čitanje ili pisanje.
Borite se protiv stresa kako biste živeli bolje
Na kraju, potrebno je naglasiti šta je jedan od najvećih neprijatelja zdravlja i blagostanja, kako fizičkog tako i psihičkog: stres. Zato treba da usvojimo strategije da ga se rešimo i da se klonimo njegovih negativnih efekata, koji uključuju ceo organizam. Poslednjih meseci mnogi ljudi su morali da se suočavaju sa stresom izazvanim radom na daljinu (smart working), ali, nažalost, moramo da konstatujemo da ova “zamka” vreba i tokom godišnjih odmora i da može da se ispolji i kod mališana. Naučiti upravljati određenim situacijama koje su naročito rizične je moguće, imajući u vidu da stres nije uvek negativan, jer je prirodan odgovor ljudskog organizma: međutim, postoje određeni alarmi za uzbunu na koje se mora obratiti pažnja, kao što su glavobolja i bolovi u stomaku, anksioznost, nesanica, razdražljivost i nestrpljivost.
Jasmina007/gettyimages.it
Naše zdravlje je dragoceno i treba da mislimo na njega svakoga dana: iz tog razloga, nova godina može da bude idealno vreme za obnavljanje odluka donetih u prošlosti i pokretanje korisnih promena za budućnost. Pored načina života, ishrane i fizičke aktivnosti, kao i mentalnog blagostanja, moraju da se uzmu u obzir i dobre preventivne prakse, kao što su periodične kontrole radi praćenja stanja našeg zdravlja. U tom smislu, može da bude korisno ugovoriti sistematski pregled uz neki od paketa DDOR dobrovoljnog zdravstvenog osiguranje uz mogućnost zakazivanja pregleda on-line ili kroz mojDDOR mobilnu aplikaciju.
Autorka članka Erika Di Čilo (Erica Di Cillo), 12. decembar 2022.
Izvor: https://blogunisalute.it/buoni-propositi-per-lanno-nuovo/