Placenta previa (niska posteljica): uzroci, simptomi i rizik od pobačaja

Tokom trudnoće, posteljica obezbeđuje nerođenoj bebi kiseonik i hranljive materije koje su joj potrebne za rast, a dolaze iz majčinog krvotoka. Kada je beba spremna za rođenje, grlić materice (cerviks) se širi, kako bi se bebi omogućilo da izađe iz materice i uđe u vaginalni porođajni kanal. Međutim, ovaj fiziološki proces ponekad ometa ili otežava prisustvo anomalija u samoj posteljici: placenta previa ili „niska“ placenta je jedna od njih.

U ovom članku ćemo pokušati da bolje razumemo šta je placenta previa i šta ona predstavlja za buduću majku i bebu.

 

Šta je placenta previa?

O placenti previa, ili „niskoj” posteljici, je reč kada posteljica žene nije postavljena u materici u nekom od fizioloških položaja, odnosno na dnu same materice ili bočno, već blokira (delimično ili potpuno) otvaranje grlića materice, kuda će beba morati da prođe da bi ušla u porođajni kanal.

Ovo posebno stanje zahteva pažnju kako tokom trudnoće, tako i tokom porođaja, od trenutka kada se utvrdi da su grlić materice i vaginalni kanal blokirani. Hajde da vidimo koji su uzroci koji dovode do niske placente, i koji su rizici i posledice na trudnoću i porođaj.

Koji su uzroci placente previe?

Placenta previa se javlja u otprilike jednoj od 250 trudnoća. Pored slučajnosti, postoje i neki faktori rizika koji mogu da povećaju šanse za razvoj „niske“ placente tokom trudnoće, kao što su:

• pušenje ili upotreba droga;
• trudnoća sa 35 ili više godina;
• eventualni prethodni carski rezovi koji su možda povredili matericu;
• druge vrste hirurških intervencija na materici;
• blizanačke trudnoće;
• genetska predispozicija (jedna studija je otkrila veći procenat niske placente kod žena iz Azije i Afroamerikanki);
• takođe eventualne patologije koje utiču na karlično i uroginekološko područje, kao što je urinarna inkontinencija ili hronični karlični bol, mogu da igraju značajnu ulogu u formiranju placente koja nije postavljena na fiziološki način.

Što se tiče položaja, takođe je dobro znati da ne postoji samo jedna vrsta „niske“ placente.

Vrste niske placente

U stvari, postoje tri vrste placente previe, i svaka uključuje manje ili više naglašene ključne tačke tokom trudnoće i porođaja, a to su:

• centralna ili potpuna previjacija posteljice u potpunosti pokriva otvor grlića materice i čini vaginalni porođaj praktično nemogućim;
• marginalna placenta previa se javlja kao posteljica koja je niža od fizioloških položaja, ali koja ne blokira u potpunosti porođajni kanal;
• delimična placenta previa opstruira samo deo grlića materice (otuda i njen naziv).

Kako da žena zna da li ima placentu previu?

Često se dijagnoza placente previe postavlja tokom nekog od ultrazvučnih pregleda koji se obavljaju tokom rutinskih prenatalnih (predporođajnih) pregleda.

Analiza za potvrdu dijagnoze podrazumeva ultrazvučne talase i sprovodi se da bi se razumelo da li posteljica pokriva otvor materice ili ne. Ginekolog će postaviti uređaj koji se zove sonda na stomak trudnice, a ukoliko je neophodno da izvrši detaljniju proveru, onda će koristiti sondu direktno u vagini.

Simptomi placente previe

Međutim, i sama buduća majka može da otkrije simptome placente previe, koji se javljaju otprilike u drugom tromesečju trudnoće:

• svetlo crveno krvarenje iz vagine: ovo krvarenje može da bude slabijeg ili jačeg intenziteta i nije uvek praćeno bolom ili kontrakcijama;
• kontrakcije uz krvarenje: pored gubitka krvi, žena može da oseti grčeve ili neprijatni pritisak u leđima.

Može li se placenta previa izlečiti?

Za placentu previu nema posebnog načina lečenja. Međutim, treba uzeti u obzir jedan veoma važan faktor: ako je tačno da se oko 2% trudnica suoči s problemom placente previe u drugom tromesečju trudnoće, u 90% slučajeva se situacija spontano rešava pre nego što se beba rodi.

Ovo se dešava zahvaljujući progresivnom rastu materice tokom trudnoće, što bi moglo da dovede do povećanja udaljenosti između grlića materice i placente koja je postavljena u niski položaj.

Šta treba raditi u slučaju postavljanja dijagnoze placente previe?

U zavisnosti od faze trudnoće u kojoj je postojanje placente previe izvesno i na osnovu simptoma, ginekolog će predložiti način ponašanja koji treba usvojiti ili će možda već planirati porođaj ukoliko je pacijentkinja blizu 36-37 nedelja trudnoće.

Ukoliko je reč o trudnici koja je blizu 36 nedelja trudnoće koja je iskusila nekonzistentno krvarenje slabog intenziteta, uobičajeno je da se preporučuje ponašanje koje podrazumeva:

• smanjenje aktivnosti, da bi se izbegli napori;
• uzdržavanje od polnih odnosa;
• uzimanje kortikosteroida kako bi se podstakao razvoj bebinih pluća i beba što bolje pripremila za nastanak prevremenog porođaja;
• ishrana bogata gvožđem, kako bi se izbegao rizik od anemije;
• hospitalizacija do trenutka porođaja.

Ako je, pak, gubitak krvi konstantan i obilan, porođaj se obično smatra najboljim rešenjem, koji treba da se obavi u najkraćem mogućem roku, bez obzira na stadijum trudnoće.

Koje rizike podrazumeva placenta previa

Problemi povezani sa ovim stanjem tiču se i majke i deteta. Da bismo razumeli zašto „niska” placenta može da predstavlja rizik tokom gestacijskog perioda i u vreme porođaja, potrebno je imati u vidu položaj u kome se nalazi placenta previa: u donjem delu materice, koji je najelastičniji i najpokretljiviji: to je deo koji se povećava i u njemu se dešavaju kontrakcije tokom trudnoće.

Iako je donji deo materice fleksibilan i „kontraktivan“, posteljica to nije: to je razlog što, ukoliko se posteljica postavi u ovaj položaj, može da izazove rizik od krvarenja ili odvajanja same posteljice.

Opasnosti koje placenta previa može da prouzrokuje za majku su:

• krvarenje pre, tokom i posle porođaja (antepartum, intrapartum i postpartum);
• histerektomija (uklanjanje materice)
• sepsa;
• smrt majke.

Za bebu, međutim, „niska“ placenta može da uključuje:

• prevremeno rođenje;
• kašnjenje u rastu;
• urođene malformacije;
• perinatalni mortalitet (smrt novorođenčeta)

Može li placenta previa da izazove spontani pobačaj?

Pošto se placenta previa javlja od drugog tromesečja trudnoće, obično nije povezana sa spontanim pobačajem ili rizikom od gubitka trudnoće, iako, kao što smo upravo videli, može da izazove druge komplikacije, uključujući prevremeni porođaj i teško krvarenje. 

Da li je moguće imati prirodni porođaj?

Studija iz 2004. koju je sprovelo Odeljenje za fetalnu medicinu u bolnici Sent Džordž u Londonu (Fetal Medicine Unit, St. George’s Hospital) je otkrila da je najmanje 60% ispitanih slučajeva niske placente rezultiralo uspešnim vaginalnim porođajem, potvrđujući da progresivni rast materice tokom trudnoće može da poveća rastojanje između placente i grlića materice.

Sa marginalnom placentom previom, to jest, onom koja je blizu grlića materice, ali je ne pokriva u potpunosti, buduća majka bi zapravo mogla da ima vaginalni porođaj.

Mnogi ginekolozi dozvoljavaju pacijentkinji da se odluči za prirodni porođaj ukoliko je posteljica udaljena najmanje 2 cm od grlića materice, ali svaki lekar ima drugačije mišljenje, jer je svaki slučaj jedinstven.

U prisustvu delimične placente previe, najsigurniji izbor za majku i bebu može da bude carski rez. Kada je placenta previa centralna ili potpuna, vaginalni porođaj je skoro nemoguć i ne preporučuje se, stoga se obično pribegava carskom rezu.

Kao što smo već videli, mišljenje ginekologa je više nego ključno, kao i obavljanje svih zakazanih rutinskih pregleda tokom trudnoće. Neka osiguravajuća društva, kao što je DDOR, nude dopunska pokrića uz polise Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja kojima su pokriveni važni pregledi i analize u toku trudnoće.

Da li ste ikada čuli za placentu previu? Da li ste znali za rizike povezane sa ovim posebnim stanjem?

 

Izvor: https://blogunisalute.it/placenta-previa-cause-sintomi/

Izvori:

asst-spedalicivili.it

nurse24.it

pubmed.ncbi.nlm.nih.gov

webmd.com

msdmanuals.com