Italijani spavaju malo i loše: svaki sedmi nije zadovoljan kvalitetom sna, a svaki treći spava manje sati od preporučenog vremena. Ovo su podaci istraživanja koje su sproveli Viši institut za zdravlje (Istituto Superiore di Sanità – ISS), Univerzitet Bokoni i Institut za farmakološka istraživanja Mario Negri, u saradnji sa Institutom Doxa, objavljenog 2020. godine u časopisu Scientific Reports. Ljudi koji pate od nesanice često koriste preparate protiv nesanice da bi dovoljno spavali: iako ih prepisuje lekar nakon pažljivog razmatranja, ovi lekovi imaju neželjene efekte i mogu da izazovu zavisnost. O tome ćemo detaljnije govoriti u ovom članku.
Lekovi koji se primenjuju u lečenju nesanice
Treba naglasiti da nesanica nije bolest i da može da se javi i povremeno, posebno u veoma zahtevnim ili stresnim periodima života, kao što su novi posao, prekid veze ili, uopšteno uzevši, značajne promene.
Kada nesanica postane konstantna, obično je uzrokovana:
- lošom higijenom spavanja, odnosno pogrešnim ponašanjem i lošim navikama, kao što su ispijanje alkohola pre spavanja, korišćenje ekrana i tehnoloških uređaja u krevetu, nepravilnosti u ciklusu spavanje-budnost;
- mentalnim poremećajima (depresija ili upotreba psihoaktivnih supstanci, na primer);
- problemima sa srcem i plućima, ili drugim bolestima.
Nesanica se ne leči uvek na isti način jer mnogo zavisi od uzroka koji je izazivaju i težine kojom se ispoljava, kao i od lične istorije pacijenta. U svim slučajevima, lekar interveniše tako što pokušava da savetuje pravilnu higijenu spavanja i da ublaži ili reši tegobe i bolesti od kojih osoba pati.
U akutnim, ali prolaznim oblicima, lekari se obično odlučuju za prepisivanje lekova koji izazivaju san, a koji se nazivaju sedativi-hipnotici i obično su poznati kao lekovi za spavanje. U hroničnim slučajevima, s druge strane, najpreporučljiviji pristup je kognitivno-bihejvioralna terapija: neke studije koje citira Časopis za psihijatriju (Journal of psychiatry), međutim, ističu da u Italiji pristup ovim tretmanima nije ravnomerno raspoređen po čitavoj teritoriji, te da se većina pacijenata leči lekovima.
tommaso79/gettyimages.it
Lekovi protiv nesanice: šta su i kako deluju
Kada nedostatak sna ima brojne negativne efekte na život osobe, jer ugrožava njeno zdravlje, stabilnost i sposobnost da se posveti radnim aktivnostima i privatnom životu, lekar specijalista može da interveniše prepisivanjem lekova.
Sedativi-hipnotici zahtevaju lekarski recept i pripadaju različitim kategorijama, o čemu ćemo uskoro detaljnije govoriti. Njihov mehanizam delovanja zavisi od doze: u manjim količinama deluju kao anksiolitici i relaksanti, u većim dozama izazivaju pospanost. Neki se, u još većim dozama, koriste i u hirurškoj sedaciji, kao anestetici. Njihova upotreba kao sedativa-hipnotika izaziva kod pacijenta stanje noćnog odmora koje je slično fiziološkom, ali ne identično, jer ove supstance mogu da utiču na različite faze sna. U stvari, bilo koji preparat za spavanje ne izaziva stanje identično prirodnom snu, ali može, na primer, da potisne REM fazu i samim tim umanji blagotvorne i obnavljajuće efekte noćnog sna.
Benzodiazepini i nebenzodiazepinski lekovi
U kategoriju benzodiazepina spada čitav niz lekova sa različitim svojstvima, uključujući sedativno-hipnotička. Koriste se u kratkotrajnom lečenju nesanice, jer se ne preporučuje dugotrajno uzimanje.
Nebenzodiazepinski lekovi, poznatiji i kao „Z-lekovi (Z-drugs)“, imaju slične efekte: i jedni i drugi, u stvari, deluju kao antagonisti GABA receptora. GABA je neurotransmiter uključen u mnoge procese centralnog nervnog sistema: usporava aktivnost mozga, na primer, smanjuje tonus mišića, anksioznost i stres. Da bi izvršio svoju funkciju, mora da se veže za specifične receptore, među kojima je i GABA-A, za koje mogu da se vežu i benzodiazepini i Z-lekovi. Efekat je aktivacija receptora: baš kao da se neurotransmiter vezuje, aktivira se niz inhibitornih signala koji dovode organizam do opuštanja i smanjenja moždane aktivnosti.
Efikasnost ovih lekova praćena je, u nekim slučajevima, i neželjenim efektima: česte su poteškoće u koncentraciji, konfuzne epizode, kao i tolerancija i zavisnost. Čini se da Z-lekovi takođe izazivaju parasomnije, kao što su nasilno ponašanje tokom spavanja ili hodanje u snu.
Barbiturati
Prvi lekovi koji su korišćeni protiv nesanice bili su barbiturati, ali se danas uglavnom koriste kao antiepileptici i anestetici, jer su izuzetno jaki. Oni takođe izazivaju mnoge interakcije sa drugim supstancama, pre svega alkoholom, ali i antihistaminicima, narkoticima, lekovima protiv bolova, miorelaksansima. Štaviše, pošto stimulišu enzime jetre koji razgrađuju mnoge lekove, mogu da umanje efikasnost nekih lekova.
Antagonisti receptora melatonina
U Italiji je dostupan melatonin u dozi od 2 mg sa produženim oslobađanjem, koji je odobren pre nekoliko godina za lečenje nesanice kod pacijenata starijih od 55 godina. Lek deluje na prisustvo melatonina, hormona neophodnog za regulaciju sna, koji se progresivno smanjuje nakon 50. godine. Efekti lečenja u trajanju do najviše 3 meseca se veoma dobro tolerišu i ne izazivaju značajne neželjene efekte, niti imaju interakcije sa lekovima koji se koriste u lečenju dijabetesa ili sa antiinflamatornim (protivupalnim) lekovima.
KatarzynaBialasiewicz/gettyimages.it
Antidepresivi
Ponekad se i antidepresivi koriste za borbu protiv nesanice. Ovo može da se desi, na primer, u slučaju pacijenata koji ne tolerišu druge lekove, ali se, uopšteno govoreći, uglavnom ne pribegava ovoj grupi lekova zbog neželjenih efekata kao što je pospanost tokom dana.
Preparati protiv nesanice: koje rizike sa sobom nose lekovi za spavanje?
Već smo istakli da sedative-hipnotike mora da prepiše lekar i da ih ne treba uzimati duže vreme. Jedan od najvećih rizika povezanih sa ovim lekovima je svakako zavisnost ili navikavanje: pacijent, već nakon nekoliko dana lečenja, možda neće moći bez njih, kako sa fizičkog, tako i sa psihološkog stanovišta.
Takođe je neophodno uzeti u obzir:
- simptome uzrokovane prekidom uzimanja ovih lekova, kao što je pogoršanje nesanice. Iz tog razloga, potrebno je postepeno prestati sa njihovom primenom, smanjujući dozu tokom nekoliko nedelja;
- gubitak efikasnosti lekova;
- rizik od predoziranja;
- ozbiljne nuspojave (neželjene efekte): od smanjenja pažnje do pospanosti tokom dana, što je već napomenuto, do respiratornih problema koji mogu da budu veoma opasni, posebno kod starijih osoba. U stvari, skoro svi lekovi za spavanje takođe deluju na oblasti mozga koje kontrolišu disanje.
Koji preparati za spavanje mogu da se dobiju bez recepta
Osobe koje pate od nesanice ponekad koriste i neke lekove koji mogu da se kupe bez recepta: to su uglavnom preparati koji sadrže antihistaminike, a koji su korisni za rešavanje sporadičnih epizoda, ali se ne preporučuju u slučaju hroničnih tegoba. U svakom slučaju, uvek je bolje osloniti se na savet izabranog lekara, čak i kada se uzimaju ovi lekovi, jer, kao i sedativi-hipnotici, mogu da izazovu pospanost tokom dana, konfuziju, a ponekad i nervozu ili uznemirenost.
Takođe treba imati na umu da hronična nesanica može da bude pokazatelj ili simptom drugih tegoba i patologija, pa je naš savet da se nikada ne potceni ovo stanje i da se ne pribegava uzimanju lekova na svoju ruku, već da se potraži savet specijaliste koji će znati da identifikuje uzroke poremećaja i usmeri pacijenta ka adekvatnom načinu lečenja.
Kao što znamo, san je zaista ključni aspekt našeg blagostanja koji odražava opšte stanje organizma i može da utiče na njega u pozitivnom ili negativnom smislu. Odgovarajući broj sati noćnog sna pomaže da se suočimo sa dnevnim obavezama na najbolji mogući način i dobra je navika za prevenciju mnogih bolesti.
Da li ste ikada patili od nesanice? Kako ste rešili ovaj problem?
Izvor: https://blogunisalute.it/sonniferi-per-dormire/
Ostali izvori:
ipsico.it
msdmanuals.com
gesund-zh.ch
iss.it