Prevencija kao ključ – oktobar mesec borbe protiv raka dojke

Kada ste poslednji put otišli na mamografski pregled ili ultrazvuk dojki? Da li znate da redovan samopregled može biti prvi korak u otkrivanju problema u ranoj fazi? U svetu godišnje više od 600 hiljada žena umre od raka dojke. Prema podacima Instituta „Dr Milan Jovanović Batut“, u Srbiji godišnje oboli 4600 žena, a bitku sa opakom bolešću izgubi 1700.

Oktobar se, kao Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, obeležava u mnogim zemljama širom sveta, kako bi se skrenula pažnja na rasprostranjenost ove bolesti i podigla svest o značaju prevencije, ranog otkrivanja i pravovremenog započinjanja lečenja osoba obolelih od karcinoma dojke. Kada se otkrije na vreme rak dojke je izlečiv u preko 90% slučajeva, jer su tada terapijske mogućnosti veće i lečenje efikasnije, čime se podiže kvalitet života obolelih žena. Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti širom sveta.

Ni naša zemlja, u ovom pogledu ne zaostaje za svetskim trendovima, pa je tako rak dojke vodeći maligni tumor u obolevanju i umiranju žena. Ova maligna bolest predstavlja i jedan od vodećih uzroka prevremene smrti kod žena u Srbiji i on je na trećem mestu kao uzrok smrti kod žena od 45. do 64. godine, posle cerebrovaskularnih bolesti i ishemijske bolesti srca.

Prevencija je ključna, jer se ranim otkrivanjem i promišljenim životnim izborima može značajno smanjiti rizik od raka dojke. Evo nekoliko ključnih aspekata prevencije raka dojke:

1. Redovni samopregled dojki: Redovni samopregledi mogu pomoći da primetite eventualne promene ili čvorove u ranim fazama. Preporučuje se da žene pregledaju svoje dojke jednom mesečno i obrate pažnju na bilo kakve nepravilnosti.
2. Redovni mamografi: Mamografija je dijagnostički test koji pomaže u otkrivanju raka dojke u ranim stadijumima, često pre nego što se pojave simptomi. Preporučuje se ženama starijim od 40 godina ili onima sa povećanim rizikom.
3. Porodična istorija: Ako imate porodičnu istoriju raka dojke, obavestite svog lekara, jer možda ćete trebati posebne preglede i testiranja.
4. Zdrava ishrana: Ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i niskim sadržajem zasićenih masti može smanjiti rizik od raka dojke. Ograničavanje unosa alkohola takođe može biti korisno, jer se alkohol povezuje sa povećanim rizikom.
5. Fizička aktivnost: Redovno vežbanje može pomoći u održavanju zdrave telesne težine i smanjenju rizika od raka dojke. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti svake nedelje.
6. Kontrola telesne težine: Gojaznost je faktor rizika za rak dojke, pa je važno raditi na održavanju zdrave telesne težine. Zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost mogu vam pomoći u postizanju i održavanju zdrave težine.
7. Hormonska terapija i kontraceptivi: Razgovarajte sa svojim lekarom o upotrebi hormonske terapije ili kontraceptiva, jer ovi faktori mogu uticati na rizik od raka dojke. Vaš lekar će vam pomoći da razumete prednosti i rizike ovih tretmana.

Koji faktori povećavaju rizik od razvoja raka dojke?

Rizik od razvoja raka dojke zavisi od različitih faktora i oni uključuju starije životno doba, genetsku predispoziciju, dužinu reproduktivnog perioda, broj trudnoća, godine pri prvom porođaju, gojaznost, konzumaciju alkohola, prisustvo proliferativnih bolesti dojke, prethodno otkriven rak dojke ili endometrijuma, izloženost zračenju, nedostatak fizičke aktivnosti i geografske varijacije.

Rak dojke se često otkriva u kasnijim fazama kod žena u Srbiji. Studije su pokazale da manje od trećine žena (28,4%) dobija dijagnozu raka dojke sa tumorom manjim od 2 centimetra koji je ograničen na tkivo dojke. Skoro 50% žena dobija dijagnozu sa tumorom većim od 2 centimetra, često sa prisustvom metastaza, što doprinosi visokoj stopi smrtnosti od raka dojke u Srbiji. S obzirom na ove činjenice, rano otkrivanje raka dojke, kao ključna mera sekundarne prevencije, postaje od suštinskog značaja za smanjenje smrtnosti od ove bolesti.

Šta podrazumeva „organizovani skrining“?

Organizovani skrining je proces ranog otkrivanja zdravstvenih poremećaja u fazi kada nema vidljivih simptoma bolesti, koristeći brze i jednostavne testove. Ovo obuhvata testiranje većeg broja ljudi koji nemaju specifične tegobe ili se smatraju zdravim. Organizovani skrining za rak dojke se obično sprovodi pozivanjem žena u dobi između 50 i 69 godina na redovne mamografske preglede svake dve godine.

Zahvaljujući programima ranog otkrivanja i napretku u primeni odgovarajuće terapije, rak dojke danas ne mora biti smrtonosna bolest. Tokom posmatranog perioda, više od 85% novo dijagnostikovanih slučajeva raka dojke klasifikovano je kao rani karcinomi. Međutim, 15% žena suočava se sa uznapredovalim metastatskim karcinomom dojke. Rano otkrivanje raka dojke otvara mogućnost za efikasno lečenje putem pravovremene primene savremenih terapija i nastavka kontinuirane terapije. To omogućava spašavanje mnogo života i značajno poboljšanje kvaliteta života žena koje se suočavaju sa ovom bolešću. Razgovarajte sa svojim lekarom o svim koracima koje možete preduzeti kako biste očuvali svoje zdravlje i smanjili rizik od ove opake bolesti. Pravovremenom primenom odgovarajuće savremene terapije i daljim kontinuiranim tretmanom, moguće je značajno unaprediti zdravstveno stanje i kvalitet života obolelih žena.

Važno je znati da je moguće ugovoriti polise DDOR Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje obuhvataju i sistematski pregled u koji je moguće uključiti i specijalistički pregled koji može preduprediti ovu bolest.

Vaše zdravlje nema cenu!

Izvor: Gradski zavod za javno zdravlje Beograd