U poslednjih dvadeset godina razvoj digitalnih tehnologija doveo je do velikog porasta broja radnika koji dane provode ispred monitora računara. Iako nije reč o fizičkom poslu, poput drugih aktivnosti kod kojih se telo angažuje u značajnoj meri, zdravstveni rizici su brojni, na primer zbog svetlosti koju emituju monitori, nepravilnog držanja tela i sedećeg načina života. U stvari, rad za računarom može da pogoduje nastanku mišićno-skeletnih poremećaja i dovede do zamora očiju: u ovom članku ćemo videti šta podrazumeva prevencija, koje karakteristike mora da poseduje radno mesto sa računarom, šta predviđaju propisi o bezbednosti na radnom mestu za zaposlene koji rade na računarima / video terminalima i koje su odredbe koje se odnose na ove aktivnosti kada se obavljaju na daljinu (smart working), kao što je slučaj sa mnogim zaposlenima već nekoliko meseci, zbog vanredne zdravstvene situacije uzrokovane Kovidom-19.
RAČUNAR, POSLEDICE PO VID: SINDROM RAČUNARSKOG VIDA
Rad ispred monitora može da dovede do zamora očiju ili da ih čak i ošteti. CVS ili sindrom računarskog vida (na engleskom Computer vision syndrome) ukazuje na poremećaj koji često može da se javi kod zaposlenih koji rade na računarima / video terminalima i koji se, uopšteno govoreći, manifestuje na sledeći način:
- suvoćom i crvenilom očiju
- naprezanjem očiju i duplim slikama
- opštim umorom i osećajem težine
- glavoboljom i bolom u vratu
- vrtoglavicom
- nesanicom.
izkes/gettyimages.it
CVS, poznat i kao hronični zamor od monitora, obično se javlja kod ljudi koji provode mnogo sati za računarom, čak i u kratkom periodu (1-3 godine). Među njegovim uzrocima su plava komponenta svetlosti koju emituju monitori, upotreba uređaja s lošom rezolucijom, kod kojih se karakteri i cifre teško čitaju, jer nisu dobro definisani, i drugi faktori povezani sa položajem računara i njegovim osvetljenjem na radnom mestu. Pored toga, kada se dugo gleda u monitor, ređe se zatvaraju oči, 12-15 puta u minutu umesto 17-20, što ih dugoročno umara i obično izaziva suvoću očiju.
Kod osoba koje pate od CVS-a već nakon nekoliko sati rada se javljaju simptomi i to može negativno da utiče na radni učinak, ali i na kvalitet života, jer takođe stvara osećaj frustracije. Sindrom računarskog vida takođe može da dovede do nastanka ozbiljnijih bolesti oka, pa je važno preduzeti neke mere predostrožnosti. Pre svega, kao što ćemo videti kasnije, radno mesto mora da bude u skladu sa određenim uputstvima, koja se, između ostalog, odnose i na zaštitu vida zaposlenog; takođe je moguće instalirati softver kako bi monitor postao žut; i na kraju, dobar savet je da na svakih dvadeset minuta podignete pogled sa monitora i oko dvadeset sekundi gledate u neki predmet ili udaljenu tačku (na primer iza prozora).
glavobolja od računara
Rad na računaru tokom čitavog dana može da izazove i neprijatne glavobolje. U nekim slučajevima se mogu pripisati CVS-u i naprezanju očiju, u drugim, pak, se mogu povezati sa nepravilnim držanjem tela ispred monitora. Napetost mišića u gornjem delu leđa i vratu, koju podstiče dugotrajno sedenje u istom položaju, u stvari može da izazove bol koji se proteže od potiljka. Zbog toga je važno pravilno sedeti i pokretati se s vremena na vreme, čak i bez ustajanja sa stolice Na primer, možete da radite neke vežbe za vrat, držeći leđa pravim i blago savijajući glavu udesno i ulevo, napred i nazad.
fizkes/gettyimages.it
RADNO MESTO SA RAČUNAROM: KOJE ZAHTEVE TREBA ISPUNITI?
Radno mesto zaposlenog koji radi na računaru / video terminalu neophodno je da ispunjava niz zahteva koji uključuju uređenje radne površine, udaljenost na koju se postavlja monitor i odgovarajuću radnu stolicu. To su mere predostrožnosti koje omogućavaju da se svedu na minimum rizici koji proizilaze iz ove vrste posla i da se što manje naprežu oči i mišićno-skeletni sistem. Da vidimo koje mere su u pitanju.
- Radna površina mora da bude dovoljno velika da bude udobna. Prostor koji je na raspolaganju zaposlenom mora da omogućava kretanje i promenu položaja. Konkretno, sto mora da ima fiksnu ili podesivu visinu između 70 i 80 cm; ispod njega zaposleni mora da ima prostora da drži noge u polupruženom položaju i da sedi udobno ispred monitora.
- Monitor mora da bude podesiv u smislu nagiba i pozicije.
- Tastatura takođe mora da bude pod određenim uglom (nagnuta) i odvojena od monitora; mora da bude postavljena ispred njega, tako da ima dovoljno prostora da zaposleni koji radi na računaru / video terminalu može da nasloni šake i podlaktice na sto.
- Miš (za čiju upotrebu se preporučuje posebna podloga) mora da bude na istom nivou kao i tastatura. Svi eventualni drugi predmeti, poput držača dokumenata, moraju da budu postavljeni u skladu sa potrebama zaposlenog. Ako se prenosni računari koriste duže vreme, moraju da se opreme spoljnom tastaturom i mišem, kao i odgovarajućom potporom koja omogućava da se monitor postavi na odgovarajuću visinu.
- Radna stolica mora da ima mogućnost da se okreće, sa stabilnom osnovom, obično sa pet tačaka oslonca; mora da ima zaobljene ivice i da bude od materijala propusnog za vodenu paru koji se lako čisti.
BartekSzewczyk/gettyimages.it
KAKO PODESITI RADNU STOLICU zaposlenog koji radi na računaru / video terminalu
Da bi se omogućio udobni rad i izbegli rizici zbog nepravilnog držanja tela, zaposleni koji radi na računaru / video terminalu mora da podesi sedište u skladu sa svojim potrebama i fizičkim karakteristikama.
- Visina mora da mu omogući da sedi savijenih nogu pod uglom od 90°, da stopala budu dobro naslonjena na pod, nadlaktica savijenih pod uglom od 90° i naslonjenih podlaktica. Može da mu se obezbedi i oslonac za stopala ukoliko su radni sto ili stolica previsoki. Ovaj položaj oslobađa leđa od opterećenja.
- Naslon, podesiv po visini i nagibu, mora da bude postavljen tako da pruža potporu lumbalnom delu i nagnut pod uglom od 90° do 110°.
- Profil stolice mora da bude zaobljen u dodiru sa butinama, kako bi se izbegli problemi sa cirkulacijom.
Pauza za zaposlene koji rade na računarima / video terminalima: šta predviđa zakon?
Preporučljivo je da pauze budu najmanje 15 minuta na svaka 2 sata koja radnik provede ispred monitora ali se ne mogu se akumulirati niti ih se ih zaposleni izbegavaju.
RAD OD KUĆE ZA RAČUNAROM: KAKO ZAŠTITITI ZDRAVLJE zaposlenih koji rade na računarima / video terminalima?
Od marta nadalje, mnoga javna i privatna preduzeća su usvojila model za rad od kuće za svoje zaposlene. Naravno, rad na računaru od kuće nije isto što i rad u kancelariji ili na nekoj drugoj namenskoj lokaciji. Ne mora da znači, međutim, da u kućnom okruženju postoje najbolji uslovi, ali je preporučljivo da se preduzmu sve moguće mere predostrožnosti kako aktivnost koja se obavlja tokom dana ne bi bila štetna po zdravlje. Zbog toga je poželjno obezbediti odgovarajuću radnu stolicu i radnu površinu, što omogućava da se obezbedi usaglašenost sa uputstvima o kojima smo govorili u prethodnim paragrafima, posebno imajući u vidu činjenicu da se rad na daljinu često obavlja sa prenosnog računara (laptopa), a ne sa desktop kompjutera.
Poštovanje zakonodavnih propisa o bezbednosti i zaštiti na radu i obezbeđivanje zdrave, optimalne i dobro organizovane radne sredine, omogućavaju poslodavcu da u najvećoj mogućoj meri zaštiti zdravlje svojih zaposlenih i poboljša opštu klimu i radni učinak.
Izvori:
salute.gov.it
issalute.it
humanitasalute.it
Izvor: https://blogunisalute.it/lavorare-al-computer/