Rak grlića materice je bolest koja pogađa donji deo materice, nazvan „vrat“ ili „grlić materice“. Glavni uzrok ove bolesti je humani papiloma virus (HPV), koji se prenosi polnim putem. Što se tiče Italije, prema podacima Aiom/Airtum, procenjuje se da je u 2020. godini u Italiji postavljeno 2.400 novih dijagnoza raka grlića materice.
To je bolest koja nastaje i razvija se sporo i koja sada može da se uspešno spreči i izleči, zahvaljujući skrining testovima i mogućnosti za vakcinaciju. Želeli smo da produbimo ovu temu intervjuom sa prof. Pjerandreom De Jakom, direktorom Jedinice za onkološku ginekologiju Poliklinike S. Orsola-Malpighi u Bolonji, kako bismo saznali više o simptomima raka grlića materice, razumeli kakve su posledice infekcije HPV-om (akronim za humani papiloma virus – Human Papilloma Virus) i kako sprovesti odgovarajuću prevenciju.
RAK GRLIĆA MATERICE: UZROCI I FAKTORI RIZIKA
Rak grlića materice ima višefaktorsko poreklo. „Prvi uzrok je nesumnjivo početak HPV infekcije – objašnjava dr De Jako – ali postoji čitav niz faktora koji povećavaju rizik od zaraze virusom, uključujući ranu seksualnu aktivnost, veliki broj partnera, višeplodne trudnoće, mladi uzrast u vreme prve trudnoće, genitalne infekcije i pušenje cigareta. Čini se da čak i upotreba oralnih kontraceptiva na bazi estrogena i progesterona ima delimičnog udela u nastanku raka grlića materice, mada ne u tako značajnoj meri“.
Iako su u stanju da zaštite od drugih vrsta ženskih karcinoma, kao što su rak endometrijuma i rak jajnika, kontraceptivna sredstva nemaju isti kapacitet za rak grlića materice. Podsećamo, međutim, na važnost upotrebe zaštite u vidu prezervativa za sprečavanje infekcije HPV-om, iako se virus može preneti i kontaktom sa delovima kože koji nisu prekriveni kondomom, kako objašnjava AIRC.
HPV se smatra osnovnim, ali nedovoljnim uslovom za razvoj bolesti. Prisustvo virusa, zapravo, omogućava nastajanje bolesti, ali su potrebni i drugi faktori rizika da bi se ona ispoljila: ovi faktori rizika, ukoliko se vremenom akumuliraju, zajedno sa HPV-om mogu da dovedu do nastanka raka grlića materice.
PAPILOMA VIRUS I RAK GRLIĆA MATERICE: DA LI INFEKCIJA HPV-OM UVEK DOVODI DO NASTANKA OVE BOLESTI?
HPV je, dakle, vodeći uzrok raka grlića materice. Stoga je opravdano pitati se kolika je mogućnost zaraze ovim virusom i da li prisustvo infekcije neizbežno dovodi do razvoja bolesti.
„80% stanovništva se u jednom trenutku u životu zarazilo Papiloma virusom i to se obično dešava u starosnoj dobi do 20 godina“, kaže naš sagovornik. To, međutim, ne bi trebalo da nas uplaši jer „virus ima dve karakteristike: ostaje na površini grlića materice, a imuni sistem ga eliminiše, što se dešava u više od 80% slučajeva. To znači da većina žena koje se zaraze uspevaju da ga spontano eliminišu. Samo u minimalom broju slučajeva virus opstaje godinama i to dovodi do rizika, ali ne znači nužno da će doći do razvoja raka grlića materice“, dodaje De Jako.
SIMPTOMI RAKA GRLIĆA MATERICE
Kao što je već napomenuto, ovu bolest karakteriše usporeni razvoj i rast. „Njenom formiranju prethodi pojava prekanceroznih lezija kojima dugo treba da se transformišu u pravi tumor“, kaže naš sagovornik. „U početku je kancer potpuno asimptomatski. Međutim, kada se tumor uveća, obično izaziva atipične genitalne gubitke krvi (dakle, nije reč o menstruaciji). Patologija se, zapravo, karakteriše prisustvom tkiva koje lako krvari na egzocerviksu (spoljnem delu grlića materice); ovi sekreti se, međutim, mogu pomešati sa predmenstrualnim krvarenjem“, pojašnjava lekar.
„Zvono za uzbunu koje treba uzeti u obzir – precizira naš sagovornik – je eventualna pojava krvi nakon seksualnog odnosa. Ako je grlić materice zahvaćen kancerom, prilikom stimulacije može da dođe do njegovog ispoljavanja na ovaj način“.
Kada počnu da se pojavljuju najvažniji simptomi, suočavamo se sa naprednijim stadijumom bolesti. Bol, na primer, ukazuje na to da se „bolest proširila i izašla iz grlića materice, tj. da je obuhvatila i susedne nerve“, precizira lekar. „Često je reč o bolovima u donjem delu stomaka ili difuznim bolovima u vagini. U drugim slučajevima, nažalost, bol može da se ispolji i u nozi i to ukazuje na činjenicu da tumor pritiska vene i nerve. U još naprednijim stadijumima, pacijentkinja može da oseti bol u donjem delu leđa, u lumbalnom delu, zbog činjenice da je otežan odliv mokraće i da zbog toga bubreg pati“, zaključuje lekar.
KOJA STAROSNA GRUPA JE U NAJVEĆEM RIZIKU OD OBOLEVANJA?
Da bismo razumeli da li postoji (i koja je) starosna grupa najrizičnija za ispoljavanje ove bolesti, treba da shvatimo kako se ovaj kancer razvija. Kao što je već rečeno, bolest zapravo potiče od prekanceroznih lezija, koje su definisane akronimom CIN (cervikalna neoplazija in situ). Doktor De Jako objašnjava da se ove displazije „obično javljaju u ranom dobu, a starosna granica za ispoljavanje je između 30 i 35 godina. Međutim, budući da se sporo javlja i razvija, ova vrsta raka ima vrhunac incidence u kasnijim godinama, između 50. i 60, iako može da pogađa i druge starosne grupe“.
Prekancerozne lezije u nekim slučajevima mogu čak i same da regresiraju, odnosno da se povuku. „CIN1 (blaga lezija) u većini slučajeva ima tendenciju spontane regresije – precizira lekar – dok se kod CIN 2 (umerena lezija) i CIN3 (teška lezija) to može desiti, ali u manjoj meri“.
SKRININ TEST ZA USPOSTAVLJANJE DIJAGNOZE: ŠTA JE PAPA TEST I ČEMU SLUŽI
Za razliku od drugih vrsta karcinoma, rak grlića materice može da se spreči, a Papa test je jedan od najpoznatijih skrining testova za postavljanje rane dijagnoze.
„Papa test je jednostavan, bezbolan, jeftin, ponovljiv i pouzdan sistem skrininga. Omogućava rano otkrivanje kako pacijentkinja sa rakom grlića materice, tako i onih sa prekanceroznim lezijama“, kaže dr De Jako.
„Pošto se koristi na velikom delu populacije, ovaj test je doveo do smanjenja incidence raka grlića materice – precizira on – u tolikoj meri da je danas deveti tumor među Italijankama. S druge strane, ova bolest i dalje predstavlja drugi kancer po učestalosti javljanja na svetu kod žena: Papa test se, u stvari, često primenjuje na Zapadu, ali gotovo da ga nema u zemljama u razvoju“.
RAZLIKA IZMEĐU PAPA TESTA I HPV TESTA
Još jedan važan skrining test za dijagnostikovanje raka grlića materice je HPV test, poznat i kao DNK HPV test koji omogućava da se „rano otkriju pacijentkinje sa rizikom od stvaranja prekanceroznih ćelija, jer omogućava da se utvrdi prisustvo Papiloma virusa. Sastoji se od uzimanja uzorka iz grlića materice koji se analizira u laboratoriji u potrazi za prisustvom samog virusa. Budući da je HPV infekcija neophodan uslov za pojavu kancera, negativni test garantuje da pacijentkinja nije u riziku od razvoja bolesti“, kaže lekar.
Treba napomenuti da HPV test zamenjuje Papa test u vezi sa skriningom koji zdravstveni sistem Italije nudi ženama posle 30 godine života, a reč je o tranziciji koja se odvija u gotovo svim regionima u Italiji. Do 30. godine se zapravo ne preporučuje HPV test jer su infekcije Papiloma virusom češće u mlađoj dobi: „to bi dovelo do otkrivanja previše slučajeva koji nemaju stvarni rizik da prerastu u malignitet, jer bi spontano regresirali“, precizira naš sagovornik.
Stoga se ovaj skrining test predlaže nakon navršene 30. godine umesto Papa testa i može da se ponavlja na svakih 5 godina. Međutim, za žene starosti od 25 do 30 godina i dalje se koristi Papa test koji mora da se radi u intervalima od 3 godine.
Ako bi se utvrdilo da je HPV test pozitivan, „lekari bi uradili Papa test na istom uzorku ćelija kako bi proverili eventualno prisustvo prekanceroznih lezija ili raka grlića materice“, pojašnjava lekar.
ŠTA SE DOGAĐA U SLUČAJU POZITIVNOG PAPA TESTA
Ukoliko je Papa test pozitivan, koji bi bili sledeći koraci? U ovom slučaju o pacijentkinji bi se brinuo zdravstveni sistem i „ponudila bi joj se kolposkopija, pregled koji omogućava uvećani prikaz grlića materice kako bi se identifikovalo moguće prisustvo sumnjivih područja koja ukazuju na kancer ili su prekanceroznog tipa.
Kolposkopija, dakle, omogućava da se izvrši ciljana biopsija kojom se utvrđuje stvarna priroda identifikovane lezije. U nekim slučajevima se takođe može ispostaviti da je Papa test dao lažno pozitivan rezultat zbog prisustva drugih inflamatornih faktora, tj. da to ne bude zbog prekanceroznih ili kanceroznih lezija“, objašnjava De Jako.
KAKO SE LEČI RAK GRLIĆA MATERICE
Zahvaljujući primeni skrininga, u Italiji se danas većina slučajeva otkriva kada su još uvek na prekanceroznom nivou, u fazi u kojoj su potpuno izlečivi. „U prisustvu prekanceroznih lezija – pojašnjava lekar – interveniše se takozvanom „konizacijom“, odnosno uklanjanjem tkiva u obliku konusa-kupe sa grlića materice. Ovo je postupak koji ima za cilj potpuno uklanjanje prekanceroznog područja uz istovremeno očuvanje genitalnog trakta i omogućava naknadno ostvarenje trudnoće”.
Ipak, drugačije je kada se suočite sa malignim tumorom. „Kada je kancer u ranoj fazi, tj. kada je ograničen na grlić materice, najčešći postupak je hirurška intervencija sa uklanjanjem materice. Retko se posle operacije predloži i radioterapija, odnosno zračenje, nakon procene da li postoje uslovi koji mogu da ukažu na opasnost od povratka bolesti“, kaže naš sagovornik.
„Međutim, uklanjanje materice nije uvek neophodno. U povoljnijim slučajevima i kod mladih žena koje žele da imaju decu, takođe postoji mogućnost konzervativnije hirurške intervencije u slučaju malignog tumora, koja podrazumeva samo uklanjanje grlića materice i nekih limfnih čvorova. Treba naglasiti da su to posebni uslovi koji moraju da se procene i odaberu u referentnim centrima: ne mogu svi lekari da predlože određene izbore poput ovog“, podvlači De Jako.
ZNAČAJ VAKCINE U SPREČAVANJU NASTANKA RAKA GRLIĆA MATERICE
Veoma važno oružje u borbi protiv raka grlića materice je vakcina za sprečavanje infekcije Papiloma virusom.
„Kampanja vakcinacije protiv HPV-a već je započeta pre više godina, a vakcina se u Italiji besplatno daje deci u dvanaestoj godini života, kako devojčicama, tako i dečacima, dakle pre moguće infekcije. Trenutno je efikasnost vakcine maksimalna. Osim toga, objašnjava dr De Jako, vakcina takođe može da se primeni kod žena koje su već imale prekanceroznu leziju i u tom slučaju hirurška intervencija može da se kombinuje sa vakcinacijom. Vakcinacija zapravo povećava imunološku odbranu osobe i značajno smanjuje rizik od recidiva“.
Lekar precizira da vakcina nije obavezna, ali se toplo preporučuje, jer „što se kampanja vakcinacije više širi, to se više smanjuje učestalost javljanja raka grlića materice u populaciji. To znači da buduće generacije možda više neće morati da plaćaju cenu bolesti koja je danas, iako ređe, još uvek prisutna u našim bolnicama. Takođe treba podsetiti da vakcina ne samo da sprečava nastanak raka grlića materice, već služi i za zaštitu od drugih vrsta karcinoma povezanih sa Papiloma virusom poput tumora vagine, vulve i penisa, kao i od benignih inflamatornih lezija koje mogu da nastanu usled ove infekcije“.
Važnost prevencije je, međutim, aspekt na kojem još treba raditi. „Stanovništvo Italije, po mom mišljenju, shvata važnost zaštite od raka grlića materice – kaže De Jako – ali nesumnjivo ima još mnogo toga da se uradi u tom pogledu. Na primer, dovoljan je podatak da se ne odazovu sve žene pozivu za skrining. Zbog stida ili nedostatka svesti o tome, još uvek postoje osobe koje ne shvataju važnost ovog jednostavnog pregleda za sopstveno zdravlje. Svemu ovome treba dodati i činjenicu da ljudi još uvek nisu dovoljno informisani o koristi vakcine protiv HPV virusa“.
Za pravilnu prevenciju raka ne sme se zaboraviti važnost primene pravilnog načina života koji podrazumeva zdravu ishranu, odvikavanje od pušenja i bavljenje odgovarajućom fizičkom aktivnošću.