Rana dijagnoza, odnosno otkrivanje bolesti u ranim stadijumima, od suštinskog je značaja za blagovremeno lečenje i poboljšanje šansi za uspeh terapija. Iz tog razloga je neophodno redovno se podvrgavati kontrolnim pregledima u svim uzrastima, kako opštim, tako i onim koji se obavljaju u cilju prevencije konkretnih oboljenja, kao što su tumori ili kardiovaskularne bolesti. Sa ove tačke gledišta, brz pristup medicinskim uslugama, posebno hitnim, je ključan, iako je često u koliziji sa jednom od najvećih slabih tačaka javnog zdravstvenog sistema: dugim listama čekanja za dijagnostičke analize i preglede lekara specijalista.
U ovom članku ćemo se pozabaviti time šta znači postavljanje rane dijagnoze i zašto je ista važna. Zatim ćemo ispitati koji su glavni instrumenti koje imamo na raspolaganju u tu svrhu, od skrining programa za rano otkrivanje raka do preventivnih pregleda kojima se treba podvrgavati periodično. Osim toga, detaljnije ćemo se osvrnuti na problem čekanja koje je često predugo za korišćenje zdravstvenih usluga u javnom zdravstvu, šta zakon predviđa i kako zaštititi svoje pravo na zdravlje.
ŠTA JE RANA DIJAGNOSTIKA I ČEMU SLUŽI
Postavljanje rane dijagnoze znači otkrivanje bolesti u početnim fazama: u slučaju tumora, na primer, ekvivalentno je otkrivanju u ranim stadijumima, kada je najverovatnije lokalizovan, odnosno ograničen na određeno područje ili organ u kome je nastao, nije se još proširio na druge delove organizma putem metastaza i često ne daje simptome. To je oblik sekundarne prevencije jer se sastoji u otkrivanju patologije koja je već prisutna. Primarna prevencija, s druge strane, ima za cilj smanjenje rizika od razvoja bolesti kroz usvajanje dobrih navika i ispravan način života.
Pravovremena dijagnoza omogućava brže lečenje svake patologije. Ova brzina intervenisanja je neophodna da bi lečenje bilo efikasnije i da bi se poboljšala prognoza ishoda.
Ranom dijagnostikom takođe može da se omogući upotreba manje agresivnih terapija. Kako ističe AIRC, fondacija za istraživanje raka, u slučaju tumora rana dijagnoza može da omogući upotrebu lekova koje organizam bolje podnosi i sa manje neželjenih efekata i pribegavanje manje invazivnim hirurškim intervencijama. Naročito u nekim situacijama, brzo utvrđivanje prisustva bolesti igra ključnu ulogu jer može da poveća šanse ne samo za izlečenje, već i za preživljavanje: neoplazme predstavljaju najemblematičniji primer. Međutim, rana dijagnoza je važna za svaku bolest, jer omogućava da se odmah odredi najprikladniji terapeutski put za poboljšanje kvaliteta života i izbegavanje rizika od komplikacija.
Hajde da istražimo glavne instrumente koje imamo na raspolaganju za brigu o svom zdravlju.
pixelfit/gettyimages.it
SKRINING PROGRAMI ZA RANU ONKOLOŠKU DIJAGNOSTIKU
U Italiji, prema uputstvima Ministarstva zdravlja, postoje skrining programi za ranu dijagnostiku karcinoma dojke, grlića materice i kolorektalnog karcinoma. Reč je o analizama koje besplatno nudi Nacionalna zdravstvena služba i koje se sprovode na određenim delovima stanovništva koji su, po polu i starosti, posebno u opasnosti od razvoja ovih oblika raka. Uopšteno govoreći, cilj je da se bolest otkrije u ranoj fazi, pre nego što se ispolji, kako bi se osoba sa njom suočila na brži način i samim tim efikasnije. Skrining se ne sastoji u jednoj analizi, već u ponavljanju određenih testova u pravilnim intervalima, koji variraju u zavisnosti od vrste tumora.
Kako podseća AIRC fondacija (Italijansko udruženje za istraživanje raka), za ranu dijagnozu raka dojke, žene između 50 i 69 godina starosti se pozivaju da urade mamografiju svake dve godine, radiografski pregled koji omogućava da se vidi prisustvo još neopipljivih čvorića koji mogu da se razviju u tumorsku tvorevinu.
Za rak grlića materice referentni pregled za žene između 30 i 65 godina starosti je HPV (humani papiloma virus) test koji se ponavlja svakih 5 godina, dok je za žene između 25 i 29 godina to Papa-test, koji mora da se radi svake 3 godine. Oba testa se sastoje od uzimanja uzorka ćelija iz grlića materice da bi se utvrdilo eventualno prisustvo anomalija: HPV test omogućava da se otkriju tragovi DNK iz sojeva HPV-a visokog i srednjeg rizika, odnosno infekcije papiloma virusom koje mogu da prerastu u rak, dok Papa test otkriva promene koje su već prisutne u tkivima.
Naposletku, kod kolorektalnog karcinoma preporučuje se analiza na prisustvo okultnog krvarenja u fecesu (SOF) i za muškarce i za žene, koja se obično vrši svake dve godine u starosnoj dobi od 50 do 70 godina. U slučaju pozitivnog rezultata, indikovano je uraditi kolonoskopiju, pregled unutrašnjeg zida debelog creva koji pomoću posebne sonde omogućava da se uoči prisustvo polipa i tumora.
Metode sprovođenja ovih kampanja skrininga i starosne grupe koje su uključene mogu da se razlikuju od regije do regije.
ZNAČAJ PREVENTIVNIH PREGLEDA
Pored pristupanja programima skrininga, važno je voditi računa i o svom zdravlju kroz spontanu prevenciju, odnosno redovno se podvrgavati opštim i specijalističkim pregledima, korisnim za uspostavljanje rane dijagnoze, ne samo tumora, već i bilo koje druge patologije: periodični sistematski pregledi, u stvari, omogućavaju redovno praćenje zdravstvenog stanja i otkrivanje eventualnih problema bez odlaganja. Dobro je imati redovne kontrolne preglede i u odsustvu simptoma, jer, nažalost, mnoge bolesti postaju simptomatske tek u poodmakloj fazi ili se ispoljavaju nespecifičnim poremećajima koji ne predstavljaju uvek alarm za uzbunu. Za svaku starosnu grupu postoji preporučeni raspored pregleda i dijagnostičke pretrage, koje se u nekim slučajevima razlikuju za muškarce i žene.
Zdravstvena prevencija za žene, pored opštih kontrola kao što su analize krvi, oftalmološki pregledi, endokrinološki testovi za procenu zdravlja štitaste žlezde, stomatološki pregledi, obuhvata i analize za dijagnozu patologija koje su specifične za žene, na primer ginekološke preglede koji su korisni za sprečavanje nastanka tumora kao što su tumori dojke, grlića materice i jajnika, ali i da identifikuju neonkološke patologije, kao što su policistični jajnici i fibrom materice.
Na isti način, zdravstvena prevencija za muškarce, pored opštih pregleda predviđenih i za žene, uključuje i specijalističke preglede, na primer androloške i urološke, koji su važni za praćenje zdravstvenog stanja genitalnog sistema i prevenciju patologija kao što su rak prostate, varikokela i hidrokela.
Naravno, pored zakazivanja redovnih periodičnih analiza i pregleda čak i ako se osoba dobro oseća, u slučaju pojave smetnji važno je obratiti se lekaru opšte prakse, koji će nakon procene kliničkog stanja pacijenta moći da ga uputi na dalje detaljne analize i preglede. U zavisnosti od problema koji treba istražiti, mogu da budu potrebne specijalističke konsultacije, na primer kardiološki ili dermatološki pregled, kliničke analize kao što su analize krvi i urina, instrumentalni dijagnostički testovi kao što je EKG (elektrokardiogram), kako u mirovanju tako i pod naporom, za snimanje električne aktivnosti srca i utvrđivanje prisustva srčanih oboljenja ili poremećaja ritma (aritmija), dijagnostičke imidžing analize kao što su skener (CT) i magnetna rezonanca (MRI), koje se koriste za istraživanja u mnogim oblastima, od neuroloških i onkoloških, preko srčanih, do snimanja skeleta i mnogih delova tela.
PeopleImages/gettyimages.it
RANA DIJAGNOSTIKA: ULOGA PRAVOVREMENOG PRISTUPA ZDRAVSTVENIM USLUGAMA
Za potrebe rane dijagnostike, pored analiza i pregleda propisanih za procenu zdravstvenog stanja, neophodno je to učiniti u kratkom periodu, posebno u slučaju hitnih kontrola: brzina pristupa zdravstvenim uslugama igra ključnu ulogu, posebno za patologije kao što su tumori, za koje pravovremenost u otkrivanju i lečenju često ima odlučujući uticaj na prognozu bolesti.
Za sve zdravstvene usluge, lekar opšte prakse i specijalista su dužni da u receptu navedu klasu prioriteta, odnosno vremenski opseg u okviru koga treba obaviti analizu ili pregled radi zaštite zdravlja pacijenta. Ovo je predviđeno referentnim nacionalnim zakonodavstvom o listama čekanja, konkretno, Nacionalnim planom za liste čekanja (PNGLA) 2019-2021 Vlade Italije, kojim se utvrđuju četiri prioritetne klase:
- Klasa U (Hitno – Urgente na italijanskom, prim. prev.), koja obuhvata zdravstvene usluge koje treba pružiti što je pre moguće, a u svakom slučaju u roku od 72 sata;
- Klasa B (Uskoro (u kratkom roku) – Breve na italijanskom, prim. prev.), predviđena za zdravstvene usluge koje moraju da se pruže u roku od 10 dana;
- Klasa D (Odloženo – Differibile na italijanskom, prim. prev.), koja označava zdravstvene usluge koje treba pružiti u roku od 30 dana, u slučaju pregleda, u roku od 60 dana u slučaju dijagnostičkih testova;
- Klasa P (Planirano – Programmata, na italijanskom, prim. prev.), koja se koristi za zdravstvene usluge koje nisu hitne i koje treba pružiti u roku od 120 dana.
Vladin Nacionalni plan za liste čekanja (PNGLA) se stara o tome da se ovi vremenski okviri poštuju kako bi se građanima osigurao pristup zdravstvenoj nezi i zaštitilo njihovo pravo na zdravlje.
Nažalost, regulatorna uputstva se često sukobljavaju sa realnošću i činjenicama, što pokazuje i „Građanski izveštaj o zdravlju. Prava građana i federalizam u zdravstvenoj zaštiti“, nedavno istraživanje inicijative pod nazivom “Cittadinanzattiva” koja fotografiše veoma duge liste čekanja koje karakterišu javni zdravstveni sistem i koje se tiču svih vrsta usluga. Kada je reč o dijagnostičkim pretragama, na mamografiju se čeka skoro dve godine, na ultrazvuk 375 dana, na skener (CT) 365 dana, na magnetnu rezonancu 180 dana. Situacija nije drugačija ni kada je reč o specijalističkim pregledima: na dermatološki, oftalmološki ili endokrinološki pregled se u proseku čeka oko 300 dana, na ginekološki više od 100, na pregled kod urologa 80 dana. Ova kašnjenja neminovno dovode do kasnih postavljanja dijagnoza.
Suočeni sa teškoćama obavljanja važnih analiza i pretraga preko Nacionalne zdravstvene službe, mnogi građani se obraćaju privatnom zdravstvu, koje ima kraće vreme čekanja na analize i preglede, ali pruža zdravstvene usluge koje se plaćaju i opterećuju porodični budžet. Ovaj faktor može da primora osobu da odustane od lečenja i kontrolnih pregleda kako ne bi morala da se suoči sa neočekivanim troškom koji nije u mogućnosti da podnese: iz nedavnog istraživanja ISTAT-a „Pravedno i održivo blagostanje u Italiji“ o kvalitetu javnih usluga, proizilazi da u 2021. godini više od jednog građanina od deset nije bilo u mogućnosti da se podvrgne specijalističkim pregledima ili analizama zbog ekonomskih problema ili poteškoća u pristupu zdravstvenoj usluzi, što je značajno povećanje u odnosu na prethodne godine.
Pomoć za prevazilaženje poteškoća u pristupu javnim zdravstvenim uslugama i obavljanje pregleda i analiza u kratkom roku i po razumnim cenama predstavlja dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Ovaj alat, u stvari, omogućava da se osoba obrati zdravstvenim ustanovama koje su pristupile programu i da ima pristup odabranim zdravstvenim uslugama po sniženim cenama ili uz potpunu ili delimičnu nadoknadu nastalih troškova. Primer za to je bronzini paket DDOR dobrovoljnog zdravstvenog osiguranje koji obezbeđuje pokriće za sistematski, kao i određeni broj pregleda lekara opšte prakse i specijalista.
IZVORI:
https://www.airc.it
https://www.ieo.it
https://www.lilt.it/
https://www.salute.gov.it/
Autorka članka: Ticijana Landi (Tiziana Landi), 17. maj 2023.
Izvor: https://blogunisalute.it/diagnosi-precoce/