Tokom godišnjeg odmora, kao što znamo, i naš režim ishrane ide na odmor! Alkoholni aperitivi na plaži, sladoledi, pivo u tradicionalnim stranim lokalima često predstavljaju ambijent za obilato roštiljanje sa prijateljima i večere sa više jela, pogotovo ukoliko destinacija na kojoj smo na odmoru ima tipičnu kuhinju “udaljenu” od naše, koja je apsolutno vredna eksperimentisanja u svim svojim varijacijama. Međutim, i naši životni ritmovi ometaju naše navike u ishrani, potpuno različite od onih na koje je naš organizam navikao: zapravo, odmor je zaista odmor samo ukoliko možemo da legnemo u krevet kasno uveče, ne plašeći se noćne more u vidu jutarnjeg alarma.
Zato hajde da odagnamo osećaj krivice: kršenje režima ishrane na nekoliko dana neće poništiti sve žrtve koje smo do tada podneli, jer organizam, srećom, ima mehanizme samoregulacije koji će mu pomoći da se prilagodi privremenoj promeni naših navika u ishrani.
Međutim, uvek je dobro imati na umu neke mere predostrožnosti koje treba primeniti tokom i posle letnjih odmora: da vidimo koji su mogući rizici nepravilne ishrane i koje su namirnice najpogodnije za detoksikaciju organizma posle godišnjeg odmora.
Alexander Mazurkevich / Shutterstock.com
NAVIKE U ISHRANI TOKOM GODIŠNJEG ODMORA: KAKVI SU RIZICI?
Osim ukoliko ne patimo od intolerancije na određenu hranu, kardiovaskularnih bolesti ili patologija koje ograničavaju naš izbor hrane u svakom trenutku, ne dozvoliti sebi nekoliko malih izuzetaka od pravila bi bilo depresivno! Međutim, to nas ne sme dovesti do toga da izgubimo iz vida drevni i vanvremenski latinski princip umerenosti: stoga je u redu prepustiti se nekom iskušenju, ali bez preterivanja! Loša „ishrana tokom odmora“ bi, u stvari, mogla da nam izazove prilično dosadne tegobe i pokvari i odmor i povratak, kao što su, na primer:
- Pojave akutne dijareje
- Poremećaji i tegobe na nivou stomaka
- Dispeptične pojave ili loše varenje usled nastanka gastritisa ili intolerancije na neuobičajenu hranu
- Problemi sa crevima i jetrom.
U nekim slučajevima, za borbu protiv istih biće dovoljno da se nastavi sa redovnom ishranom i kratkotrajno sledi režim ishrane za detoksikaciju. U drugim slučajevima, međutim, može da bude neophodno farmakološko lečenje, kojem se treba podvrgnuti prema uputstvu svog lekara.
Ali koji su glavni uzroci ovih poremećaja na odmoru?
Fiksni meni
Kada planiramo odmor, ono što nas vodi u izboru smeštaja je skoro uvek odnos kvaliteta i cene: čisto i prijatno okruženje po ne previsokim cenama, po mogućnosti sa uključenim pansionom. Izbor koji se prevodi u uobičajenu formulu „fiksnog menija za ručak i večeru“, koliko je zgodan, toliko je i obavezujući, jer nas primorava da se držimo predloga restorana hotela, kruzera i turističkih naselja, a često i da privremeno ostavimo po strani naše navike u ishrani.
Zato odustajemo od kontrole unosa masti, ugljenih hidrata i nadražujućih namirnica, kao i alkoholnih pića: uostalom, tanjir „masnog glatkog oblića (vrsta ribe, prim. prev.)” i „prženih pečuraka” (da se izrazimo poput Beninjija – replika iz filma “Život je lep”, prim. prev.), nikada nikoga nije ubio!
Ako su vaše odredište planine, imajte na umu sledeće: vazduh na velikoj nadmorskoj visini podstiče apetit, a odupiranje tanjiru picokera (vrsta testenine, prim. prev.), fondu (vrsta topljenog sira, prim. prev.) iz doline Aoste ili tipičnim suhomesnatim proizvodima bi zaista bio zločin!
Isto tako, bilo bi neoprostivo otići iz nekog mesta, a da se ne probaju tipična jela i domaća vina ukoliko se nađete u inostranstvu: kako istražiti i doživeti kulturu jedne zemlje, a da se ne približite njenim gastronomskim tradicijama?
Aperitivi i predjela: obratite pažnju na namirnice koje se loše čuvaju
Kako odbiti koktel Mohito na plaži, uz kanapee na bazi ribe, ili hladno pivo nakon šetnje po planinama? Aperitiv je leti gotovo neizostavni ritual, posebno za mlađe ljude koji pre večernjeg izlaska često imaju naviku da večeru zamene alkoholnim pićem i malim zalogajima na bazi švedskog stola. Naš organizam će sigurno moći da nam oprosti, pod uslovom da pazimo na sadržaj poslužavnika na stolovima barova i pabova: vrlo uobičajeni kanapei na bazi sosa od tunjevine sadrže zamke koje bi mogle skupo da nas koštaju. U stvari, neke namirnice, ukoliko se dugo ostave van frižidera, posebno u sezoni toplog vremena, lako napadaju patogeni koji izazivaju akutni enterokolitis, zapaljenje tankog i debelog creva. Zato je bolje da pažljivo pregledate njihov izgled pre nego što se bacite na švedski sto, i da proverite da li su “zalogajčići” i druga predjela u dobrom stanju i da li se menjaju određenom učestalošću.
Nema leta bez sladoleda i zaslađenih napitaka
Večere i aperitivi podrazumevaju alkoholna pića ili bezalkoholna pića, ali zaslađena. Večernje šetnje obalom i gradom, kao i vrela popodneva na plaži gotovo su uvek isprekidani sladoledom, granitom, zaslađenim napicima koji su manje ili više gazirani. Sve ovo su namirnice koje, ukoliko se konzumiraju umereno, ne nanose značajnu štetu našem organizmu. Međutim, treba imati na umu da njihova prekomerna konzumacija, osim što je štetna za one koji pate od gojaznosti, visokog holesterola, srčanih bolesti i dijabetesa, može da izazove i probleme sa crevima: previše šećera, zapravo, može da prouzrokuje promene u bakterijskoj flori.
REŽIM ISHRANE ZA DETOKSIKACIJU: KOJE NAMIRNICE IMAJU OVO DEJSTVO KAKO BISMO „PROČISTILI“ ORGANIZAM NAKON GODIŠNJEG ODMORA?
Prvo pravilo koje treba slediti kako bi se organizam pročistio od „viška nastalog tokom godišnjeg odmora“ jeste da se smanji unos hrane bogate mastima, konkretno, namirnica bogatih zasićenim mastima (kao što su suhomesnati proizvodi), hrane koja je previše začinjena. Osim toga, ukoliko to može da utiče na naše tegobe, bolje je da na neko vreme obustavimo unos bilo koje vrste alkohola, zajedno sa zašećerenim i previše hladnim pićima. Umesto toga, treba da povećamo potrošnju voća i povrća, integralnih žitarica i lako svarljivih namirnica, i da ne zaboravimo da pijemo najmanje 1 i po litar vode dnevno: poznato je da voda pomaže našem organizmu da eliminiše toksine i otpadne materije, u kombinaciji sa delovanjem creva.
Naposletku, ukoliko primetite promenu u pravilnosti rada creva, možete da razmotrite mogućnost upotrebe probiotika: mlečnih fermenata ili, po potrebi i strogo pod lekarskim receptom, antibiotika. Mada, dobro je znati da za suzbijanje problema privremenog zatvora ponekad može da bude korisno uzeti blagi slani laksativ i primenjivati režim ishrane bogat vlaknima, uključujući povrće u bilo kom obliku.
Fermentisana hrana: prednosti
Sve češće čujemo nešto o tome, a to bi moglo da nas navede na pomisao da je reč o prolaznoj modi. Izvan trendova u gastronomskoj oblasti, međutim, dobro je znati da su koristi koje fermentisana hrana donosi organizmu stvarne i višestruke.
Prvi organ koji ima koristi od njihovog unosa su creva: hrana podvrgnuta ovom procesu, u stvari, stimuliše crevnu bakterijsku floru, koja zauzvrat može da usmeri našu imunološku odbranu.
Fermentacija takođe čini creva bogatim enzimima, koji pomažu da se skrob i proteini lakše obrade, što ih čini svarljivijim. Zato slobodno nastavite sa konzumiranjem jogurta, kefira, testenine od beskvasnog testa, misoom, tempehom i fermentisanim povrćem, hranom koja je idealna za pročišćavanje organizma. Naravno, sve ove namirnice su poželjne samo ukoliko ne postoji intolerancija na kvasac ili fermentisanu hranu.
REŽIM ISHRANE ZA DETOKSIKACIJU ORGANIZMA POSLE GODIŠNJEG ODMORA: JEDAN TIPIČNI DAN
Za početak, evo primera šta bi trebalo da jedete tokom dana kako biste primenili režim ishrane za pročišćavanje organizma:
Doručak
Smuti od voća i povrća, ili sveže voće sa jogurtom s niskim sadržajem masti i ovsenim pahuljicama
Ručak
Obrok salata od sirovog ili fermentisanog povrća, sa celim zrnima žitarica i klicama, začinjena lanenim uljem ili sosom od jogurta. Ukoliko želite, uz nju možete da konzumirate i hleb napravljen od beskvasnog testa.
Užina
100 grama bobičastog voća ili, uopšteno uzevši, sezonskog voća
Večera
Belo meso ili riba sa povrćem kuvanim na pari, uz galete od integralnog ovsenog brašna.
Ako nas opuštena atmosfera godišnjeg odmora “primorava” da napravimo neke male izuzetke, važno je da nikada ne zaboravimo da je uravnotežena ishrana jedno od glavnih pravila zdravog života. Ovo još više važi za osobe koje pate od dijabetesa, hiperholesterolemije i, uopštenije, od kardiovaskularnih poremećaja: konkretno, u ovim slučajevima može da bude korisno pratiti personalizovani program kojim se nadzire zdravlje našeg srca, a koji su osmislili lekari koji redovno prate naš način života i navike u ishrani, ukazujući tamo gde je potrebno na „granicu koja ne sme da se prekorači“.
Autorka članka: Silvija Triđilio (Silvia Trigilio), 24. avgust 2023.
Izvor: https://blogunisalute.it/dieta-depurativa-post-vacanza-cosa-mangiare/