Vodič za samopregled dojki

Rak dojke je najučestaliji od svih karcinoma koji se javljaju kod žena. Zvanični podaci pokazuju da svake godine u Srbiji oboli oko 4.600 žena. Bilo koje odstupanje u izgledu dojki ili njihovoj strukturi znak su da se žena odmah javi lekaru, koji će odrediti dalje dijagnostičke procedure. Samopregled dojki povećava verovatnoću ranog otkrivanja tumora, a[…]

Imunoterapija: lečenje alergije bez kortikosteroida sa dugoročnim efektom

Kijanje, curenje i svrab nosa, crvenilo i svrab očiju, naduvenost, crvenilo i plihovi po koži već su poznati simptomi alergija. Broj osoba sa alergijskim reakcijama je u stalnom porastu, a prema zvaničnim statistikama u Srbiji od različitih oblika alergije pati oko trećine stanovništva. Najčešći alergeni su: – ambrozija, polen drveća, trave – životinjska dlaka –[…]

Smena godišnjih doba: simptomi i tegobe

I kada dođe zima i kada temperature porastu i približi se proleće, mnogi ljudi se lako razbole. Vrhunci zaraze gripom se, naime, ne javljaju samo u jesen već i u periodu između februara i marta. Među simptomima su  umor, problemi sa varenjem i poremećaji raspoloženja: efekti promene godišnjeg doba su promenljivi i subjektivni. O njima[…]

Bifidobakterije: šta su i čemu služe

U ljudskom organizmu postoji mnogo bakterija – nekoliko triliona, da budemo precizniji – koje obavljaju važne funkcije u održavanju dobrog zdravlja. Među njima su bifidobakterije, koje kolonizuju gastrointestinalni trakt i naročito su korisne za organizam, jer podstiču probavne procese i pomažu u sprečavanju infekcija. Hajde da produbimo ovu temu, da bolje razumemo šta su ovi[…]

Šta je i kako funkcioniše lečenje posttraumatskog stresnog poremećaja metodom EMDR?

EMDR je akronim od Eye Movement Desensitization and Reprocessing (Desenzibilizacija pokretima očiju i ponovna obrada) i ukazuje na psihoterapeutsku metodu kojom se leče različite patologije, uključujući posttraumatski stresni poremećaj, poznat kao PTSP, post-traumatic stress disease. U ovom članku ćemo produbiti ovu temu i uz pomoć dr Elizabete Skalambre, psihološkinje i psihoterapeutkinje, govorićemo o tome šta[…]

Koji su rizici od sedelačkog načina života?

U kancelariji, kod kuće ispred televizora ili kompjutera, u tramvaju ili u kolima: koliko sati dnevno provodimo sedeći? Previše, a posledice ove loše navike nisu za potcenjivanje. U stvari, sedelački način života izlaže većem riziku od prerane smrti, čineći organizam ranjivijim za niz hroničnih degenerativnih bolesti, od srčanih oboljenja do dijabetesa. Ipak, iako studije i[…]