Seboroične keratoze su izrasline na koži koje mogu da se jave na različitim delovima tela. Grubog su i voštanog izgleda i ponekad mogu da podsećaju na melanom kože, ali su, na sreću, potpuno druga stvar: seboroična keratoza je, u stvari, bezopasna izraslina i obično ne zahteva lečenje, osim ako ne stvara posebnu nelagodnost ili estetski problem. Hajde da saznamo nešto više o ovom stanju, o tome kako se ono manifestuje i koji su uzroci za njegov nastanak.
ŠTA JE SEBOROIČNA KERATOZA I KAKO SE MANIFESTUJE
Seboroična keratoza je benigna lezija koja se javlja kao zadebljanje kože i mnogo puta je nalik na bradavice. Ova izraslina je češća kod ljudi starijih od 50 godina i osoba obično ima više od jedne izrasline ove vrste na telu.
Seboroične keratoze mogu da budu različitih boja, na primer bež, tamno smeđe ili crne. Imaju ljuskav, voštani izgled i podsećaju na krastu, blago su izdignute iznad nivoa kože, oblik im je ovalni ili okrugli, dok dimenzije variraju i kreću se od manje od jednog centimetra do više od dva centimetra. Mogu da se jave na različitim delovima tela, posebno na licu, vratu i trupu – kod ljudi sa tamnom kožom obično se formiraju oko jagodičnih kostiju – polako rastu i ponekad svrbe.
Lipowski/gettyimages.it
Seboroičnu keratozu ne treba mešati sa aktiničnom keratozom koja se smatra opasnom jer može da preraste u rak, dok se kod seboroične to ne dešava, a razlikuje se po tome što su fleke izolovanije, deblje i tvrđe u odnosu na seboroičnu keratozu.
ŠTA UZROKUJE NASTANAK SEBOROIČNE KERATOZE?
Još uvek nije poznato šta tačno uzrokuje seboroičnu keratozu. Smatra se, međutim, da će ljudi sa porodičnom anamnezom ove pojave imati veću verovatnoću da se kod njih razvije seboroična keratoza. Kao što je već rečeno, izrasline imaju tendenciju da se češće pojavljuju sa godinama. Osim toga, kako objašnjava Američka akademija za dermatologiju (American Academy of Dermatology), neke studije tvrde da je nastanak seboroičnih keratoza povezan sa izlaganjem suncu; imajući u vidu da se formiraju i na delovima kože koji su zaštićeni od sunčevih zraka, potrebna su dalja istraživanja da bi se ova hipoteza potvrdila ili opovrgla. Ono što je sigurno jeste da seboroične keratoze nisu zarazne.
SEBOROIČNA KERATOZA: KAKO SE LEČI?
Kao što je već napomenuto, seboroične keratoze su bezopasne lezije i obično ne zahtevaju lečenje. U nekim slučajevima, međutim, može da bude potrebno da se uklone, na primer, ako uzrokuju nelagodnost (ukoliko mogu lako da se iziritiraju u kontaktu sa nakitom i odećom) ili zbog estetskog faktora. Među tehnikama koje se koriste za njihovo uklanjanje su:
- krioterapija, koja podrazumeva upotrebu tečnog azota za uništavanje izraslina: u suštini, izraslina se zamrzne da bi se izazvalo njeno odvajanje od kože;
- kiretaža, pri kojoj se lezija struže posebnim alatom koji se naziva „kireta“;
- elektrokauterizacija, postupak koji uključuje upotrebu instrumenta zagrevanog električnom strujom za kauterizaciju tkiva koje treba ukloniti;
- laserski tretmani.
CasarsaGuru/gettyimages.it
KADA SE TREBA OBRATITI LEKARU?
Seboroična keratoza je bezopasno stanje koje ne bi trebalo da izaziva zabrinutost. Pa ipak, ako imate nedoumice u vezi sa prirodom izrasline – s obzirom na to da bi njen izgled mogao da se pomeša sa melanomom kože ili aktiničnom keratozom – uvek je dobro obratiti se lekaru radi veće opreznosti: stručnjak će, uopšteno govoreći, biti u stanju da prepozna seboroičnu keratozu jednostavnim posmatranjem lezije.
Osim toga, preporučljivo je potražiti savet lekara ukoliko:
- se pojavljuje mnogo izraslina za kratko vreme;
- izraslina brzo raste, postaje crna, svrbi i krvari, što su sve znaci zbog kojih bi moglo da se posumnja na rak kože;
- lezije se nadražuju ili krvare u kontaktu sa odećom: u ovoj situaciji, kako je objašnjeno, moglo bi biti korisno da se izrasline uklone.
Kao što smo videli, seboroična keratoza nije zabrinjavajuće stanje. U svakom slučaju, uvek treba da imamo na umu da je neophodno obratiti se lekaru u slučaju sumnji i neprestano brinuti o svojoj koži, počev od pravilnog izlaganja sunčevoj svetlosti.
Ostali izvori:
gavazzeni.it
mayoclinic.org
aad.org
fondazioneveronesi.it
Izvor: https://blogunisalute.it/cheratosi-seborroica/