Novorođenčad svakodnevno iznenađuju i roditelji ne znaju uvek kako da reaguju ili da se nose sa iznenađenjima. Mnogi roditelji primećuju iznenadne promene kod svog deteta, naročito tokom prve godine života, do te mere da ne mogu da ga prepoznaju i da se razbija rutina „papica-spavanjac-maženje” koja je teškom mukom uspostavljena. Na primer, često se dešava da mirno dete, koje lepo spava i retko plače, iznenada postane nemirno, neutešno plače i traži dojku (ili flašicu) neočekivano često ili duže nego prethodnih dana. Šta se dešava? Ne paničite: sve su ovo alarmi za ono što se zove „skokovi u razvoju” novorođenčeta, odnosno „skok napred” u fizičkom, motoričkom, psiho-emotivnom ili kognitivnom razvoju, koji se događaju u nekim preciznim fazama procesa rasta deteta.
Saznanje da je reč o čestim i fiziološkim epizodama je svakako ohrabrujuće, ali je ključno da su roditelji dobro obavešteni. U ovom članku ćemo videti kako da se prepoznaju skokovi u razvoju i, naročito, kako da se suočimo s njima s radošću.
ilkercelik/gettyimages.it
SKOKOVI U RAZVOJU NOVOROĐENČETA: ŠTA JE TO?
I sa fiziološke tačke gledišta rast nije linearan proces. U nekim životnim trenucima se dete brže razvija, a u drugim se čini da usporava, čak i da nazaduje. Skokovi u razvoju su upravo to, ubrzani razvojni put, neka vrsta „skoka” kada težina, dužina i obim glave iznenada rastu. Značajan, potpuno fiziološki rast: dete traži da jede više i češće jer se povećavaju njegove energetske potrebe. Ponekad tokom ovog prelaznog perioda mališan može da dostigne ključni period u svom razvoju i možda nauči da stekne novu sposobnost.
Kada se dešavaju skokovi u razvoju?
Skokovi u razvoju počinju već tokom prvih nedelja života novorođenčeta i završavaju se tokom puberteta, kada se događa poslednji skok koji označava konačan prelaz iz detinjstva u odraslu dob. Pozitivan aspekt jeste upravo to što su to epizodne faze, dakle ograničenog su trajanja, i po njihovom završetku roditelji mogu da pronađu novu ravnotežu.
Uopšteno govoreći, takozvani skokovi u rastu se dešavaju otprilike posle:
- 10 dana/2 nedelje
- 6 nedelja
- 3-4 meseca
- 6 meseci
- 8-10 meseci
- 12 meseci.
Uzimajući ovo u obzir, dobro je nešto detaljnije objasniti. Svaka trudnoća je drugačija i svako dete je drugačije: eksperti savetuju da se „pažljivo rukuje” ovim vremenskim periodima, da se ne bude previše rigidan u određivanju rokova i u opsesivnom kontrolisanju dužine i težine. Postoji, naime, rizik da se kod roditelja jave zabrinutost, nemir i osećaj neprimerenosti jer oni vide da njihova deca ne zadovoljavaju ove parametre. Osim toga, do skoka u rastu može da dođe i u drugim periodima osim u onim „po p.s-u”, naročito ako postoje poteškoće s dojenjem; u nekim slučajevima signali za ove skokove mogu da budu veoma očigledni, kod nekih drugih mogu i da se ne manifestuju; stoga savetujemo da se ne brinete previše, ali da svakako pratite razvoj svog deteta s pedijatrom.
Jelena Danilovic/gettyimages.it
KAKO SHVATITI DA JE REČ O SKOKU U RAZVOJU?
Uopšteno govoreći, skokovi u razvoju ne prolaze neprimećeni i prate ih prilično očigledni „simptomi” kao što su:
- veća potražnja za mlekom
- uznemirenost tokom podoja
- česte epizode plača
- promene stanja sna ili mirnih trenutaka, uz poteškoće u zaspivanju i česta buđenja
- osećaj nervoze i nemira
- veća potreba za umirenjem i fizičkim dodirom
- nemir oko razdvajanja, naročito od majke.
Kako ih primetiti? Dete, koje je inače mirno, iznenada počinje da pokazuje znake uznemirenosti, traži veći podoj, spava manje, potpuno razbija rutinu koju su mu roditelji stvorili do tog trenutka. Kao što je navedeno, ovo je opis situacije u glavnim crtama: u nekim, ređim, slučajevima glad može da se smanji, a u drugim dete može više da spava. Skokovi u rastu nisu isti za sve i njihov intenzitet može biti različit. Ima dece koja proživljavaju ove skokove uz prelaz, bez pokazivanja posebnog nemira ili promena u ponašanju, i druge koja ne prolaze kroz ovaj period „izuzetnog” rasta.
KAKO SE SUOČITI SA SKOKOVIMA U RAZVOJU
Skokovi u razvoju mogu da imaju negativan uticaj na roditelje ako nisu dobro informisani i ako ih promene iznenade. Ove iznenadne promene mogu da obeshrabre, destabilizuju i stvore nemir i zabrinutost jer roditelji ne znaju kako da se ponašaju i, naročito, kako da se s njima suoče.
Prvo što treba da se uradi možda izgleda banalno, ali je i najvažnije: treba biti strpljiv i biti svestan toga da simptomi skokova u razvoju obično traju od nekoliko dana do najviše jedne nedelje i onda se situacija ponovo stabilizuje. Koliko god to izgledalo teško, dobro je izbegavati što je više moguće ponašanja i reakcije praćene besom, čime se rizikuje da se novorođenče još više uznemiri. Osnovno je zadovoljiti njegove potrebe, prihvatajući povećanu potražnju za hranom i pažnjom. Od suštinske je važnosti i pružiti podršku majci, naročito ako doji ili ako pati od depresije post partum. Ako joj niko nije govorio o skokovima u razvoju deteta i ako je ostavljena sama da se s njima suoči, žena može teško da proživljava ove skokove u ponašanju novorođenčeta i, naročito, veću potrebu za mlekom, što može da dovede do toga da prestane s dojenjem.
Treba objasniti još nešto: upravljanje skokom u rastu zavisi i od načina na koji se dete hrani. Drugačije se, naime, reaguje u zavisnosti od toga da li se beba hrani dohranom, majčinim mlekom ili mešano.
svetikd/gettyimages.it
Skokovi u razvoju i dojenje
Kada su roditelji pronašli vezu između signala skoka u razvoju i stvarne povećane potrebe za mlekom, jedino što treba da se uradi jeste da se zadovolje potrebe novorođenčeta. Ako traži više mleka, dobro je češće ga dojiti. Kako navodi Uppa, ako novorođenče često mokri, otprilike 5-6 puta na dan i urin je bistar i isprlja se barem pet-šest pelena dnevno žućkastom stolicom, to znači da uzima ispravnu i dovoljnu količinu mleka.
U slučaju dohrane
Dojenje, međutim, nije uvek moguće. Ako se novorođenče hrani dohranom, preporučuje se da privremeno povećate količinu formule, barem dok se ne završi skok u razvoju. Kada se situacija stabilizuje i postigne se nova ravnoteža, može se vratiti na uobičajenu količinu mleka.
U slučaju kombinovanja dohrane i dojenja
U ovom slučaju se mora pokušavati što je više moguće da se nastavi s dojenjem, kombinujući ga s formulom samo u slučaju umora majke, veoma bliskih podoja ili kada posle podoja novorođenče i dalje deluje gladno.
Svaki dan proveden s novorođenčetom je novo otkriće: naš savet je da pokušate da ovo proživite s vedrinom i bez pokušaja da razvoj ugurate u tabele. U slučaju nedoumica ili brige u vezi sa zdravljem deteta, međutim, najbolje je uvek da zatražite pomoć od svog pedijatra. Ne ustručavajte se da tražite objašnjenja i dodatnu pomoć da biste se osećali dobro i, naročito, da bi mališan bio dobro.
Kako biste bili sigurni, vi i vaša porodica, svakako jedan od saveta je takođe, sklapanje polise Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u DDOR-u. Ova važna odluka treba da nađe svoje mesto na vašoj listi prioriteta, jer pruža ključnu podršku za očuvanje mentalnog zdravlja.
Izvori:
magazine.santagostino.it/scatti-di-crescita/