Oksimetar je mali instrument lak za upotrebu koji se uglavnom koristi kod pacijenata sa astmom, hroničnim bronhitisom, HOBP-om (hroničnom opstruktivnom bolesti pluća), upalom pluća, kako u bolnici, tako i u kućnim uslovima. Po izbijanju vanredne situacije povezane sa Covidom-19, Italijansko društvo za pneumologiju i Italijanska federacija porodičnih lekara, u nekim svojim obraćanjima savetovali su svima da nabave oksimetar, jer merenje zasićenosti krvi kiseonikom može biti korisno u slučaju drugih simptoma – poput groznice i kašlja – koji se potencijalno mogu pripisati koronavirusu i jednoj od njegovih najozbiljnijih komplikacija, intersticijalnoj upali pluća.
Pa da vidimo kako oksimetar radi, koje vrednosti meri i kako se može upotrebljavati.
ŠTA JE OKSIMETAR?
Oksimetar (koji se takođe naziva pulsni oksimetar) prilično je jednostavan medicinski uređaj za upotrebu, koji se koristi za merenje stepena oksigenacije krvi (zasićenosti krvi kiseonikom) i zbog toga služi za utvrđivanje da li su pluća u stanju da apsorbuju dovoljnu količinu kiseonika putem disanja. Oksimetrom se takođe može izmeriti srčana frekvenca odnosno puls.
Sastoji se od sonde u obliku stezaljke, koja se postavlja na prst jedne ruke, male jedinice za obradu podataka i monitora koji prikazuje rezultat merenja. Njegov rad zasnovan je na spektrofotometriji: dve LED diode koje emituju svetlost na različitim talasnim dužinama i koje se postavljaju na jedan krak stezaljke. Svetlosni talasi prolaze kroz tkivo, a zatim ih presreće detektor postavljen na suprotnom kraku stezaljke i procesorska jedinica analizira prikupljene podatke: hemoglobin zapravo apsorbuje zrake različitih talasnih dužina, u zavisnosti od toga da li je povezan sa kiseonikom ili ne. U stvari, hemoglobin vezan za kiseonik (HbO2) apsorbuje infracrvenu svetlost (1000 nm), dok nevezani hemoglobin (Hb) apsorbuje pre svega crvenu svetlost (700 nm). Na ovaj način je moguće odrediti vrednost saturacije koja će se pojaviti na monitoru instrumenta.
Svitlana Ozirna/gettyimages.it
Zbog čega postoji potreba da se znaju vrednosti zasićenosti krvi kiseonikom?
Oksimetar je koristan i neophodan u situacijama kada je neophodno brzo izmeriti saturaciju i srčanu frekvencu (puls). Ovo se može primeniti za:
- nadgledanje dva parametra kod hospitalizovanih pacijenata;
- nadgledanje dva parametra kod pacijenata koji boluju od respiratornih bolesti, poput bronhijalne astme, hroničnog bronhitisa, upale pluća, HOBP-a (hronične opstruktivne bolesti pluća);
- nadgledanja saturacije kod pacijenata sa sindromom apneje tokom spavanja (kratkotrajni prekid spoljašnjeg disanja ili pauza u disanju);
- procenu opšte respiratorne funkcije tokom pregleda specijaliste;
- procenu respiratorne funkcije kod pušača;
- utvrđivanje oštećenja respiratorne funkcije kod pacijenata izloženih zagađivačima.
Zasićenost krvi kiseonikom: koje nam informacije pruža?
Oksimetar, kao što smo već videli, meri oksigenaciju krvi, odnosno zasićenost krvi kiseonikom, što je vrlo važan pokazatelj za utvrđivanje da li pluća ispravno funkcionišu ili ne. Zasićenost se izražava procentualnom vrednošću koja, ako je ispod određenog praga, ukazuje na to da u krvi nema dovoljno kiseonika, odnosno da je telo u stanju hipoksemije. Konkretno, oksimetar može da registruje saturaciju:
- veću od 95% – normalno stanje;
- između 91% i 94%. U ovom slučaju postoji blaga hipoksemija, koja nije zabrinjavajuća, posebno kod pacijenata sa respiratornim oboljenjima;
- između 86% i 90%. Hipoksemija je umerena: potrebno je potražiti medicinsku pomoć, posebno u prisustvu drugih simptoma kao što je visoka temperatura;
- jednako ili manje od 85%, teška hipoksemija, koja zahteva brzu intervenciju.
Clementa Moreno/gettyimages.it
COVID-19: ZAŠTO OKSIMETAR MOŽE BITI KORISTAN?
Upala pluća koja se često javlja kao posledica i komplikacija Covida-19 je praćena smanjenjem zasićenosti krvi kiseonikom: upotreba oksimetra za praćenje ovog parametra, kod pacijenata koji pokazuju neke tipične simptome i nalaze se u izolaciji kod kuće ili još uvek čekaju rezultat testiranja, može biti vrlo korisna, jer nemaju uvek oni koji su u stanju hipoksemije ili slabog snabdevanja pluća kiseonikom kratak dah. Oksimetar, dakle, daje potpuniju sliku situacije i vrednosti merenja treba saopštiti porodičnom lekaru koji će moći da dâ savet kako dalje postupati.
Kako se koristi oksimetar
Upotreba oksimetra ne predstavlja nikakve rizike i nema kontraindikacije, jer je, s obzirom na jednostavnost upotrebe, ovaj instrument praktičan i dostupan svima. Da biste ga koristili, jednostavno ga uključite i do kraja umetnete prst u stezaljku. Nakon nekoliko sekundi, vrednosti zasićenosti krvi kiseonikom i pulsa pojaviće se na monitoru. Oksimetar se takođe može koristiti tako što se postavi na ušnu školjku; kod novorođenčadi, međutim, merenje se vrši na stopalu.
Poželjno je izvršiti nekoliko merenja na različitim prstima, koji moraju biti topli, naročito ako ovaj aparat koristite prvi put. Ovo je važno zapamtiti za one koji pate od bolesti cirkulatornog sistema, kao i Rejnoovog (Raynaud) fenomena koji uzrokuje hladne ruke: pre upotrebe oksimetra, možete dobro zagrejati prste trljajući ih drugom rukom. Vrednost koju treba uzeti u obzir je najveća izmerena.
microgen/gettyimages.it
Nedostaci oksimetra
Međutim, upotreba oksimetra ima ograničenja, polazeći od činjenice da neki uslovi možda neće dozvoliti pravilno merenje parametara: predugi nokti, kao i klasični lak za nokte i nadogradnja noktiju gelom mogu ometati merenje saturacije. Oksimetar takođe može da izmeri vrednosti koje ne odgovaraju stvarnoj situaciji ako se pacijent tokom merenja mnogo kreće, ako ima temperaturu nižu od 35° C ili u slučaju anemije, periferne vazokonstrikcije (suženja krvnog suda), prisustva metilen plave u krvotoku, aktivnog principa koji se koristi u nekim medicinskim tretmanima.
Pored upotrebe povezane sa identifikacijom komplikacija prouzrokovanih Covidom-19, glavni nedostaci ovog aparata leže u činjenici da ne otkriva razliku između oksihemoglobina (hemoglobin povezan sa kiseonikom) i karboksihemoglobina (hemoglobin povezan sa ugljen-monoksida), koja je veoma korisna u slučajevima trovanja ugljen-monoksidom.
Izvor:
blogunisalute.it