Razumevanje komunikacije sa novorođenčetom je avantura sa kojom se suočavaju svi novi roditelji. Ovi mališani, koji još ne umeju da govore, koriste druge načine da izraze ono što im je potrebno i emocije koje osećaju. Njihovo primarno sredstvo komunikacije je govor tela. Zahvaljujući signalima kao što su gestovi, izrazi lica i zvuci, novorođenčad „razgovaraju“ sa roditeljima i onima koji se brinu o njima, pružajući roditelijima sve najkorisnije naznake da shvate kako da učine da se njihovi mališani osećaju dobro. U ovom članku ćemo otkriti kako novorođenčad komuniciraju bez reči i pokušaćemo da prevedemo šta nam „govore“.
DA LI BEBE „RAZGOVARAJU“ SA NAMA? EVO ŠTA KAŽU STRUČNJACI
Prema mišljenju stručnjaka za razvoj dece, bebe komuniciraju govorom tela od samog rođenja. Iako nisu u potpunosti svesni značenja svojih gestova, mališani koriste niz signala za izražavanje potreba i raspoloženja.
Plač je, na primer, univerzalni znak upozorenja koji novorođenčad koriste da izraze nelagodnost ili potrebu. Međutim, to nije jedini alat koji im je na raspolaganju. Specifični pokreti, izrazi lica i zvuci mogu da ukažu na različita osećanja i potrebe, od gladi do umora, od nelagode do radoznalosti.
Elizabet Robson (Elisabeth Robson), porodična i dečija terapeutkinja specijalizovana za tretmane za bebe, decu i porodice, sačinila je i potom distribuirala program razvoja deteta „Baby Cues (Bebi znakovi): prvi jezik deteta“, kako bi pomogla roditeljima i starateljima da reaguju na svoju decu i komuniciraju sa njima na adekvatan način.
Sada već veoma popularna metoda „Baby Cues – Bebi znakovi“ zasnovana je na istraživanju koje je sprovela profesorka škole za medicinske sestre Ketrin Bernard, osnivačica Centra za mentalno zdravlje i razvoj novorođenčadi na Univerzitetu u Vašingtonu. Što se tiče odnosa između znakova odojčadi i interakcije roditelj-dete, Robson tvrdi da je „uočavanje znakova koje šalju odojčad veoma važno za privrženost“. Ovo pomaže da se stvori okruženje u kome se dete oseća bezbedno i zaštićeno, a takođe podstiče razvoj svesti deteta da je shvaćeno i da roditelji brinu o njemu.
Prema nedavnoj studiji objavljenoj u Psihološkom biltenu, osetljivost roditelja na prepoznavanje znakova svoje bebe može da bude važan indikator za uspostavljanje zdrave veze između roditelja i bebe.
Konkretno, istraživači sa Univerziteta u Amsterdamu (UvA) otkrili su da bebe razvijaju sigurne veze sa roditeljima koji uspevaju da često i tačno razumeju njihove želje i potrebe, proces poznat kao mentalizacija.
Studija iz 2017. objavljena u naučnom časopisu Psichological Science takođe je otkrila da je veća verovatnoća da će deca koja su razvila zdrave veze tokom adolescencije u školi imati bolje rezultate od dece koja su uspostavila nesigurne veze.
Stoga, ne samo da je poznata sposobnost male dece da komuniciraju neverbalnim znakovima, već su naučnici sve više saglasni da pravilno tumačenje govora tela novorođenčadi vodi ka čvršćim i trajnijim vezama između roditelja i dece.
U narednim paragrafima analiziraćemo signale koje bebe najčešće koriste za izražavanje emocija ili potreba.
AND-ONE/gettyimages.it
„SREĆAN/NA SAM!“: BEBA TO SAOPŠTAVA GOVOROM TELA
Jedan od najlepših osećaja za roditelja ili negovatelja novorođenčeta jeste prepoznavanje situacija u kojima je mališan srećan.
Znaci radosti kod novorođenčeta mogu da budu različiti. Spontani osmeh, na primer, jedan je od najočiglednijih načina na koji novorođenče izražava sreću. Pomeranje ruku i nogu takođe može da bude pokazatelj spokojstva: srećna novorođenčad često mašu udovima i radosno “šutiraju” u vazduhu. Osim toga, oni mogu da ispuštaju zvukove zadovoljstva i drže uperen pogled prema odrasloj osobi koja ih posmatra: sve su to znaci pozitivne i srećne interakcije.
ZNAKOVI KOJI UKAZUJU NA TO DA JE NOVOROĐENČE GLADNO
Umesto onoga što se obično misli, plač često predstavlja kasni signal gladi, te se naglašava važnost obraćanja pažnje na druge neverbalne indikacije koje mu prethode, kako bi se obezbedila adekvatna i pravovremena ishrana.
U stvari, pre nego što zaplaču, novorođenčad pokazuju potrebu da se hrane na druge načine: mogu da stave ruke na usta, pomeraju glavu u potrazi za dojkom ili flašicom ili postanu nemirni. Neka novorođenčad prestaju da sisaju palac kada su gladna, dok druga ispuštaju zvukove veoma intenzivnim, ritmičnim i upornim cvilećim tonom.
StockPlanets/gettyimages.it
KAKO ZNATI DA LI BEBU TREBA PRESVUĆI
Roditelji se često pitaju kako da znaju da li njihovo novorođenče treba presvući. Iako je najjednostavnije rešenje proveriti pelenu, postoje neki znaci koje novorođenče može odmah da pokaže kako bi ukazalo na nelagodnost. Ovi znaci uključuju plač, uznemirenost, crvenilo u licu ili pokušaj da se beba udalji od izvora neprijatnosti, eventualnim pomeranjem nogu ili ruku.
Obraćanje pažnje na ove signale može da pomogne roditeljima da unapred shvate kada je vreme da se promeni pelena bebi kako bi je što pre oslobodili neugodnog osećaja.
VREME JE ZA SPAVANJE: EVO KAKO NOVOROĐENČE TO “SAOPŠTAVA”
Prepoznavanje znakova pospanosti kod bebe je važno za uspostavljanje odgovarajuće rutine odmaranja i podsticanje zdravog sna. Znakovi da je novorođenče umorno podrazumevaju zevanje, trljanje očiju, razdražljivost, opušten i pospan izraz lica ili kontinuirani plač koji je manje ritmičan u odnosu na plač koji ukazuje na glad.
Ponekad novorođenčad mogu čak da postanu i aktivnija kada su umorna, što može da bude zbunjujuće za roditelje. Međutim, učenje prepoznavanja specifičnog govora tela bebe može da pomogne u uspostavljanju pravilne rutine spavanja i sprečavanju prekomerne stimulacije kod novorođenčeta.
ZNAKOVI KOJI SIGNALIZIRAJU DA LI JE BEBI HLADNO ILI VRUĆE
Održavanje adekvatne telesne temperature je ključno za blagostanje novorođenčeta, jer je njegov sistem termoregulacije još uvek nezreo i manje efikasan nego kod odraslih. Ovo čini bebe osetljivijim na promene temperature i izloženijim riziku od hipotermije ili hipertermije. Međutim, roditeljima može da bude teško da utvrde da li je njihovom detetu previše hladno ili previše vruće. Bebi koja je nedovoljno pokrivena ili izložena preterano niskim temperaturama koža može da bude hladna na dodir, ona može da drhti ili da se vrpolji. Međutim, ukoliko joj je vruće, može da se znoji, ispolji crvenilo na koži ili postane razdražljiva i plačljiva.
Pažljivo praćenje ponašanja i izgleda novorođenčeta pomaže roditeljima da regulišu temperaturu ambijenta u kome se beba nalazi i da pravilno odaberu odeću za bebu.
KOLIKE (GRČEVI), BOL U STOMAKU ILI DRUGE BOLESTI: EVO KAKO NAM BEBA TO SAOPŠTAVA Novorođenčad mogu da dožive razne fizičke bolesti, uključujući kolike (grčeve), bolove u stomaku i gasove u stomaku. Kada novorođenče oseća bol, ono može neutešno da plače, da ima zajapureno lice, da privuče kolena na grudi ili da se migolji. Neka deca takođe mogu da postanu posebno razdražljiva ili uznemirena, obično odbijaju fizički kontakt, pokazuju napete izraze lica ili dišu ubrzano i teško.
Mogućnost prepoznavanja ovih signala omogućava roditeljima da blagovremeno intervenišu i ublaže bol novorođenčeta. Iako ne postoji univerzalni lek za grčeve, postoje neke strategije koje mogu da pomognu u ublažavanju tegoba, kao što je nežna masaža stomaka u smeru kazaljke na satu, držanje bebe u drugim položajima osim ležanja i obraćanje pažnje na hranjenje.
Pored toga, mogu se koristiti bočice protiv grčeva, beba nakon hranjenja treba da se stimuliše da podrigne, treba joj napraviti mlaku kupku, stvoriti mirno i opuštajuće okruženje sa belom bukom, ponuditi – po želji bebe – fizički kontakt i umirujuće maženje.
Tom Merton/gettyimages.it
OSTALI ZNACI GOVORA TELA NOVOROĐENČETA
Pored osnovnih znakova potreba, bebe mogu da izraze i druge emocije govorom tela. Na primer, uplašena beba može da ima zabrinut izraz lica, da se ukoči ili da očajnički plače. U ovim slučajevima, pružanje utehe i sigurnosti pomaže detetu da se umiri i da se smanji njegova anksioznost.
Dosada je još jedan osećaj koji novorođenčad mogu da ispoljavaju kroz specifične signale, iako je njih teže prepoznati jer lako mogu da se pomešaju sa drugim signalima. Na primer, novorođenčad mogu da pokazuju nemir, da netremice gledaju u odraslu osobu u iščekivanju određene stimulacije ili da plaču da bi privukla pažnju.
Naposletku, treba zapamtiti da je svako dete jedinstveno i da komunicira koristeći gugutanje, pokrete i izraze lica koji u početku mogu da izgledaju isto, ali koje roditelji uče da prepoznaju kroz pažljivo opažanje i iskustvo.
U slučaju nedoumica, na primer da li je prihvatljivo da novorođenče plače neprekidno, da ima problema sa hranom ili da ispoljava ponašanje koje ukazuje na izrazitu apatiju ili, naprotiv, uznemirenost, ili ukoliko nije moguće razumeti bebine signale, uvek je preporučljivo kontaktirati svog pedijatra ili lekara od poverenja.
Da bi se obezbedila bezbrižnost tokom ove ključne faze detinjstva, moglo bi da bude korisno sklopiti polisu DDOR dobrovoljog zdravstvenog osiguranja, sa dopunskim osiguranjem za trudnice i novorođenčad. Ovaj paket, posebno kreiran za potrebe majki i novorođenčadi, nudi širok spektar dijagnostičkih usluga, uključujući ginekološke preglede i laboratorijske pretrage.
Izvori:
parents.com
raisingchildren.net
thehealthsite.com
Autorka članka Martina Melgaci (Martina Melgazzi), 11. maj 2023.