Ispit, sportsko takmičenje, prezentacija na poslu ili, čak, intimni sastanak: sve su to situacije u kojima je malo stresa apsolutno normalno. Međutim, kada pomisao da nismo dovoljno dobri i strah od neuspeha postanu prepreka “ispitu” koji moramo da prevaziđemo, u tom slučaju bi trebalo potražiti način da se ovaj poremećaj prevaziđe. Intervjuisali smo dr Kjaru Basteli (Chiara Bastelli), psihološkinju i psihoterapeutkinju, kako bismo razgovarali o strahu od neuspeha i o nekim korisnim pristupima za njegovo prevazilaženje.
ŠTA JE STRAH OD NEUSPEHA I OD ČEGA ZAVISI
Kao što smo već pretpostavili, strah od neuspeha je povezan i sa poteškoćama u suočavanju sa situacijama koje ne možemo u potpunosti da kontrolišemo, kao i sa očekivanjima stvorenim u vezi sa njima. „Živimo u složenim vremenima u kojima se od nas neprestano zahteva da u potpunosti ispoljimo svoj potencijal“, kaže psihološkinja. „Opsednuti smo rezultatima, potrebom da u svemu uspemo: težimo prestižnom poslu koji podrazumeva nagrađivanje, želimo da živimo potpunim, ispunjenim ljubavnim životom, a i u socijalnoj sferi težimo da se u očima drugih ljudi prikažemo kao svestrane osobe, pune interesovanja, sa kojima je prijatno provoditi vreme. U postizanju ovih ciljeva, konstantno smo podvrgnuti sudu i proceni drugih ljudi“.
Nijedno područje svakodnevnog života nije izuzeto od ovih mehanizama: škola, posao, slobodno vreme, društveni odnosi i, naravno, seksualna sfera. S obzirom na ova razmatranja, nije teško razumeti zašto je anksioznost danas tako raširen poremećaj. Konkretno, „strah od neuspeha pogađa sve više i više ljudi, a može uticati, bez razlike, i na žene i na muškarce, decu ili starije osobe“, precizira doktorka. „Ovaj strah se može definisati kao nesrazmerna zabrinutost za ishod situacije sa kojom je neophodno suočiti se. Drugim rečima: strah od neuspeha i nepostizanja cilja koji smo sebi postavili“.
Koji su simptomi straha od neuspeha?
Simptomi straha od neuspeha su lako prepoznatljivi i imaju tendenciju da se pojačavaju kako se približava vreme „ispita“. Reč je o:
- povećanom stresu i razdražljivosti
- poteškoćama u koncentraciji i pamćenju
- fizičkom i mentalnom zamoru
- znojenju
- drhtanju i napetosti mišića
- lupanju srca
- suvim ustima
- mučnini i gubitku apetita.
fizkes/gettyimages.it
Pored ovih, u ozbiljnijim slučajevima mogu da se jave teži oblici anksioznosti i poremećaji raspoloženja. „Za one koji pate od ovog problema, svako područje svakodnevnog života je ugroženo, jer mentalna napetost i zabrinutost za buduću situaciju ne omogućavaju predah“, precizira doktorka. Iz tog razloga, ukoliko se nauči da se upravlja strahom, to će značajno poboljšati kvalitet života. „Preporučeni pristup za suočavanje sa ovim situacijama – podseća psihološkinja – uopšteno govoreći predlaže fokusiranje na ono što može da se kontroliše i da se pažnja uvek usredsredi na proces, a ne na cilj“.
kako se leči strah od neuspeha: vrste i načini lečenja
Uopšteno uzevši, precizira psihološkinja, „psihoterapija pomaže u smislu rada na mislima i osećanjima kako bi osoba postala sklonija da prihvati rizik od neuspeha, pokazujući kako ti događaji ne uključuju nužno konačni sud o opštoj vrednosti pojedinca. Kontinuirana potreba za odobravanjem je zapravo usko povezana sa poštovanjem koje svako ima prema sebi te strah od neuspeha proizilazi iz straha da pojedinac neće biti na visini zadatka. Pored toga, terapeut takođe može da poduči nekim tehnikama psihofizičkog opuštanja koje predstavljaju brz i vrlo konkretan način suočavanja sa simptomima koje anksioznost podrazumeva i za ublažavanje fizičkog i mentalnog bola, koji čovek doživljava u ovim situacijama“.
Kao što smo već rekli, strah od neuspeha pogađa osobe svih starosnih grupa i javlja se u svakodnevnim situacijama svih vrsta, na osnovu kojih je moguće razlikovati više vrsta strahova u zavisnosti od područja na koja isti utiče. Detaljnije o njima, odnosno kako se nositi sa istima, u sledećem pasusu.
Strah od neuspeha u školi
Kada je reč o strahu od neuspeha kod školske dece i mladih, on može da se ogleda u prevelikoj zabrinutosti kako će proći testovi i ispitivanja, ali i u poteškoćama u vezi sa govorenjem pred odeljenjem, u potrebi za stalnim odobravanjem od strane nastavnika i roditelja. „Ponekad je praćen prisustvom razdražljivosti, nesanice, teškoćama u vezi sa koncentracijom čak i u proučavanju tema koje su nekada bile zanimljive detetu, a može se manifestovati i fizičkim simptomima poput bolova u stomaku, glavobolje ili prekomernog umora“, objašnjava psihološkinja.
Ridofranz/gettyimages.it
važnost ličnosti kojima se obraćamo
Pomoć koju psihoterapeuti mogu da pruže deci i adolescentima koji pate od ove vrste anksioznosti je višestruka, a namera je da modifikuju njihove disfunkcionalne misli i rade na emocijama, tj. da ih nauče da prepoznaju intenzitet istih kako bi se postepeno suočavali sa situacijama kojih se plaše i posledično naučili da upravljaju strahom. „Naravno, takođe je važno da roditelji budu uključeni u terapijske procese svoje dece, kako bi mogli da nauče kako da pomognu svojoj deci i podrže ih u promeni koja često uključuje i ispravljanje disfunkcionalnih obrazaca naučenih u porodici“. Ako dete ili adolescent ispoljava veliki strah i zabrinutost zbog suočavanja sa školskim obavezama, pre svega treba da ga ohrabre i roditelji i nastavnici. Uloga ličnosti kojima se deca obraćaju je ključna u detinjstvu i adolescenciji, jer im njihova dostupnost i njihova ohrabrujuća i konstruktivna podrška pomažu da rastu sa više sigurnosti, pored pojedinačnih bioloških i psiholoških resursa svakoga od njih. Sve ovo pomaže u pokretanju pozitivnih emocija tokom usvajanja ovih procesa, a takođe dovodi do razvoja adekvatne slike o sebi kao efikasnoj osobi. „Na ovaj način – podseća psihološkinja – deca i adolescenti će biti sposobniji da upravljaju stresom i da imaju adaptivne reakcije kada su suočeni sa nepovoljnim spoljnim kontekstom ili uznemireni zbog testa koji treba da urade“. Stoga se podstiče razvoj otpornosti koja odgovara čovekovoj sposobnosti da pozitivno odgovori na poteškoće ili stresne događaje.
prevazilaženje straha od neuspeha na poslu i u sportu
Za odrasle pomoć terapeuta može da se odnosi na podršku u složenijim situacijama ili u delikatnijim trenucima. „Proces se, u ovom slučaju, fokusira na kognitivno-bihejvioralno područje, čime se pokušava da se stimuliše nova predstava o samom sebi. Na ovaj način – dodaje psihološkinja – sprečava se da se strah od neuspeha u trenutnom intenzitetu ponovo javi u budućnosti, što omogućava osobi da bude otpornija i manje podložna i ranjiva kada je reč o stresnim iskustvima i da razvije drugačiju percepciju sebe. U slučaju da strah od neuspeha potiče od neobrađenih traumatičnih iskustava, poput nemogućnosti da se javno govori zbog stida koji je neko osećao kao dete i iz straha da ne pogreši, moguće je pomoći osobi korišćenjem EMDR-a (terapije desenzitizacije i reprocesiranja uz pomoć pokreta očiju – Eye Movement Desensitization and Reprocessing). To je efikasan terapijski pristup za lečenje traumatičnih i stresnih poremećaja, koji se zasniva na obradi uspomene koja izaziva anksioznost, omogućavajući integrisanje i premeštanje tog negativnog iskustva u arhivu memorije, tako da osoba može da se suoči sa svojim novim zadacima sa “manjim opterećenjem”, ostavljajući u prošlosti strah od neuspeha povezan sa tim događajem koji je sada već procesuiran“.
Paul Bradbury/gettyimages.it
Kada je, pak, u pitanju strah od neuspeha u sportu, pomoć koju sportski psiholog može da pruži sastoji se u pružanju podrške sportisti tehnikama za upravljanje poremećajem, kako bi se poboljšala sposobnost da se pristupi situaciji koja izaziva anksioznost. Reč je o: „tehnikama disanja, tehnikama psihofizičke relaksacije kao što je Schultz-ov autogeni trening, Jacobsonovom opuštanju, Mindfulness-u, tehnikama upravljanja mislima kako bi se prepoznale i modifikovale one koje stvaraju anksioznost u korist funkcionalnih misli, a sve kako bi se sportisti osećali sigurnije i bili pozitivniji u vezi sa “ispitom” sa kojim moraju da se suoče“.
strah od neuspeha u seksualnim odnosima
Čak i u intimnoj sferi može da se dogodi – a slučajevi su sve češći – da osoba više brine da li će biti na visini zadatka u očima svog partnera, nego što je posvećena uživanju u iskustvu. Ovaj problem je zajednički za oba pola, ali je, ipak, češći među muškarcima. „Strah od razočaranja drugih može dovesti do opadanja seksualne želje, – objašnjava psihološkinja – do poteškoća u postizanju punog zadovoljstva i posledičnog izbegavanja intimnih odnosa zbog straha od ponovnog proživljavanja situacija za koje osoba procenjuje da su samodegradirajuće“. Međutim, svaki slučaj mora da se proceni pojedinačno, a reč je o problemima koje treba rešavati obraćanjem stručnjaku, poput seksologa, radi suočavanja sa strahovima koji su u osnovi anksioznosti.
prihvatanje onoga što ne možemo da kontrolišemo
dragana991/gettyimages.it
Na kraju, bez obzira na to koliko je neka osoba pripremljena, kompetentna i odlučna, u momentu kada se nađe pred nekom vrstom ispita, uvek će se u takvoj situaciji baviti onim elementima koji su van njegove kontrole: pitanjem za koje je učenik manje spreman, grumenom zemlje koja nije na svom mestu u trenutku izvođenja kaznenog udarca, lošim raspoloženjem šefa kada daje mišljenje o prezentaciji, suviše hladnom sobom dok namerava da stupi u intimni odnos sa partnerom. „Nije moguće imati kontrolu nad svime – podseća psihološkinja – zato je dobro imati na umu da na uspeh ili neuspeh uvek mogu da utiču uslovi koji ne zavise od nas. Ono što, pak, svako može da učini jeste da se trudi da se usredsredi samo na ono čime može da upravlja, izbegavajući da zatrpava svoj um mislima koje generišu strah i teskobu. Dakle, zbog toga je važno obratiti pažnju pre svega na process, – podvlači na kraju doktorka Basteli – na sve one korake koje smo u stanju da planiramo i sprovodimo, ne opterećujući se brigama koje nisu korisne za postizanje rezultata. Čini se da je lakše reći nego učiniti, ali čak i u ovoj oblasti vežbanje pomaže: neprekidan i svestan napor, koji svaki put postaje sve lakši i efikasniji“.
Izvor: https://blogunisalute.it/ansia-da-prestazione/