Izraz vitiligo se odnosi na stanje kože zbog koga se, usled nedostatka melanina, formiraju svetle fleke. Još uvek nije poznato šta ga uzrokuje, iako se uzimaju u obzir autoimuni faktori i, uprkos tome što postoji nekoliko različitih načina lečenja koji se primenjuju za vraćanje prvobitne boje kože, to je bolest za koju do danas još uvek nije pronađen lek koji bi mogao da je potpuno izleči, a koja može da izazove snažnu psihološku nelagodnost kod onih koji pate od nje. Hajde da saznamo nešto više o vitiligu, njegovim simptomima i danas dostupnim terapijama.
ŠTA JE VITILIGO
Vitiligo je bolest kože koju karakteriše pojava svetlih fleka/mrlja. Ovo se dešava jer melanociti – ćelije koje proizvode melanin, supstancu koja određuje boju kože, kose i očiju – izumiru ili prestaju da funkcionišu. Ovo stanje pogađa oko 1% svetske populacije, bez posebne razlike među polovima, i može da se javi kod svih etničkih grupa – kod ljudi sa tamnom kožom se više primećuje – i to u bilo kojoj dobi, mada se obično ispoljava do 30. godine. Srećom, nije reč o zaraznoj bolesti i ona ne prouzrokuje bolne manifestacije.
kali9/gettyimages.it
UZROCI VITILIGA: KOJI SU OKIDAČI ZA NASTANAK OVOG STANJA?
Kao što je rečeno, pojava belih ili svetlih mrlja na koži (depigmentacija) nastaje usled činjenice da ćelije odgovorne za proizvodnju melanina izumiru ili prestaju da funkcionišu. Poreklo bolesti još uvek nije poznato i nisu jasno utvrđeni faktori koji su odgovorni za ovo stanje. Međutim, sumnja se na sledeće uzroke:
- poremećaj imunološkog sistema: to znači da organizam kao način odbrane greškom napada sopstvena tkiva (između ostalog, u oko 20% slučajeva, vitiligo je povezan sa drugim autoimunim bolestima kao što su dijabetes tipa 1, Hašimotov tireoiditis, perniciozna anemija).
- Nasledni faktor: primećeno je da postoji veća učestalost ove bolesti među ljudima koji pripadaju istoj porodici.
- Događaji kao što su opekotine od sunca, traume kože različitih vrsta, kontakt sa određenim hemikalijama.
- Metabolički uzroci: smatra se da osobe koje pate od vitiliga mogu da imaju problema sa metabolizmom ili endokrinim žlezdama koji uzrokuju oksidativni stres odgovoran za akumulaciju slobodnih radikala i vodonik-peroksida koji bi mogli da utiču na melanin.
SIMPTOMI I VRSTE VITILIGA: KAKO SE BOLEST ISPOLJAVA
Vitiligo uzrokuje neujednačen (na pečate) gubitak boje kože. Među područjima koja su najviše pogođena depigmentacijom su:
- ruke
- lice, posebno područje oko očiju i usta
- genitalije
- prepone
- pazuh.
Gubitak boje može da se javi i na sluznici unutar usta i nosa, kao i na kosi, trepavicama, obrvama i bradi, koji mogu pre vremena da osede ili posive.
Ova bolest se obično manifestuje na različite načine, od osobe do osobe, dakle, sa flekama različitih dimenzija koje su manje ili više raširene po koži. One vremenom mogu da se uvećaju i prošire, obično su trajne, a u nekim slučajevima izazivaju osećaj svraba.
kali9/gettyimages.it
vrste vitiliga
U odnosu na to koliko je proširen po koži, razlikuju se dve vrste vitiliga:
- segmentirani vitiligo (koji se naziva i „jednostrani“ ili „lokalizovani“) se javlja na jednoj strani ili jednom delu tela, poput ruke ili noge. Nije simetričan, pa se ista fleka ne javlja u oba dela tela (na primer, i na desnom i na levom kolenu) i predstavlja ređi oblik. Češći je kod dece.
- Nesegmentarni vitiligo (takođe se naziva „obostrani“ ili „generalizovani“), kod koga se fleke/mrlje simetrično pojavljuju na obe strane tela. Ovo je češća vrsta vitiliga.
Pored ove dve vrste, postoji i univerzalni vitiligo, koji se javlja kada depigmentacija utiče na gotovo sva područja tela.
KOMPLIKACIJE I PSIHOLOŠKI UTICAJ VITILIGA
Među komplikacijama koje vitiligo može da izazove su opekotine od sunca, jer koži nedostaju melanociti koji štite od sunca zahvaljujući proizvodnji melanina, tegobe sa očima i hipoakuzijom (delimičnim gubitkom sluha). Ovo se dešava zbog toga što se melanociti ne nalaze samo na koži, već i u oku i u uhu.
Ne treba svakako zaboraviti društvenu i psihološku nelagodnost koju bolest može da izazove, naročito kod dece i adolescenata. Vitiligo, zapravo, mnogo utiče na nečiju sliku o sebi, pa se osoba često oseća posramljeno među drugim ljudima. Dakle, ukoliko je potrebno, psihoterapija može da bude koristan put za povratak samopoštovanja i bolje međuljudske odnose.
FG Trade/gettyimages.it
KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE OVA BOLEST
Dijagnoza se obično zasniva na proučavanju kliničke istorije bolesti pacijenta i temeljnom pregledu. Lekar može da postavi pitanje da li pacijent ima članove porodice koji imaju vitiligo, da li pati od neke autoimune bolesti ili je imao oštećenje kože, poput opekotina od sunca i rana. Stručnjak takođe može da prepiše analizu krvi kako bi se proverilo da li osoba ima autoimune bolesti povezane sa vitiligom, kao i da proveri zdravlje pankreasa i štitaste žlezde.
Za postavljanje dijagnoze vitiliga postoji i posebni instrument pod nazivom Vudova lampa. Reč je o lampi koja emituje ultraljubičaste zrake i koja omogućava stručnjaku da lakše razlikuje mrlje prouzrokovane ovom patologijom od onih koje nastaju kao posledica drugih kožnih problema.
Fleka svetle boje, u stvari, nije uvek znak koji ukazuje na vitiligo, već može da bude i posledica drugih stanja kao što je pityriasis versicolor, poremećaj izazvan gljivicom koja uzrokuje depigmentaciju. Postoje i pityriasis alba, koja je češća kod dece i dovodi do stvaranja beličastih mrlja i neavus achromicus, bela mrlja, obično urođena. Ne treba zaboraviti da čak i faza stvaranja ožiljaka nakon uboda insekata ili impetigo (infekcija kože izazvana bakterijama streptokokom i/ili stafilokokom), na primer, mogu da prouzrokuju mrlje ove vrste.
Kako se leči VITILIGO?
Do danas ne postoji lek koji bi izlečio vitiligo, iako su dostupne različite vrste lečenja čiji je cilj vraćanje prirodne boje kože. O ovim tretmanima treba razgovarati sa svojim dermatologom, jer izbor najprikladnije opcije zavisi od različitih faktora kao što su, na primer, starost pacijenta, stepen bolesti (površina zahvaćene kože), prisustvo drugih bolesti povezanih sa vitiligom.
Važno je znati da reakcija na lečenje može da se razlikuje od osobe do osobe. Često postoji tendencija kombinovanja različitih pristupa radi postizanja boljih rezultata, kao što je kombinacija fototerapije i lekova, ali i u tim slučajevima rezultati možda neće potrajati, a takođe nemaju sposobnost da zaustave napredovanje bolesti.
Ne pribegava se uvek lečenju, već se, naročito ukoliko fleke nisu naročito velike i proširene, bira sakrivanje kamuflažom, na primer, upotrebom kozmetike koja može da pokrije nesavršenosti ove vrste. Osim toga, osobe sa svetlom kožom uglavnom će morati da izbegavaju izlaganje suncu kako bi fleke bile gotovo nevidljive. S tim u vezi, ljudi sa vitiligom moraju uvek da se zaštite nanošenjem kreme za sunčanje sa odgovarajućom zaštitnim faktorom, 50 ili većim, jer su, kao što je već pomenuto, u velikom riziku od opekotina.
Ne treba zaboraviti ni važnost vitamina D, čija bi količina mogla da se smanji, s obzirom na manju izloženost sunčevoj svetlosti: iz ovog razloga, kako sugeriše Viši institut za zdravlje (Istituto Superiore di Sanita’), moglo bi da bude korisno uvođenje odgovarajućeg dodatka ishrani, uz prethodnu konsultaciju sa izabranim lekarom.
Posle ovog opšteg pregleda, hajde da vidimo koji su osnovni načini lečenja koji se primenjuju kod vitiliga, od lekova do hirurških intervencija.
LEKOVI ZA PRIMENU NA KOŽI
Neki lekovi koji se koriste lokalno, na koži, mogu da joj pomognu da vrati boju. Tu spadaju lokalni kortikosteroidi, koji kod odraslih mogu da se koriste kada:
- zaštita od sunca i šminka nisu dovoljni za sakrivanje mrlja;
- obostrani vitiligo pogađa manje od 10% tela;
- osobe ženskog pola nisu trudne.
Henadzi Pechan/gettyimages.it
Osim toga, pacijent mora da bude svestan mogućih neželjenih efekata ove vrste lekova, uključujući stanjivanje kože i pojavu strija. Načini, vreme i količine ovih lekova koje treba primeniti pažljivo će se proceniti zajedno sa lekarom.
Kao što objašnjavaju iz pedijatrijske bolnice Bambino Gesu’, lokalni kortizon je prvi izbor lečenja čak i kod dece, naravno, uvek na način i u količinama koje je propisao specijalista.
Alternativa kortikosteroidima su imunosupresivni lekovi kao što su Takrolimus i Pimekrolimus. Takođe se često koriste za lečenje atopijskog ekcema, treba ih uvek nanositi na kožu, a mogu se koristiti i kod odraslih i kod dece.
LEČENJE VITILIGA FOTOTERAPIJOM
Još jedan vid lečenja koji se koristi za vitiligo je fototerapija, koja se obično preporučuje odraslima i deci kada pomenute lokalne terapije nisu dale željene efekte i bolest ima značajan uticaj na život pacijenta. Naročito je efikasna u kombinaciji sa lekovima i sastoji se u izlaganju kože UVA ili UVB zracima pomoću posebne lampe.
Postoji i aplikacija pod nazivom PUVA koja predviđa upotrebu ultraljubičastih zraka u kombinaciji sa upotrebom psoralena, jedinjenja biljnog porekla sa fotosenzibilizujućim dejstvom koje može da se aplikuje na kožu ili uzima peroralno (na usta).
PRIMENA DEPIGMENTACIJE
Odraslim pacijentima može da se predloži depigmentacija kada vitiligo pogađa više od polovine tela. Sastoji se od nanošenja depigmentirajućeg sredstva na bazi hidrohinona na zdravu kožu koje omogućava da se postepeno ujednači boja svih delova tela (tj, izbele područja koja nisu pogođena vitiligom). Rezultati lečenja su obično trajni, a kao mogući neželjeni efekti se javljaju crvenilo, svrab i peckanje.
LEČENJE VITILIGA TRANSPLANTACIJOM KOŽE
Hirurgija je rešenje namenjeno isključivo odraslim osobama i sastoji se od transplantacije kože: zapravo, deo zdrave kože uzet sa dela tela koji nije pogođen bolešću se “kalemi” u području koje je oštećeno vitiligom. Ova opcija je indikovana samo ako se fleke nisu povećale ili pogoršale u poslednjih godinu dana ili ukoliko nastanak bolesti nije uzrokovalo oštećenje kože.
Postoji nekoliko vrsta hirurških zahvata, a alternativa pomenutoj metodi može da bude uklanjanje dela zdrave kože iz koje se vade melanociti koji će biti presađeni u područje pogođeno vitiligom. Treba napomenuti da je jedan od neželjenih efekata hirurške intervencije moguće stvaranje ožiljaka.
Takođe se proučavaju alternativni lekovi za lečenje vitiliga, ali, kao što ističe Viši institut za zdravlje (Istituto Superiore di Sanita’), trenutno nema dokaza da su ovi ili drugi biljni lekovi zaista efikasni. Pored toga, ISS upozorava da treba izbegavati istovremenu upotrebu ovih prirodnih preparata sa lekovima, jer mogu da izazovu nepredvidive reakcije ili smanje efikasnost lečenja.
Da zaključimo: kao što smo videli, vitiligo nije zarazna bolest i ona ne nanosi posebnu štetu organizmu. Međutim, neophodno je obratiti posebnu pažnju na kožu kako bi se izbegle, na primer, neprijatne opekotine od sunca koje u ekstremnim slučajevima mogu da dovedu do ozbiljnih odloženih posledica. Posebno podsećamo da se treba izlagati suncu samo uz upotrebu zaštitnih sredstava i da se periodično treba podvrgnuti pregledu mladeža, koji je veoma važna stvar u prevenciji melanoma kože. Ukoliko primetimo područja kože koja gube boju, možemo da kontaktiramo izabranog lekara ili dermatologa kako bismo saznali da li je reč o vitiligu ili nekom drugom poremećaju.
Izvori:
issalute.it
mayoclinic.org
aad.org
ospedalebambinogesu.it