Zašto dolazi do štucanja i kako da ga se rešimo?

Štucanje je uobičajeni poremećaj od kojeg su svi, i odrasli i deca, patili barem jednom u životu. Iako je veoma neugodno, uglavnom je bezopasno i ima tendenciju da nestane samo od sebe u roku od nekoliko minuta, ali može da se desi i da potraje duže i da bude simptom nekog zdravstvenog problema, posebno kardiovaskularne i gastrointestinalne prirode. U ovom članku ćemo objasniti zašto dolazi do štucanja i koji su glavni uzroci ove pojave. Zatim ćemo saznati da li je moguće sprečiti štucanje, istražićemo koja su to sredstva koja se obično koriste kako bi štucanje nestalo i pokušaćemo da razumemo u kojim situacijama je korisno obratiti se lekaru da bi se ispitalo poreklo štucanja.

 

ŠTA JE ŠTUCANJE

Štucanje je uzrokovano nevoljnim i ponovljenim kontrakcijama dijafragme, mišića koji se nalazi u centru trupa, između grudnog koša i abdomena, i veoma je važan za disanje: on se, zapravo, kontrahuje kada udišemo, tj. uvodimo vazduh u respiratorni trakt, a opušta se kada izdišemo, odnosno ispuštamo vazduh iz pluća. Simptom kojim se ovaj poremećaj ispoljava je tipičan “hik” zvuk, koji se ritmično ponavlja zbog činjenice da svaka kontrakcija dijafragme izaziva brzo zatvaranje glotisa, zaliska koji se nalazi na ulazu u disajne puteve. Ovaj mehanizam je izvor dahtanja i karakterističnog zvuka visokog tona koji prate štucanje. Uopšteno govoreći, reč je o kratkotrajnom poremećaju, koji može da pogodi kako odrasle osobe, tako i odojčad i decu i koji ima tendenciju da se spontano povuče, ali može da bude i klinička manifestacija nekog zdravstvenog problema, pa ga ne treba ga potcenjivati ukoliko dugo traje ili se javlja često.



    Prijavite se na naš newsletter

    UZROCI ŠTUCANJA

    Zašto dolazi do štucanja? Ono što pokreće štucanje jeste iritacija freničnog nerva, koji se pruža od vrata do dijafragme i koji ima zadatak da kontroliše kontrakcije ovog mišića. Kod pojave štucanja takođe dolaze u obzir neki nervni centri, posebno oni koji regulišu disanje i hipotalamus, mali deo mozga koji proizvodi hormone i neurotransmitere.

    Tačni uzroci koji izazivaju iritaciju freničnog nerva nisu poznati, ali postoje neke situacije koje mogu da pogoduju nastanku ovog fenomena. Hajde da se pozabavimo glavnima:

    • prekomerna ili prebrza konzumacija hrane i pića, koja izaziva širenje želuca i posledično štucanje tokom jela ili posle jela;
    • nagle promene temperature, kao što su one koje se javljaju pri prelasku iz tople u hladnu sredinu, ili obrnuto, ili pri ispijanju ledenog ili vrućeg napitka;
    • zloupotreba alkoholnih pića, koja mogu da oštete gastričnu sluznicu, odnosno sluznicu koja oblaže želudac, izazivajući upalu i, posredno, iritaciju dijafragme;
    • jak stres i veoma intenzivne emocije koje dovode do gutanja veće količine vazduha od normalne, što iritira dijafragmu;
    • kod odojčadi i dece, gutanje vazduha povezano sa plačem.

    ŠTUCANJE: KADA TREBA DA SE ZABRINEMO?

    Kao što smo videli, štucanje je poremećaj koji se uglavnom vezuje za tipične situacije svakodnevnog života: ukoliko je povremeno i prolazno, odnosno javlja se s vremena na vreme i traje nekoliko minuta, ne bi trebalo da izaziva posebnu zabrinutost. Međutim, kada se štucanje javlja često, čak i nekoliko puta dnevno, i ima tendenciju da bude uporno, odnosno da traje nekoliko sati ili čak nekoliko dana, to može da bude znak određene patologije, pa je preporučljivo o tome obavestiti izabranog lekara koji će predložiti eventualne dijagnostičke analize. Među zdravstvenim problemima čiji simptom može da bude ovaj poremećaj su:

    • perikarditis, odnosno zapaljenje perikarda, opne koja okružuje srce, čiji je tipičan simptom, kao i za srčani udar, bol u grudima;
    • gastroezofagealni refluks, stanje koje se javlja kada se sadržaj želuca vraća prema jednjaku;
    • gastritis, odnosno zapaljenje sluzokože želuca;
    • promene ili lezije nervnih centara koji kontrolišu štucanje.

    Kontinuirano štucanje koje ne prestaje takođe može da bude povezano sa drugim patologijama, kao što su tumori i metaboličke bolesti, ili upotreba lekova, na primer sedativa (lekova za smirenje) i kortikosteroida. Ovo su, naravno, ređe situacije, jer, kao što je pomenuto, pojava ovog poremećaja u većini slučajeva zavisi od banalnih svakodnevnih navika koje ga pokreću: savet je, dakle, ne paničiti, već se obratiti lekaru za savet ukoliko ovaj poremećaj traje duže od 24-48 sati ili se javlja često.

    DA LI JE MOGUĆE SPREČITI ŠTUCANJE?

    Postoje neke mere prevencije koje mogu da pomognu u sprečavanju nastanka najčešćeg oblika štucanja, odnosno onog koje nestane za nekoliko minuta i koje ne ukazuje na zdravstveni problem. Evo nekoliko korisnih saveta za smanjenje rizika od nastanka ovog poremećaja zahvaljujući jednostavnim merama opreza koje treba preduzeti u svakodnevnom životu:

    • jedite i pijte polako, izbegavajući prebrzo unošenje velikih količina hrane i tečnosti;
    • dobro žvaćite pre gutanja;
    • ograničite konzumaciju alkohola;
    • izbegavajte hranu i piće koji su previše topli ili prehladni;
    • idite na spavanje najmanje 2-3 sata nakon obroka kako biste završili varenje pre nego što legnete i tako sprečili da se želudačna kiselina vraća u jednjak, što može da dovede do pojave štucanja noću;
    • da biste sprečili štucanje kod novorođenčadi, izbegavajte predugačko hranjenje ili bočice sa veoma velikim rupama, zbog kojih bebe mogu da gutaju više vazduha.

     

    SREDSTVA PROTIV ŠTUCANJA

    Ne postoje naučno potvrđene terapije koje su priznate kao univerzalno validne protiv štucanja. Međutim, postoji niz metoda koje se obično koriste da bi se eliminisalo štucanje i neugodan osećaj koji isto prouzrokuje. Evo nekih od najčešće korišćenih „kućnih lekova“:

    • duboko udahnite i zadržite dah 10-25 sekundi, da biste opustili dijafragmu;
    • brzo pijte vodu u malim gutljajima;
    • progutajte kašičicu šećera, sirćeta ili limuna;
    • navedite osobu koja štuca da kija stimulacijom nozdrva;
    • tapšite osobu koja štuca po leđima;
    • izazovite strah kod osobe koja štuca.

    U slučaju upornog štucanja, pored preporuke koja se odnosi na više analiza za potvrđivanje ili isključivanje zdravstvenih problema, lekar može da proceni mogućnost farmakološkog lečenja, na primer, tako što će preporučiti uzimanje lekova protiv spazma kako bi se podstaklo opuštanje mišića dijafragme. Naposletku, ukoliko je štucanje uzrokovano nekom bolešću, da bi prestalo, biće neophodno lečiti uzrok koji ga izaziva.

    Kao što smo objasnili, iako je to izuzetno čest i nezabrinjavajući poremećaj, štucanje takođe može da bude znak upozorenja koji ne treba shvatati olako, posebno kada se javlja često ili ima tendenciju da dugo traje. Briga o sopstvenom zdravlju znači ne ignorisati nikakve znake, čak ni naizgled trivijalne, odmah obavestiti svog lekara o svim abnormalnim simptomima, zakazati redovne preventivne preglede, čak i u odsustvu sumnjivih upozorenja, i podvrgnuti se ciljanim tretmanima ukoliko je potrebno. Dobre navike koje je lako usvojiti uz pomoć UniSalute-a, koji pruža mnoga rešenja po pitanju zdravstvenog osiguranja sa višestrukim prednostima: zdravstvene polise prilagođene svakoj potrebi koje treba izabrati uz podršku specijalizovanih konsultanata, hiljade povezanih ustanova u kojima mogu da se koriste usluge po povlašćenim cenama, inovativne usluge kao što su medicinske video konsultacije, preventivni paketi koji omogućavaju obavljanje periodičnih pregleda i mogućnost izbora najpogodnijeg kanala – onlajn, u agenciji i u banci – za aktiviranje ponude koja najviše odgovara potrebama pojedinca.

     

    IZVORI:

    humanitas.it
    issalute.it
    ospedalebambinogesu.it
    santagostino.it