U ovom članku želimo da se posvetimo temi od velike važnosti na društvenom nivou, ali koja se često potcenjuje: međugeneracijski odnosi i koristi koje oni mogu da donesu, kako deci i adolescentima, tako i starijim osobama. Živimo u sve dinamičnijem tehnološkom društvu, gde se generacijski jaz sve više širi i često dovodi do stvarnih sukoba ili konflikata, te postoji rizik da se izgubi kontakt sa drugim ljudima. Nikada ranije nismo imali osećaj duboke odvojenosti između ljudi starijih od 65 godina i mladih, a upravo ti odnosi su suštinski za društvo, jer upravo u izgradnji strukturisanog i zajedničkog dijaloga između različitih generacija možemo da pronađemo ključ za individualni i kolektivni razvoj, koji će biti bogatiji i donositi više zadovoljstva.
Hajde da zajedno otkrijemo zašto su ovi odnosi toliko važni, posebno za starije osobe, i kako možemo da ih podstaknemo u svakodnevnom životu.
ŠTA JE MEĐUGENERACIJSKI DIJALOG
Međugeneracijski dijalog je oblik interakcije između ljudi koji pripadaju različitim generacijama, kao što se dešava u slučaju baka, deda i unuka, a koristan je za obe uključene strane. Treba ipak napomenuti da to nije samo puka razmena informacija, već prava razmena iskustava, vrednosti, priča i znanja. To je međusobna razmena kojoj pogoduje činjenica da je deci i adolescentima potrebna stalna pažnja i podrška koja često izostaje, dok se starije osobe nađu u trenutku u životu u kome imaju na raspolaganju dosta vremena da se brinu o njima i pruže vrstu stimulacije koja im je potrebna za rast.
Ova vrsta dijaloga može da se odvija u različitim kontekstima, od porodice do zajednice, do specifičnih programa koje organizuju različite ustanove i udruženja. Glavni cilj je stvaranje mosta između mladih i starih, između prošlosti i budućnosti, čime se doprinosi međusobnom duhovnom obogaćivanju u sadašnjosti koje prevazilazi starosne razlike.
ZAŠTO JE MEĐUGENERACIJSKA RAZMENA VAŽNA: SAMOĆA KOD STARIJIH OSOBA
U sve digitalizovanijem individualističkom svetu, u kome se gubi osećaj društvene povezanosti, gubitnici su pre svih starije osobe, koje rizikuju da se osećaju usamljeno. Društvena izolacija i usamljenost su javnozdravstveni problem koji može da ima negativne reperkusije na fizičko i mentalno zdravlje osoba starijih od 65 godina. Biti usamljen, u stvari, ima veliki uticaj na mozak: naučne studije su pokazale da ovo stanje smanjuje obim oblasti mozga koje su odgovorne za učenje i pamćenje, povećavajući verovatnoću kognitivnog pada u poređenju sa onima koji održavaju elemente društevnog života tokom godina. Socijalna izolacija je, stoga, povezana sa atrofijom područja mozga koja je od suštinskog značaja za razvoj i održavanje nekih važnih kognitivnih funkcija, neophodnih za suočavanje sa fiziološkim pogoršanjem povezanim sa godinama i genetskom predispozicijom za demenciju.
Tokom starenja, zapravo, pojedinac prolazi kroz niz psiho-fizičkih promena koje mogu da ometaju njegovu sposobnost i spremnost da komunicira sa okruženjem i ljudima. Međutim, ako se ovim promenama dodaju usamljenost i izolacija, starija osoba je u većoj opasnosti od pogoršanja opšteg zdravlja, sa posledičnim lošijim kvalitetom života. Alchajmerova bolest, depresija, kognitivni pad, pa čak i neke kardiovaskularne bolesti: usamljenost može da ubrza proces propadanja organizma, što predstavlja važan faktor rizika za ove patologije.
Učiniti živote starijih manje usamljenim može da bude od velike pomoći i u tom smislu međugeneracijski dijalog predstavlja efikasno rešenje. Mladi svojom energijom i vitalnošću mogu da ponude društvo i nove podsticaje, dok stariji daju drugačiji pogled na neke događaje, aktuelne ili druge, i prenose važne vrednosti.
KORISTI MEĐUGENERACIJSKIH ODNOSA ZA STARIJE OSOBE
Ovo nije jednosmerna razmena: međugeneracijski odnosi donose brojne koristi i mladima i starima. Deca i adolescenti dobijaju podršku, uključujući i emotivnu, koja im je potrebna, kao i sticanje novih znanja i vrednosti koje proističu iz životnog iskustva starijih ljudi. Štaviše, ova razmena može da pomogne u poboljšanju socijalnih veština dece, kao i kritičkog mišljenja i društvene interakcije. Od ključnog je značaja i razvoj pozitivnih stavova prema starijim osobama, koji smanjuju često težak i konfliktan generacijski jaz između mladih i starih.
Ali hajde da se sada posvetimo starijim osobama. Pre svega, ovi odnosi poboljšavaju opšte emocionalno blagostanje: imati nekoga sa kim se može porazgovarati i sa kim se mogu deliti prijatni trenuci smanjuje osećaj usamljenosti, sa svim korisnim stvarima koje proizilaze iz ovakvog odnosa i na psiho-fizičkom nivou. Kao što smo već videli, u stvari, veoma važan aspekt se tiče mentalnog zdravlja: interakcija sa mlađim ljudima, zainteresovanim za učenje o prošlosti i životnim iskustvima starijih, pomaže u održavanju uma aktivnim i živahnim. Da ne pominjemo činjenicu da poređenje sa novim generacijama omogućava starijima da budu u toku sa inovacijama i aktuelnim trendovima, što im olakšava prilagođavanje evoluciji društva i njegovim promenama.
Drugi aspekt je povezan sa samopoštovanjem. Starenjem, odlaskom u penziju i usamljenošću, neki ljudi mogu da se osećaju lišenim osećaja sopstvene svrhe ili korisnosti: suprotno tome, osećaj da i dalje mogu da doprinesu društvu zahvaljujući svojim veštinama i znanju jača njihov osećaj lične vrednosti i pomaže im da ponovo otkriju izgubljenu vitalnost. Kada starije osobe vide da ih mladi smatraju referentnim tačkama i da žele da uče od njih, razvijaju veći osećaj zadovoljstva i postignuća.
Podsticanje ove razmene je od suštinskog značaja i pokazuje nam kako generacije koje su naizgled udaljene jedna od druge zapravo mogu da podržavaju i dopunjuju jedna drugu.
KAKO ZAPOČETI OVU MEĐGENERACIJSKU RAZMENU?
Započinjanje međugeneracijske razmene nije teško, ali zahteva malo posvećenosti i volje. Mogućnosti ne nedostaju, hajde da vidimo neke primere:
- Za one koji imaju tu mogućnost, treba podsticati odnos između bake i dede i unuka, između kojih može da se uspostavi jedinstvena i zaista duboka veza
- Promovisati susrete u školskom ambijentu, na primer, omogućavajući mlađim uzrastima da uče o istoriji od onih koji su je iskusili iz prve ruke
- Mnoge organizacije nude volonterske programe koji povezuju mlade i stare, a uključivanje u ove inicijative može da bude odličan način za početak
- Organizovanje i učešće u aktivnostima koje uključuju više generacija, kao što su kreativne radionice, društvene igre, urbano baštovanstvo ili jednostavne šetnje parkom, mogu da stvore prirodno okruženje za dijalog
- Tehnologija takođe može da bude odličan saveznik, pružajući mlađima priliku da preuzmu ulogu „učitelja“, a starijim ljudima da ostanu u kontaktu sa unucima i udaljenim članovima porodice
- Učešće u događajima u lokalnoj zajednici, kao što su razne proslave, prodajne izložbe ili kulturni sastanci, nudi mnoge mogućnosti za upoznavanje ljudi različitih uzrasta i započinjanje novih prijateljstava
- Inicijative kao što je zajedničko stanovanje (co-housing), zahvaljujući kojima neki stariji ljudi u okviru ovog programa mogu da ugoste učenike ili studente u svom domu, pristajući da dele smeštaj i da se druže
- Nove platforme i usluge koje omogućavaju da se „usvoji unuče“ koje želi da provede nekoliko sati svog vremena sa starijom osobom, na primer igrajući karte, vodeći je u pozorište ili učeći je da koristi računar; ili čak projekti kao što su Deda Mrazovi unuci, koji daju mogućnost da se ostvari želja starije osobe koja živi u domu za stare i da se ona oseća manje usamljeno i marginalizovano u osetljivom trenutku kao što su praznici.
Kao što smo videli, međugeneracijski odnosi su dragoceni resurs za dobrobit starijih osoba. Podsticanjem ove vrste razmene se obogaćuju ne samo njihovi životi, već i životi mladih ljudi, čime se stvara povezanije i harmoničnije društvo.
Izvori: